Могу ли судови да „пишу историју“

Вербални деликт геноцида

skupstinasrbijeПише Слободан Иконић

Предлогом закона о забрани негирања геноцида Србија се клацка између слободе говора и политичке коректности, као својеврсног еуфемизма некадашњег вербалног деликта, занемарујући при том властита геноцидна страдања кроз историју

Није прошло толико времена да би нестало сећање на по злу чувени члан 133 КЗ СФРЈ (непријатељска пропаганда), као и члан 67 (Забрана јавног иступања). Биће да ново време има и нове законске облике за оно што се некада сматрало непријатељском пропагандом.

Управо ових дана у Скупштини Србије је на дневном реду расправа о допунама Кривичног законика (КЗ), где се у предлогу новеле нашло и једно ново кривично дело – оспоравању геноцида и других тешких кривичних дела против човечности. Наиме, у члан 387 КЗ уноси се нови став (5) који гласи: „Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида (…) на начин који може довести до насиља или изазивања мржње (…), уколико су та кривична дела утврђена правоснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда (МКС), казниће се затвором од шест месеци до пет година“.

Измена фамозног члана 387 КЗ отворила је жестоке расправе о Сребреници, суочавању са прошлошћу и елементарном слободом говора. Тема и недоумица која је заокупила највише пажње у јавности јесте хоће ли преиспитивање питања да ли је било геноцида у Сребреници такође бити кажњиво, иако измене закона предвиђају да се кривичним делом сматра само негирање геноцида по одлукама Међународног кривичног суда који је установљен Римским статутом из 2002. године.

Оваква формулација значи да би у Србији било кажњиво само негирање геноцида у Конгу, јер је Међународни кривични суд (МКС) донео такву пресуду једино у случају ове афричке државе. Међутим, према објашњењу и опаскама наше министарка правде Неле Кубуровић, „то не значи да их неће доносити у будућности“. А на питање да ли то значи да такво негирање геноцида у Сребреници неће бити кажњиво, Кубуровићева је одговорила: „То нисам рекла.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Драган

    Да ли то значи да ће Србија морати да изврши и спаљивање свих штампаних
    текстова – наслова којима је негиран геноцид у Сребреници, као и скидање
    свих линкпова са You Tube из времена пре доношења овог “Закона“?
    Изгледа да ће се у Србији догодити исто што и у Хрватској – када је спаљено
    више милиопна књига на ћирилици!

    Драган Славнић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *