Почетна / Србија / Треба ли Србија да мења свој устав?

Треба ли Србија да мења свој устав?

Пише Дарко Симовић

Консолидовање демократског система није могуће у миљеу отвореног државног питања. Разуме се, уставна консолидација може уследити тек након заокруженог процеса демократске консолидације

Посткомунистичко искуство Србије сведочи о изразитој уставној ригидности која није својствена државама у транзицији. У Србији од 1990. године, изузев доношења новог устава 2006, нема других покушаја уставне ревизије. Акциони план за поглавље 23 у процесу приступања Србије Европској унији предвиђа промену Устава у сфери правосуђа до краја 2017. године. Политичке околности указују на нереалност благовременог остварења тог циља, те се сасвим оправдано поставља питање о узроцима постојеће уставне ригидности.

РАЗЛОЗИ УСТАВНЕ РИГИДНОСТИ Више је фактора, али три се издвајају по свом значају: 1) нерешено државно питање; 2) примарно заштитна функција српских устава из 1990. и 2006. године; и 3) претежно ауторитарна уставна традиција.

Од доношења првог посткомунистичког устава државно питање у Србији је отворено и без изгледа да ускоро буде разрешено. Иако непосредно није учествовала у ратовима на тлу бивших југословенских република, судбина прекодринских сународника била је главна политичка тема у Србији све до краја 1995. године када су окончани оружани сукоби у Хрватској и у Босни и Херцеговини. Потом је албанска национална мањина на Косову и Метохији кренула у насилно остваривање својих сецесионистичких намера, које су након војне агресије НАТО-а 1999. године фактички и остварене. Почетак 21. века доноси и неизвесност у погледу опстанка заједничке државе са Црном Гором, што је само додатно усложњавало већ довољно компликоване политичке прилике у Србији. Иступањем Црне Горе из државне заједнице 2006. године државно питање у Србији није коначно решено, јер је судбина Косова и Метохије и даље неизвесна и у рукама међународне заједнице.

Уколико су политички процеси у једној држави непрестано оптерећени решавањем државног и националног питања, ионако нестабилни демократски поредак у транзицији не може бити консолидован. Консолидовање демократског система није могуће у миљеу отвореног државног питања, будући да трагање за разрешењем проблема државности ставља у други план остале друштвене и политичке процесе. Захтеви демократске процедуре, као и људска права, неретко постају сувишан багаж при решавању државног питања. Разуме се, уставна консолидација може уследити тек након заокруженог процеса демократске консолидације.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

5 коментара

  1. Normalno da mora da se izdaja privede kraju i Kosovo pokloni Albancima a onda idemo dalje….Vojvodina….Raška oblast….




    7



    1
  2. Do kada EU misli ponizivati Srbiju, Republiku Srpsku, Makedoniju, BH-Federaciju i Crnu Goru za račun Hrvata i Hrvatske. Oni pozivaju na dogovor sa Hrvatskom koja je započela s blokadom i ucenama i nikome ništa jer su oni čedo i miljenici te iste EU. Treba bar mesec dana držati hrvatsku robu na čekanju da se nauće pameti. Ali NE ovi naši poslušnici samo slušaju EU koja nas sustavno ponizava i uništava.




    3



    0
  3. milena nikšić

    našoj vladi i predsedniku Srbije ništa nije važno. sem da nas prime u EU i NATO, narod tamo ne želi da ide kod onih što su nas bombardovali i vodili 2 sv, rata protiv Srba, ali je Vučiću važno, jer dobija ogromne pare od fašističkih zemalja.Ti isti fašisti nisu nas nikada pobedili, mada smo mala država, ali hrabrog naroda. svi oni misle da će nas Vučić istrebiti, polko je već počeo.Avionima koji nas svaki dan zaprašuju otrovom, uvozom gmo hrane, otrovanom vodom, i lekovima.Pre jedno tri godine je pisala Mirjana Mojsilovič, da ako želimo u EU moramo sve prodati strancima (što to već odavno radimo) prodavati deo po deo države, i to radimo, pa šta će Srbiji ostati sem nedovršenog i još neisplaćenog Beograda na vodi.Pitam se koje nama veći neprijatelj? NATO,EU ili Vučić? ostao je samo Vučić koji ispinjava želje EU,Amerike i NATO da nas nestane jer Pravoslavlje nesme da postoji na Balkanu.Vučiću samo daj pare i sve će da uradi kako mu plaćeni narede, on više voli 1.000.000.000 evra nego celo Pravoslavlje.Ja se izvinjavam Redakciji „Pečata“ ali ovo je moj zaključak, posmatrajući kako živimo, na kraju ako neko i ovo preživi, živeće kao KURDI bez svoje države i bez svoje dedovine.Ponaša se tako kao da mu je otac iz Bosne to doneo, pa još ćemo se ćerati za ovaj njegov diktatorski način vladanja,Njega je narod izabrao,(da ne kažem kako) na pošten način nije , već na prevaru i laži, i on mora da služi svom narodu, a ne fašistima.Ovo za Kosovo nije smeo da uradi, bez referenduma i narodne volje, jer ako je nešto u ratu oteto, to će se i vratiti, ali poklonjeno nikada, a on je poklonio našu duhovnu kolevku i srce naroda.Toliko od mene ja opet kažem da je to moje mišljenje, ali i 90% naroda, koji ga nije ni birao, i koji ne želi u EU i NATO, narod želi sa Pravoslavnom braćom Rusijom, jedna krv, jedna vera Pravoslavna, jedan jezik i pismo <3




    3



    0
  4. Milena Nikšić

    po čemu još komentar, jer nije u redu? mislim da bi trebalo da me izvestite, jer ja u vašem magazinu čitam jako velike optužbe na današnju vladu, recite mi zbog čega ste me zakinuli za komentar<<' milena nikšić <3




    2



    0
  5. Hrvatska pod zaštitom EU i dalje radi budale od Srbije, Republike Srpske, BH-Federacije, Crne Gore i Makedonije. Kao vraćaju stanje na staro ali NIJE tako, razlika ipak postoji jer se nekadašnjih 90 kuna naknade plaćalo po kamionu dok će se po najnovijoj Tolušićevoj odluci plaćati po vrsti voća i povrća kako je to ministar i pri prvim izmjenama planirao napraviti. Ako navedene zemlje imaju i malo dostojanstva ne smiju pristati na tu i ni na koju drugu izmjenu inače samo dokazuju kolonijalnu podređenost Hrvatskoj.




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *