MOLIMO SE, BORIMO SE

Dragomir Antonić 

Ne bi me začudilo da se pojavi nagradna igra: Svi srpski zločini od Lepenskog vira do izlaska Engleske iz evrounijatskog zločinačkog udruženja. Malo mašte, video-materijala i uz blagonakloni žiri nevladinih organizacija – nagrada je vaša

Svakog marta meseca od 1999. godine počnu da naviru sećanja na monstruozna ubijanja Srba i Srbije od strane NATO čudovišta. Mogu se na ekranima pojavljivati nasmejane slike raznih stotinuberga ili kako se već zovu bezumni skotovi i karakondžule sa epoletama ili leptir-mašnama. O čemu god lupetali, istinu ne mogu sakriti. Oni su ubice i zločinci. Njihovi se zločini ne mogu sakriti.

[restrict]

NOVI RATOVI, STARI ZLOČINI Svakodnevno u Srbiji umiru deca, žene, mladići, devojke od galopirajućih malignih bolesti koje su izazvane bezdušnim bacanjem otrova iz aviona i raketa navodno civilizovanih i demokratskih država. Drago mi je, neću da krijem, kad vidim da je mečka zaigrala i pred njihovim vratima. Uplašeni, kao i sve kukavice, sad bi da napadnu Staru Srbiju, danas priznatu pod imenom BJR Makedonija, kojoj su namenili status provincije u „prirodnoj Albaniji“, a Srbiji tužbu za genocid izvršen nad Albancima od 1912. do 1956. godine. Kako neko ko postoji od 1913 – kad je priznata država Albanija – može biti žrtva genocida? Moguće da je u prethodnim ratovima glavu izgubio neki Arbanas, Arnautin ili Šiptar i to na delu teritorije Osmanskog carstva a koja se knjigama piše kao Stara Srbija ili Egejska Makedonija, čiji naziv inače niko ne priznaje, sem u slučaju nužne potrebe za izmišljanjem nekakvog zločina. Kad su Srbi u pitanju sve je dozvoljeno.

Smeju osuđeni ratni zločinci (vidi presudu Okružnog suda u Beogradu od 21. 9. 2000. kojom se 14 zločinaca osuđuje na kazne zatvora zbog počinjenih zločina) da se i dalje šepure po raznim savetničkim i drugim dobro plaćenim mestima, da izazivaju nove ratove i ponavljaju stare zločine. Dok čine zločine širom planete, Srbe i Srbiju valja stalno prozivati i optuživati za sve i svašta. Ne bi me čudilo da se smisli i nagradna igra: Svi srpski zločini od Lepenskog vira do izlaska Engleske iz evrounijatskog zločinačkog udruženja! Malo mašte, video-materijala i uz blagonakloni žiri nevladinih organizacija – nagrada je vaša. Nemojte se iznenaditi ako se uskoro na tržištu pojavi video-igra o srpskim zločinima.

 

PESMA MAĐARSKIH HONVEDA Svakom zločinu prethode ružne reči. „Mali Srbin trči poljem, a ja jurim da ga koljem. Udri, obori, Srbina zakolji!“ Posle stihova – sem hiljada ubijenih – proterano je pola miliona Srba iz Hrvatske . O drugim pesmama posle kojih su došli Jasenovac, Jadovno, Jastrebarsko i Gradiška Stara nema potrebe da vas podsećam. Uveliko se pevaju danas. Poruka je jasna.

Jovan Pejin i Radivoj V. Dabić u knjizi Vojvodina – separatizam od Broza do Pajtića objavili su na 133. strani fotografiju omota gramofonske ploče, vojničke pesme mađarskih honveda iz 1914. godine, a koja je pevana i aprila 1941. kad su Hortijeve trupe upale u Bačku i Baranju. Naslov pesme je poučan: Čekaj, čekaj, ti srpski psino!

Ćutanje o zločinima Srbima ništa dobro nije donelo, sem činjenice da su im se zločini ponovili. I ponavljaće se dok o njima mi, Srbi, ćutimo. U pravu je prof. dr Dana Grujičić kad kaže da je ćutanje o posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom NATO zlikovaca takođe zločin i da se nikad ne sme odustati od podnošenja tužbe protiv NATO organizacije zbog zločina koje su učinili bombardovanjem 1999. godine.

Ne sme se odustati od borbe za kažnjavanje ratnih zločinaca. Žrtve, a to smo svi mi, naše porodice, deca, unuci. Ponavljam, ne smemo zaboraviti zločine koje su monstrumi iz NATO zločinačke ordije činili tokom 78 dana bombardovanja. Posledice u istoriji nezabeleženog genocida u kontinuitetu snosiće pored nas i generacije naših potomaka. Zato smo dužni da se zbog njih ne predamo, da ne odustanemo, galamimo i ne ćutimo već da se borimo protiv onih koji su sejali zlo i smrt, ubijajući nevine iz samo njima znanih razloga. Mi, Srbi, stradali smo bez sopstvene krivice! Ovo valja uvek imati na umu. Kad nas vojnički nisu pobedili, sad bi za njihovo zločinačko ponašanje hteli da opravdanje pronađu u nekoj našoj krivici. Zapamtite, Srbi. Nismo krivi. Mi smo žrtve! NATO ubice su zločinci! Ne ćutimo kad su zločini u pitanju. Ne da bismo se svetili, jer kako ćeš se s uma šišavšim osvetiti, već da bismo sprečili da se zločini ponove.

Molimo se za srpske heroje koji se boriše za našu slobodu. U evrounijatskim kazamatima su danas, ali daće im Gospod snage. Izdržaće i vratiti se među nas. Molimo se i za naše sestre i braću na Kosovu i Metohiji. Molimo se Srbi jedni za druge i borimo se, takođe, jedni za druge. U veri i borbi nam je spas. Od toga jačeg nema.           

[/restrict]