ЊЕГОШЕВА ТАЈНА У СВЕТЛУ БЕЋКОВИЋЕВЕ ПОЕЗИЈЕ

Песник Његош претвара се у пророка чија је појава била неминовна унутар координата које сачињавају српски језик, историја и небески Творац, али се тиме (и даље) не исцрпљује почетна запитаност над Његошевом појавом и њеним значењем већ се тајна продубљује непрекидним откривањем њених увета настанка (Бог и језик), последица (Његошево дело) и (покудне) опоруке као завештања

Пише Никола Маринковић

 Нову песничку књигу Матије Бећковића Праху оца поезије није лако класификовати. У исцрпном предговору Милован Данојлић пише да би се овај „невелики спев“ могао назвати „службом у црквеном значењу тог појма“, док у продужетку текста спомиње „Матијину оду, или службу духовном великану“. Спев, као и Матијина омиљена форма поема, приповедачке су песничке врсте, док црквена служба, као врло прецизан богослужбени текст само делимично користи наративне елементе, док јој је примарна функција молитвена. Ода, античка песничка врста, слави врлине свог јунака као узорите за шири колектив којем песник и његов јунак припадају, чиме се приближавамо одређеним особинама новог текста Матије Бећковића.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању       

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *