Почетна / Свет / Шок из Хесена, шамар великим странкама

Шок из Хесена, шамар великим странкама

Немачка АлтернативаЗа „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић

Колико је заиста рањива демократија у тако важној земљи као што је Немачка: на комуналним изборима у Хесену нацисти су „умарширали“ у неколико општинских скупштина, а ове недеље би ксенофобична, екстремно десничарска Алтернатива за Немачку могла да приреди нови шок у три покрајине

Хоће ли Ангела Меркел морати да промени земљу у ону у којој би радије живела, или ће Немци одлучити да смене своју канцеларку? Ако је ово прво искључено, друга варијанта је, макар хипотетички, могућа, иако мало реална. Обе варијанте су се, међутим, „кандидовале“ и готово наметнуле за увод у текст који следи.

БОЈЕ НЕМАЧКЕ Канцеларка је, наиме, и не тако давно, у све усијанијој атмосфери због „избегличке поплаве“, упозорила како не би могла да живи на оној мрачној, нетолерантној и ксенофобичној страни Немачке („То не би више била моја земља“).

Немачка је, срећом, не само за Немце, и даље „њена (канцеларкина) земља“, с оне светлије стране, али са све упадљивијим тамним „флекама“. Чак су се, тамо где их (готово) нико очекивао није, у самом (географском) срцу Немачке, појавиле и оне злослутне, браон нацистичке боје.

(Нео)нацистичка Националдемократска партија Немачке, о чијој се могућој забрани управо ових дана одлучује у Уставном суду, приредила је минуле недеље у покрајини Хесен прави политички шок: (нео)нацисти су, на комуналним изборима, на препад, умарширали у више општинских скупштина.

[restrictedarea]

У живописној вароши Бидинген (двадесет и једна хиљада душа) недалеко од Франкфурта, са историјским језгром и утврђењима из средњег века, освојили су 14,2 одсто гласова (у неким градским четвртима чак преко тридесет). А Бидинген у томе није усамљен.

Шок из Хесена ставио је на големе муке и оне политичке аналитичаре који срчано уверавају јавно мњење да нема питања без њихових промптних и уверљивих одговора: не знају како да објасне алармантни исход гласања на комуналним изборима.

Мигранти? Та тема била је, дакако, доминантна у предизборној кампањи. Ако би се, на примеру већ споменутог Бидингена, могло прихватити да је екстремна десница профитирала на страху од избегличке „лавине“ – у тамошњој, напуштеној америчкој касарни бивало је повремено и до седам стотина миграната – шта са варошицама у које није, не бар још, крочила њихова нога?

У трагању за поузданијим одговорима, на локалној равни, неки су се „присетили“ да су вароши попут Бидингена, а посебно сеоска подручја у (горњем) Хесену, била јака упоришта Хитлерових нациста. Њихови идеолошки потомци и следбеници покушавали су управо овде да устоличе једну традицију из оних (давних) туробних времена: да сваке године 30. јануара продефилују кроз град с упаљеним бакљама, као што су то нацисти учинили, после освајања власти 30. јануара 1933. године, када су марширали испод Бранденбуршке капије у Берлину.

Чињеница да су власти у Бидингену у јануару успеле да забране бакљаду, не и марширање неонациста, уписивана је као политички успех. Задовољство због тога није било дугог века, показале су гласачке кутије. Један медијски коментатор је из свега тога извукао закључак: Уставни суд може (како се, иначе, очекује) да забрани нацистичку странку, али тиме неће, очигледно, угасити (носталгичне) чежње и уверења њених (идеолошких) поборника и следбеника.

СУНОВРАТ ВЕЛИКИХ Иако шокантна, хесенска (прошла) недеља могла би брзо да буде заборављена, да не стиже нова недеља (13. март) с новим искушењима и политичким страховима: избори у три немачке покрајине чији исход би могао додатно да драматизује ионако усијану атмосферу и (поузданије) покаже куда заиста иде Немачка. У две од њих, (западном) Баден-Виртембергу и (источној) Саксонији-Анхалту, две велике (народне) странке Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и Социјалдемократска партија Немачке (СПД) могле би да доживе драматичан пораз.

Према истраживању института ИНСА, за потребе високотиражног (булеварског) „Билда“, ако се прогнозе заиста обистине, конзервативци Ангеле Меркел би, с падом од готово једанаест одсто у односу на последње изборе (2011), први пут изгубили у Баден-Виртембергу деценијама неприкосновено прво место (са 39 процената спали би на 28), а социјалдемократе би се суновратиле са 23 на 12 одсто гласова!

Сличан „ход по мукама“ етаблиране парламентарне странке очекује у недељу, према овим истраживањима, и у Саксонији-Анхалту. И конзервативци (демохришћани) и социјалдемократе морају, сви су изгледи, рачунати са осетнијим губицима, иако не онако драматичним као у Баден-Виртембергу. Изузетак је, донекле, само Рајнланд-Пфалц, где би ове две велике странке могле да остану „на своме“: у овој покрајини битка се бије око тога да ли ће, после више од четврт века, „црни“ (конзервативци) моћи да скину са „трона“ црвене (социјалдемократе).

Главни „кривац“ за (очекивани) суноврат великих странака, бар у две покрајине, јесте (екстремно) десничарска (евроскептична и наглашено ксенофобна) Алтернатива за Немачку која је на минулим комуналним изборима у Хесену, на покрајинском нивоу, освојила фантастичних, с обзиром на то да је кренула са „ледине“ (није је било на претходним изборима), 13,2 одсто гласова: „алтернативци“ су, очигледно, незадрживо започели освајање парламената, овога пута (неколико) покрајинских, а наредне године, по свему судећи, и Бундестага.

За велике странке Алтернатива за Немачку је, наравно, далеко већа опасност од нацистичког „препада“ на више општина у покрајини Хесен: нема никаквих изгледа да нацисти крену који степеник више, осим (можда) до неког од покрајинских, али не и оног савезног. Већ споменуто истраживање демоскопског института ИНСА показало је, међутим, да би ове недеље Алтернатива за Немачку могла да освоји од 9 процената гласова у Рајнланд-Пфалцу до 13 одсто у Баден-Виртембергу. На крају изборне трке у Саксонији-Анхалту алтернативцима не „гине“ једна од медаља, питање је само да ли ће то бити сребро или бронза: иако с неизбежним губитком у односу на минуле изборе, ЦДУ ће остати најјача странка, фамозна Алтернатива за Немачку ће, ако се остваре ова суморна предсказања (освојених 19 одсто гласова), оставити за собом социјалдемократе (изгледних само 15 процената) и можда се изједначити са Левицом која је 2011. имала освојених 24 одсто, а сада јој предвиђају четири процента мање.

У сваком случају, недељни избори у три немачке покрајине, без обзира на извесне разлике и нијансе, могли би да буду тежак шамар лидерима две велике странке ЦДУ и СПД Ангели Меркел и Зигмару Габријелу. Меркеловој би могао да се први пут озбиљније „заљуља“ канцеларски трон, а Габријелу да потону наде да буде 2017. кандидат СПД за савезног канцелара.

Ангела МеркелРЕВОЛУЦИЈА ДЕСНИЦЕ И пре него што буде познат њихов исход, у јавности се, медијски и политички, све учесталије, потежу кардинална питања: откуд наједном толики еруптивни изливи мржње, не само према дошљацима, иако су они најчешће и највише на нишану, и колико је заиста демократија развијена у тако важној земљи за Европу, али и за свет?

Лево оријентисани интелектуалци, попут коментатора „Шпигла“ Јакоба Аугштајна, уверени су да незаустављиви поход деснице нема много (он чак тврди: никакве) везе са избеглицама. Њен успех, а по Аугштајну је реч о „револуцији деснице“ која је „преплавила Немачку“, представља одговор друштва на болест капитализма, болест коју су етаблиране странке игнорисале. Годинама су медији и политичари аплаудирали, а у томе је њихова кривица, неолиберализму који је растакао друштво.

У Сједињеним Америчким Државама, подсећа Аугштајн, 400 најбогатијих грађана располаже иметком већим него шездесет одсто становништва. Најновији подаци показују да у најбогатијој земљи Старог континента, Немачкој, више од дванаест милиона грађана живи испод границе сиромаштва. Десница се, користећи ту „болест капитализма“, наједном показује као „шампион (и заштитник) радничке класе“. Оно што левици није пошло за руком, да усред драматичне финансијске кризе организује снажне и масовне протесте, успело је десници поводом избегличке кризе: покренула је снажне политичке протесте на улицама немачких градова, и тим политичким протестима сада осваја парламенте.

Да би илустровао тезу о рањивости немачке демократије, Аугштајн спомиње пример са минулих комуналних избора у покрајини Хесен: у Бад Карлсхафену Алтернатива за Немачку је освојила 22,3 одсто гласова, више него етаблиране велике Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и Социјалдемократска партија Немачке (СПД)!

Аугштајнов колега Саша Лобо тражи, такође, узроке драстичних и агресивних ксенофобичних насртаја на избеглице широм Немачке, укључујући батинања и паљење кућа одређених за њихов смештај, у некој врсти типично немачке „болести“: у „системском“ багателисању, од стране званичника из конзервативног табора, опасности коју доноси екстремна десница. Упире се, по правилу, прст на екстремну левицу као на већу опасност. Кад дође до ескалације екстремне левице, у најгорем случају, констатује Лобо, на улицама горе аутомобили, кад ескалира десница, горе људи, уз опаску да „нисмо делеко“ од тога после учесталих пожара у избегличким скровиштима и склоништима.

У сваком случају, избеглице су политички најзапаљивија тема у Немачкој. Она ће готово пресудно утицати на исход овонедељних избора у три немачке покрајине. Потврдили су то, недвосмислено и алармантно, већ поменути комунални избори у Хесену. Тога је, очигледно, била свесна и прва на листи конзервативаца у изборном надметању у покрајини Рајнланд-Пфалц, самоуверена и амбициозна Јулија Клекнер, коју неки већ виде као наследницу Ангеле Меркел на канцеларском трону. Да би уопште остала у „игри“, Клекнерова мора успешно, већ у недељу, да савлада прву, веома озбиљну препреку: да победи у традиционалној „тврђави“ социјалдемократа.

Како би повећала шансе у том подухвату, морала је да се јеретички дистанцира од неприкосновене шефице своје странке, од, у таквим случајевима, неумољиве Ангеле Меркел. За разлику од њене политике „широм отворених врата“, кад је реч о избеглицама, Клекнерова је (можда и уз прећутну канцеларкину сагласност?) лансирала „план А 2“ који предвиђа контролисано прихватање ограниченог броја миграната, узимајући као добар пример понашање званичног Беча, које, иначе, врло иритира у Берлину.

МигрантиТУРСКА КАРТА И сама Меркелова покушава грозничаво последњих недеља да бар мало охлади кључалу атмосферу у земљи, схватајући да би, ако се овако настави, враг могао да однесе шалу. У демонстративном одсуству солидарности унутар европске фамилије, немачка канцеларка је сав улог бацила на (проблематичну) турску карту.

У политичком покеру са Европљанима, Турци су се показали као вештији играчи. Турски премијер Ахмет Давутоглу је на ванредном самиту лидера Европске уније, у понедељак увече, осетно подигао улог. Турска ће пристати да „помогне Европљанима“ уз неколико изричитих услова: да се удвостручи „хонорар“ за ту „услугу“ (с раније спомињаних три на шест милијарди евра), да Брисел већ почетком лета омогући турским држављанима улазак у шенгенску зону без виза и да се, напокон, одмрзну преговори с Анкаром о пријему Турске у Европску унију.

Спортски речено, лопта је сада у европском дворишту. Несложни Европљани би до следећег самита (17. и 18. марта) требало да се сложе око још спорних ставки из „турског пакета“. Први кораци су, кажу, већ учињени, али је циљ још далеко. Најспорнија ставка, очигледно, и даље остаје пријем Турске у европску фамилију. Немачка канцеларка је после састанка европских лидера с турским премијером резолутно саопштила: о томе се уопште није разговарало. Потегла је своју стару формулу „стратешког партнерства“ с Турском (као замену за пуноправно чланство), уз констатацију да се управо, на примеру избегличке кризе, показало колико је такво партнерство с Анкаром „геополитички важно“. Очекивана, и спасоносна решења су, тако, опет одложена. Уз све постојеће проблеме и неприлике – до следеће прилике.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. немачки естаблишмент не може да схвати, да је знатном делу Немаца – досадио, да се поверење у њега рапидно губи и да Немци, који су до сада (углавном) гунђали, траже – алтернативу, не само јаловим већ и опасним глупостима нео-либерализма… Као што чаша уме да прекапи, или када концетрација `токсина` у организму пређе ниво толеранције….




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *