Почетна / Култура / Нојева барка поезије

Нојева барка поезије

Језгро поезије Драгана Хамовића испоставља се као довољно широко да прими све плодотворне и значајне елементе наше културне традиције, али опет довољно суспрегнуто да их у љусци ораха, као Нојевој барци, понесе преко валова времена ка сигурној луки сећања

Меко језгро Драган Хамовића је хибридна песничка књига. Дводелне композиције, чине је, како пише у поднаслову, „Песме с пратећом причом“. Овакав тип књига није толико чест у српској књижевности, али готово по правилу даје уметнички зрела остварења (Итака и коментари Милоша Црњанског, Записи о Црном Владимиру Стевана Раичковића и рецентни Бол Мирослава Максимовића). Природа записа који ове књиге чине хибридним је интересантна. Њих не треба посматрати као метапоетички или аутопоетички део песничке књиге, попут (ауто)поетичких коментара које поједини песници умеју да придодају својим песничким књигама (видети нпр. књигу Мирка Магарашевића Оде и покуде). У хибридној књизи „пратећа прича“ је интегрални део лирског текста, не само стога што у прозном и поетском делу најчешће је реч о истим мотивима већ и стога што ови прозни делови преносе искуство, неретко уобличено у (ауто)биографском говору, које је повод настанка песме или претходи самом певању у неком другом и дубљем виду – искуство, дакле, исувише битно да би остало посредовано песничком сликом и прирођеној јој вишесмислености. Отуда се као битан проблем овакве књиге издваја њена композиција јер она пресудно доприноси јединству разнородног текста.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *