МОЛИМО СЕ, БОРИМО СЕ

Драгомир Антонић 

Не би ме зачудило да се појави наградна игра: Сви српски злочини од Лепенског вира до изласка Енглеске из евроунијатског злочиначког удружења. Мало маште, видео-материјала и уз благонаклони жири невладиних организација – награда је ваша

Сваког марта месеца од 1999. године почну да навиру сећања на монструозна убијања Срба и Србије од стране НАТО чудовишта. Могу се на екранима појављивати насмејане слике разних стотинуберга или како се већ зову безумни скотови и караконџуле са еполетама или лептир-машнама. О чему год лупетали, истину не могу сакрити. Они су убице и злочинци. Њихови се злочини не могу сакрити.

[restrict]

НОВИ РАТОВИ, СТАРИ ЗЛОЧИНИ Свакодневно у Србији умиру деца, жене, младићи, девојке од галопирајућих малигних болести које су изазване бездушним бацањем отрова из авиона и ракета наводно цивилизованих и демократских држава. Драго ми је, нећу да кријем, кад видим да је мечка заиграла и пред њиховим вратима. Уплашени, као и све кукавице, сад би да нападну Стару Србију, данас признату под именом БЈР Македонија, којој су наменили статус провинције у „природној Албанији“, а Србији тужбу за геноцид извршен над Албанцима од 1912. до 1956. године. Како неко ко постоји од 1913 – кад је призната држава Албанија – може бити жртва геноцида? Могуће да је у претходним ратовима главу изгубио неки Арбанас, Арнаутин или Шиптар и то на делу територије Османског царства а која се књигама пише као Стара Србија или Егејска Македонија, чији назив иначе нико не признаје, сем у случају нужне потребе за измишљањем некаквог злочина. Кад су Срби у питању све је дозвољено.

Смеју осуђени ратни злочинци (види пресуду Окружног суда у Београду од 21. 9. 2000. којом се 14 злочинаца осуђује на казне затвора због почињених злочина) да се и даље шепуре по разним саветничким и другим добро плаћеним местима, да изазивају нове ратове и понављају старе злочине. Док чине злочине широм планете, Србе и Србију ваља стално прозивати и оптуживати за све и свашта. Не би ме чудило да се смисли и наградна игра: Сви српски злочини од Лепенског вира до изласка Енглеске из евроунијатског злочиначког удружења! Мало маште, видео-материјала и уз благонаклони жири невладиних организација – награда је ваша. Немојте се изненадити ако се ускоро на тржишту појави видео-игра о српским злочинима.

 

ПЕСМА МАЂАРСКИХ ХОНВЕДА Сваком злочину претходе ружне речи. „Мали Србин трчи пољем, а ја јурим да га кољем. Удри, обори, Србина закољи!“ После стихова – сем хиљада убијених – протерано је пола милиона Срба из Хрватске . О другим песмама после којих су дошли Јасеновац, Јадовно, Јастребарско и Градишка Стара нема потребе да вас подсећам. Увелико се певају данас. Порука је јасна.

Јован Пејин и Радивој В. Дабић у књизи Војводина – сепаратизам од Броза до Пајтића објавили су на 133. страни фотографију омота грамофонске плоче, војничке песме мађарских хонведа из 1914. године, а која је певана и априла 1941. кад су Хортијеве трупе упале у Бачку и Барању. Наслов песме је поучан: Чекај, чекај, ти српски псино!

Ћутање о злочинима Србима ништа добро није донело, сем чињенице да су им се злочини поновили. И понављаће се док о њима ми, Срби, ћутимо. У праву је проф. др Дана Грујичић кад каже да је ћутање о последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом НАТО зликоваца такође злочин и да се никад не сме одустати од подношења тужбе против НАТО организације због злочина које су учинили бомбардовањем 1999. године.

Не сме се одустати од борбе за кажњавање ратних злочинаца. Жртве, а то смо сви ми, наше породице, деца, унуци. Понављам, не смемо заборавити злочине које су монструми из НАТО злочиначке ордије чинили током 78 дана бомбардовања. Последице у историји незабележеног геноцида у континуитету сносиће поред нас и генерације наших потомака. Зато смо дужни да се због њих не предамо, да не одустанемо, галамимо и не ћутимо већ да се боримо против оних који су сејали зло и смрт, убијајући невине из само њима знаних разлога. Ми, Срби, страдали смо без сопствене кривице! Ово ваља увек имати на уму. Кад нас војнички нису победили, сад би за њихово злочиначко понашање хтели да оправдање пронађу у некој нашој кривици. Запамтите, Срби. Нисмо криви. Ми смо жртве! НАТО убице су злочинци! Не ћутимо кад су злочини у питању. Не да бисмо се светили, јер како ћеш се с ума шишавшим осветити, већ да бисмо спречили да се злочини понове.

Молимо се за српске хероје који се борише за нашу слободу. У евроунијатским казаматима су данас, али даће им Господ снаге. Издржаће и вратити се међу нас. Молимо се и за наше сестре и браћу на Косову и Метохији. Молимо се Срби једни за друге и боримо се, такође, једни за друге. У вери и борби нам је спас. Од тога јачег нема.           

[/restrict]