Почетна / Интервју / Патрик Барио – Србију су напали због злочина које није починила

Патрик Барио – Србију су напали због злочина које није починила

Patrik Bario 02Разговарала Мила Милосављевић

Јасно је да међународна заједница жели да укине Републику Српску. Дејтонски споразум, наравно, треба да буде поштован, те да Република Српска опстане као аутономни ентитет и да, наравно, коначно буде спојена са Србијом

Осведочени пријатељ српског народа, неуморни борац за истину о ратним сукобима на територији бивше Југославије, последњи сведок на суђењу Слободану Милошевићу, лекар и бивши пуковник француске војске Патрик Барио, који је своју љубав и наклоност према Србима доказао и преласком у православну веру, боравио је ових дана у Београду као гост Удружења „Слобода“.

Србима је пуковник Патрик – или, по новом крсном православном имену, Стефан – наклоњен дуже од две деценије, од 1994. године када је као припадник УНПРОФОР-а распоређен на територији Републике Српске Крајине. Готово на самом почетку мисије спознао је, како каже, „нову страницу истине о Србима“, увидевши да је истина о нашем народу посве другачија од оне коју су представљали западни медији.

Као последњи сведок на суђењу Слободану Милошевићу узбуркао је јавност изношењем података који су довели у питање случај Сребреница, а сведочио је и о хрватској војној акцији „Олуја“ и улози коју је у њој имала америчка организација МПРИ (Military Professional Resources Inc. „глобални провајдер приватних војних услуга“, иначе у блиској вези с америчким министарствима одбране, спољних послова, унутрашње безбедности…).

Патрик Барио је у време НАТО агресије на Србију 1999. са својом супругом, лекаром као што је и он, дошао на Косово и Метохију, у Пећ, да би као добровољци помагали Србима. Боравак у Пећи и дружење са Србима омогућили су му да упозна велике српске светиње, манастире и открије сву лепоту православне вере, што је коначно резултовало крштењем у манастиру Високи Дечани, после кога је прихватио као крсну славу Светог Стефана Дечанског.

[restrictedarea]

Удружење „Слобода“ недавно је потакло иницијативу за подизање споменика Слободану Милошевићу. Шта мислите о томе?

То је одлична иницијатива, јер Слободан Милошевић није умро у затвору у Хагу бранећи само себе већ читав српски народ. Захваљујући њему доказано је да су оптужбе према српском народу биле неоправдане и неосноване. Захваљујући њему, такође, свету је данас јасно да Србија није крива за Сребреницу и за Босну генерално. То значи да су санкције уведене Србији биле апсолутно неосноване и неправедне. Међутим, то је био опробан модел, попут оног примењеног на Ирак кроз оптужбу о оружју за масовно уништење. Ирак га, наравно, није поседовао, што није спречило оне који су имали чврсту намеру да униште ову земљу немилосрдним бомбардовањем. Исто тако бомбардовали су и нападали Србију за злочине које није починила.

И сам спомен референдума у Републици Српској ускомешао је читав регион, као и све оне који јој нису нимало наклоњени, показујући још једном однос према Српској и тенденције у правцу њеног укидања. Какав став имате о овом питању?

Јасно је да међународна заједница жели да укине Републику Српску. Дејтонски споразум, наравно, треба да буде поштован, те да Република Српска опстане као аутономни ентитет и да, наравно, коначно буде спојена са Србијом. То је мој став.

Сведочећи у Хагу, изнели сте тврдњу и доказе да је један од пилота учесника у рушењу кула близнакиња у Њујорку пре тога боравио у Босни. Рекли сте да сматрате да је исламски тероризам тамо дубоко укорењен. Како данас, после толико година, гледате на ову чињеницу будући да је исламски тероризам ескалирао, а да је управо ваша домовина, Француска, платила немали данак?

У Босни је заиста уточиште нашао Мухамед Ата, један од  главних организатора 11. септембра, шеф групе терориста који су срушили Светски трговински центар. Боравио је у Босни у камповима за обуку терориста. Изнео сам чињенице и показао документе, што је веома разљутило Карлу дел Понте која је инсистирала да откријем порекло доказа које поседујем. Наравно да јој нисам рекао, али ти докази су необориви.

Како гледате на увреде и провокације водећих хрватских политичара у односу на Србију? Шта мислите о томе што Европска унија и Запад остају неми пред овим?

Таласи шовинизма и рехабилитације усташтва изазвани су предстојећим изборима у Хрватској. Потпиривање антисрпског расположења је начин да се скрене пажња са животних питања, али и да се лакше обезбеде гласови. Хрватска има реалне економске и друге проблеме, које покушава да прикрије екстремним национализмом и антисрпском политиком. Хрватској ветар у леђа даје Запад, који настоји да заврши посао започет деведесетих година – да ослаби Србију и Републику Српску и додатно дезинтегрише српски народ.

У Хагу сте, између осталог, изнели и чврсте доказе о непосредном учешћу САД у „Олуји“…

Сједињене Државе су тамо деловале на два начина. Најпре преко приватне војне компаније МПРИ. То није регуларна војска већ приватно војно предузеће које је обучавало  хрватску војску и до танчина испланирало „Олују“. А током ове операције амерички авиони бомбардовали су РСК. Ти авиони су долетали из базе Авијано. Том операцијом није руководио НАТО него Америка. Одлучили су да интервенишу без икакве дозволе НАТО-а.

Како памтите свој долазак у Српску Крајину? У којој мери су предрасуде, узроковане сатанизовањем Срба кроз агресивну медијску кампању, утицале на ваше мишљење о нашем народу?

Да, кад сам стигао, наравно да сам имао у глави оно што је излазило у западним медијима, где су с једне стране приказивани добри Хрвати, а с друге неваљали Срби. Међутим, веома брзо сам се уверио да су све то биле лажи. Кад сам тамо стигао, болница у Глини више није имала анестезиолога, јер је лекар Хрват побегао одатле, па сам отишао у ту болницу како бих се нашао колегама. Свакодневно сам помагао при операцијама, порођајима и упознавао се са људима одатле. Почео сам да посећујем те људе, одлазио сам у њихове куће на прославе, рођендане и све више и више стицао утисак, праву слику о њима, тј. да они нису никакви агресори и насилници већ жртве друге стране. Тад сам почео да се интересујем и за историју вашег народа и упознао сам људе који су се сећали масакра у глинској цркви. Сазнао сам истину о логору Јасеновац и о осталим трагедијама српског народа.

Премда је јасно да је у Јасеновцу почињен геноцид, о њему нема ни речи, док је у случају Сребренице тај термин уврежен. Будући да вам истина о Сребреници није непозната, шта мислите о овоме?

Наравно да је термин геноцида веома лоше искоришћен у случају Сребренице, јер су у Сребреници убијени само наоружани људи. Ништа није било усмерено против жена, деце, цивила. Када је Сребреница у питању, у потпуности је злоупотребљена реч геноцид. У Крајини је, нажалост, читав народ прогнан са своје земље.

Познато је да сте имали и још имате обиље перипетија због вашег става према Србији. У којој мери се то одразило на вашу каријеру и животни пут уопште?

Да сам имао другачији став према Србији и српском народу од овога који имам, вероватно бих био генерал и ми сада не бисмо радили овај интервју. Веома сам срећан што сам данас овде, у Србији, у Београду. А моја лекарска каријера не трпи превише. Имам своју професију и радим свој посао.

О Караџићу и Младићу

Караџића и Младића видим као лидере посвећене одбрани српског народа који никако нису били агресори, ни на један начин. Били су само одговорни браниоци српског народа.

О изгубљеној Де Головој Европи

Можемо да видимо да постоје два сасвим супротна става међу Французима. Они и даље мисле и очекују да ће то бити Европа коју је најављивао и желео Шарл де Гол, али постоји и друго гледиште – америчко – да се Руси и Словени повуку што даље, те искључе из Европе. Све више се у последње време кроз француске медије подгрева мржња против Русије. На исти начин како се подгревала и развијала сатанизација Срба, сада се спроводи и против Руса и Владимира Путина.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *