Patrik Bario – Srbiju su napali zbog zločina koje nije počinila

Razgovarala Mila Milosavljević

Jasno je da međunarodna zajednica želi da ukine Republiku Srpsku. Dejtonski sporazum, naravno, treba da bude poštovan, te da Republika Srpska opstane kao autonomni entitet i da, naravno, konačno bude spojena sa Srbijom

Osvedočeni prijatelj srpskog naroda, neumorni borac za istinu o ratnim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije, poslednji svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, lekar i bivši pukovnik francuske vojske Patrik Bario, koji je svoju ljubav i naklonost prema Srbima dokazao i prelaskom u pravoslavnu veru, boravio je ovih dana u Beogradu kao gost Udruženja „Sloboda“.

Srbima je pukovnik Patrik – ili, po novom krsnom pravoslavnom imenu, Stefan – naklonjen duže od dve decenije, od 1994. godine kada je kao pripadnik UNPROFOR-a raspoređen na teritoriji Republike Srpske Krajine. Gotovo na samom početku misije spoznao je, kako kaže, „novu stranicu istine o Srbima“, uvidevši da je istina o našem narodu posve drugačija od one koju su predstavljali zapadni mediji.

Kao poslednji svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću uzburkao je javnost iznošenjem podataka koji su doveli u pitanje slučaj Srebrenica, a svedočio je i o hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ i ulozi koju je u njoj imala američka organizacija MPRI (Military Professional Resources Inc. „globalni provajder privatnih vojnih usluga“, inače u bliskoj vezi s američkim ministarstvima odbrane, spoljnih poslova, unutrašnje bezbednosti…).

Patrik Bario je u vreme NATO agresije na Srbiju 1999. sa svojom suprugom, lekarom kao što je i on, došao na Kosovo i Metohiju, u Peć, da bi kao dobrovoljci pomagali Srbima. Boravak u Peći i druženje sa Srbima omogućili su mu da upozna velike srpske svetinje, manastire i otkrije svu lepotu pravoslavne vere, što je konačno rezultovalo krštenjem u manastiru Visoki Dečani, posle koga je prihvatio kao krsnu slavu Svetog Stefana Dečanskog.

[restrictedarea]

Udruženje „Sloboda“ nedavno je potaklo inicijativu za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću. Šta mislite o tome?

To je odlična inicijativa, jer Slobodan Milošević nije umro u zatvoru u Hagu braneći samo sebe već čitav srpski narod. Zahvaljujući njemu dokazano je da su optužbe prema srpskom narodu bile neopravdane i neosnovane. Zahvaljujući njemu, takođe, svetu je danas jasno da Srbija nije kriva za Srebrenicu i za Bosnu generalno. To znači da su sankcije uvedene Srbiji bile apsolutno neosnovane i nepravedne. Međutim, to je bio oproban model, poput onog primenjenog na Irak kroz optužbu o oružju za masovno uništenje. Irak ga, naravno, nije posedovao, što nije sprečilo one koji su imali čvrstu nameru da unište ovu zemlju nemilosrdnim bombardovanjem. Isto tako bombardovali su i napadali Srbiju za zločine koje nije počinila.

I sam spomen referenduma u Republici Srpskoj uskomešao je čitav region, kao i sve one koji joj nisu nimalo naklonjeni, pokazujući još jednom odnos prema Srpskoj i tendencije u pravcu njenog ukidanja. Kakav stav imate o ovom pitanju?

Jasno je da međunarodna zajednica želi da ukine Republiku Srpsku. Dejtonski sporazum, naravno, treba da bude poštovan, te da Republika Srpska opstane kao autonomni entitet i da, naravno, konačno bude spojena sa Srbijom. To je moj stav.

Svedočeći u Hagu, izneli ste tvrdnju i dokaze da je jedan od pilota učesnika u rušenju kula bliznakinja u Njujorku pre toga boravio u Bosni. Rekli ste da smatrate da je islamski terorizam tamo duboko ukorenjen. Kako danas, posle toliko godina, gledate na ovu činjenicu budući da je islamski terorizam eskalirao, a da je upravo vaša domovina, Francuska, platila nemali danak?

U Bosni je zaista utočište našao Muhamed Ata, jedan od  glavnih organizatora 11. septembra, šef grupe terorista koji su srušili Svetski trgovinski centar. Boravio je u Bosni u kampovima za obuku terorista. Izneo sam činjenice i pokazao dokumente, što je veoma razljutilo Karlu del Ponte koja je insistirala da otkrijem poreklo dokaza koje posedujem. Naravno da joj nisam rekao, ali ti dokazi su neoborivi.

Kako gledate na uvrede i provokacije vodećih hrvatskih političara u odnosu na Srbiju? Šta mislite o tome što Evropska unija i Zapad ostaju nemi pred ovim?

Talasi šovinizma i rehabilitacije ustaštva izazvani su predstojećim izborima u Hrvatskoj. Potpirivanje antisrpskog raspoloženja je način da se skrene pažnja sa životnih pitanja, ali i da se lakše obezbede glasovi. Hrvatska ima realne ekonomske i druge probleme, koje pokušava da prikrije ekstremnim nacionalizmom i antisrpskom politikom. Hrvatskoj vetar u leđa daje Zapad, koji nastoji da završi posao započet devedesetih godina – da oslabi Srbiju i Republiku Srpsku i dodatno dezintegriše srpski narod.

U Hagu ste, između ostalog, izneli i čvrste dokaze o neposrednom učešću SAD u „Oluji“…

Sjedinjene Države su tamo delovale na dva načina. Najpre preko privatne vojne kompanije MPRI. To nije regularna vojska već privatno vojno preduzeće koje je obučavalo  hrvatsku vojsku i do tančina isplaniralo „Oluju“. A tokom ove operacije američki avioni bombardovali su RSK. Ti avioni su doletali iz baze Avijano. Tom operacijom nije rukovodio NATO nego Amerika. Odlučili su da intervenišu bez ikakve dozvole NATO-a.

Kako pamtite svoj dolazak u Srpsku Krajinu? U kojoj meri su predrasude, uzrokovane satanizovanjem Srba kroz agresivnu medijsku kampanju, uticale na vaše mišljenje o našem narodu?

Da, kad sam stigao, naravno da sam imao u glavi ono što je izlazilo u zapadnim medijima, gde su s jedne strane prikazivani dobri Hrvati, a s druge nevaljali Srbi. Međutim, veoma brzo sam se uverio da su sve to bile laži. Kad sam tamo stigao, bolnica u Glini više nije imala anesteziologa, jer je lekar Hrvat pobegao odatle, pa sam otišao u tu bolnicu kako bih se našao kolegama. Svakodnevno sam pomagao pri operacijama, porođajima i upoznavao se sa ljudima odatle. Počeo sam da posećujem te ljude, odlazio sam u njihove kuće na proslave, rođendane i sve više i više sticao utisak, pravu sliku o njima, tj. da oni nisu nikakvi agresori i nasilnici već žrtve druge strane. Tad sam počeo da se interesujem i za istoriju vašeg naroda i upoznao sam ljude koji su se sećali masakra u glinskoj crkvi. Saznao sam istinu o logoru Jasenovac i o ostalim tragedijama srpskog naroda.

Premda je jasno da je u Jasenovcu počinjen genocid, o njemu nema ni reči, dok je u slučaju Srebrenice taj termin uvrežen. Budući da vam istina o Srebrenici nije nepoznata, šta mislite o ovome?

Naravno da je termin genocida veoma loše iskorišćen u slučaju Srebrenice, jer su u Srebrenici ubijeni samo naoružani ljudi. Ništa nije bilo usmereno protiv žena, dece, civila. Kada je Srebrenica u pitanju, u potpunosti je zloupotrebljena reč genocid. U Krajini je, nažalost, čitav narod prognan sa svoje zemlje.

Poznato je da ste imali i još imate obilje peripetija zbog vašeg stava prema Srbiji. U kojoj meri se to odrazilo na vašu karijeru i životni put uopšte?

Da sam imao drugačiji stav prema Srbiji i srpskom narodu od ovoga koji imam, verovatno bih bio general i mi sada ne bismo radili ovaj intervju. Veoma sam srećan što sam danas ovde, u Srbiji, u Beogradu. A moja lekarska karijera ne trpi previše. Imam svoju profesiju i radim svoj posao.

O Karadžiću i Mladiću

Karadžića i Mladića vidim kao lidere posvećene odbrani srpskog naroda koji nikako nisu bili agresori, ni na jedan način. Bili su samo odgovorni branioci srpskog naroda.

O izgubljenoj De Golovoj Evropi

Možemo da vidimo da postoje dva sasvim suprotna stava među Francuzima. Oni i dalje misle i očekuju da će to biti Evropa koju je najavljivao i želeo Šarl de Gol, ali postoji i drugo gledište – američko – da se Rusi i Sloveni povuku što dalje, te isključe iz Evrope. Sve više se u poslednje vreme kroz francuske medije podgreva mržnja protiv Rusije. Na isti način kako se podgrevala i razvijala satanizacija Srba, sada se sprovodi i protiv Rusa i Vladimira Putina.

[/restrictedarea]