Почетна / Друштво / Деманти

Деманти

Досадило ми је више да ме „Печат“ печатира као блиског сарадника НАТО-а, домаћег издајника, непријатеља народа и државе, а све користећи се „Викиликсом“.

А тамо пише да сам као главни уредник са амбасадорком Америке Мери Ворлик договарао како да промовишем НАТО у „Политици“. 

Никада нисам разговарао са Мери Ворлик нити са било којим другим америчким амбасадором о томе.

Најбољи доказ да овде нешто није у реду јесу датуми. Погледајте датум када сам „разговарао“ са Мери Ворлик и погледајте датум када она постаје амбасадорка САД у Београду. Разлика је, ако се добро сећам, око шест месеци.

Саветујем вам и да проверите целу ову причу код Љиљане Смајловић, којој „Печат“ несумњиво верује. Питајте је шта јој је Мери Ворлик рекла поводом депеше објављене у „Викиликсу“.

Све најбоље, Драган Бујошевић

Одговор редакције „Печата“

Драган Бујошевић у свом реаговању не наводи „Печатов“ текст који га је на реаговање подстакао, али будући да је у нашем листу он споменут у прошлом броју, у тексту Николе Мартића „Удар у Венецуели лекција за Србију“, а пре тога још пре читаве две године, претпостављамо да је управо текст о Венецуели био повод за Бујошевићеву реакцију.

У споменутом тексту наведено је да се на челу РТС-а налази „човек за кога се из депеша ’Викиликса’ сазнало да је одлазио у америчку амбасаду како би добијао инструкције о начину овдашње промоције НАТО-а, тог неолибералног војног бастиона који је посејао онолико ужаса по Србији“.

Није ствар само у томе што се у овом тексту уопште не наводи да је Драган Бујошевић о промоцији НАТО-а у „Политици“ разговарао са Мери Ворлик, или с било којим другим америчким амбасадором лично, већ, што је важније, то не тврде ни депеше америчке дипломатије које је објавио „Викиликс“. Него је тамо наведено, а само на то је „Печат“ подсетио, да је о промоцији НАТО-а у „Политици“ њен тадашњи главни уредник разговарао са (неидентификованим) службеницима америчке амбасаде.

Другим речима, Драган Бујошевић демантује нешто што није ни написано, ни у „Печату“ ни у самим депешама америчке дипломатије.

Никакве мистерије нема ни у датумима који су споменути у Бујошевићевом демантију као „најбољи доказ да овде нешто није у реду“. Мери Ворлик, наиме, јесте на дужност америчког амбасадора у Србији ступила 19. јануара 2010. године, а разговор са Бујошевићем – ако је веровати америчким дипломатама – обављен је неколико месеци раније, у септембру 2009. Али у депеши од 26. фебруара 2010, коју Ворликова потписује а која и описује читав случај, како рекосмо, нигде се и не наводи с којом је тачно индивидуом из америчке амбасаде Бујошевић разговарао, већ само о чему је разговарао и какав је резултат тог разговора.

Уосталом, ево шта је све наведено у депеши 10BELGRADE324: „На састанку са новим главним уредником дневног листа ’Политика’, у септембру 2009, ми смо изразили наду да ће медији почети да едукују јавност о НАТО-у. У октобру, дебата је отпочела кап по кап, писмима и текстова пласираним недељно у ’Политици’, у којима је алијанса презентована у светлу чињеница и уз наговештаје српског чланства као једне могуће будућности. У новембру 2009. објавили смо коментар у коме је нежно оспорено неколико тврдокорних митова о НАТО-у, и охрабрили смо локалну НВО да одговори на негативне реакције. Дебата је ускоро добила сопствени живот. Доживела је врхунац у јануару, пошто је министар одбране Шутановац наговестио да би НАТО могао да буде будућност Србије, након чега је група од ’200 интелектуалаца’ одржала конференцију за штампу како би осудила наводно настојање владе да ’тајно’ увуче Србију у НАТО и затражила референдум како би се јавности омогућило да изрази своје противљење.“               

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *