Почетна / Друштво / Кратконожне лажи Хашког трибунала

Кратконожне лажи Хашког трибунала

haski-tribunal

Пише Стефан Каргановић

Оштро око приљежног сарадника „Историјског пројекта Сребреница“ Ендија Вилкоксона запазило је још један марифетлук „Међународног кривичног суда за бившу Југославију“, популарније познатог као Хашки трибунал. У реду, ако израз марифетлук сребреничком лобију и „невладиним организацијама“ које пропагирају рад Трибунала делује превише простачки и балкански, да се не бисмо замерили госпођама Кандић, Бисерко et aliae, заменићемо га префињеним француским термином – legerdemain.
Да пређемо непосредно на ствар. Брањево је од свих сребреничких стратишта релативно најбоље документовано, у погледу материјалних доказа и исказа сведока. Па и то, изгледа, не значи претерано много када је Сребреница у питању. Штапом и канапом (или by hook or by crook, да се изразимо на језику који ће госпођи Кандић зазвучати симпатичније) већа Хашког трибунала принуђена су да лажно приказују доказну грађу коју су претходно прихватила и да импровизују аргументе помоћу којих те лажиране податке затим користе као потврду за унапред задате тезе.
Једна од тих теза је волшебна (неки би рекли бескрајно дрска) трансформација масовне гробнице на локалитету Брањево. Ексхумације које су тамо обавили стручњаци Тужилаштва Хашког трибунала показују да се у образац погубљења уклапа 78 жртава (70 са лигатурама и 8 са повредама од метка у горњим екстремитетима). Међутим, по службеном наративу тамо је страдало, и првобитно било укопано, око 1.700 заробљеника, или 1.735 како је то педантно констатовало веће у предмету Радована Караџића.
Legerdemain, алхемија помоћу које се једна бројка претвара у другу, за двадесетак пута увећану, а све са циљем да се на тај начин и сличним операцијама на другим локалитетима дође до магичне цифре од 8.000, описана је у краткој анализи младог америчког истраживача и нашег сарадника Ендија Вилкоксона која следи.
Енди је навођење чињеница којима се раскринкава закључак већа, с обзиром на суморну тематику, можда неделикатно назвао „пиштољем који се пуши“, али у интересу обелодањивања истине то је пропуст који му се вероватно може опростити.
Вечни проблем свих лажова је како да се не упетљају у сопствене лажи, као пиле у кучине. Хашком трибуналу, леглу корупције и бешчашћа, то очигледно ни овом приликом није пошло за руком.

branjevo

Пише ЕНДИ ВИЛКОКСОН

Како је раскринкан најбоље „документовани“ део подметнуте сребреничке приче

Пронашао сам „пиштољ који се пуши“  и који доказује да су „секундарне“ сребреничке гробнице у ствари примарне гробнице за одређени број појединаца који су тамо сахрањени.

Да пређемо на ствар, па ћу објаснити како сам дошао до оваквог закључка. Примарна масовна гробница на војној економији у Брањеву није довољних размера да би могла да прими 1.735 људи за које Расправно веће у предмету Караџић тврди да су, одмах после стрељања, тамо били сахрањени.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *