Почетна / БРОЈ 386 / Сви би у Москву, зар не?

Сви би у Москву, зар не?

ПОВОДОМ ПРЕДСТАВЉАЊА СРБИЈЕ И СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТи НА 28. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У МОСКВИ

Пише Никола Маринковић

Критике из редова домаћих издавача, Жалба УКС-а и  незадовољство писаца ових дана прерастају у мали медијски рат, и чине да се догађај обликован као „национални успех” открива као стварни успех лобија одређене групе која је монополизовала право на репрезентовање наше књижевности. Ове оптужбе у ширем контексту подразумевају и фаворизовање одређеног поетичко-идеолошког светоназора, па би зато требало изнети неколико запажања која, надамо се, могу бити од помоћи за изгледнију  будућност наше културе

Наслов овога текста неупућеног читаоца може довести у заблуду. Откуд то да у Србији „на европском путу“ посета Москви буде ствар престижа и жеље? Који су то људи које, уместо на Запад, министар испраћа на Исток под варљивим светлом медија? Не, они нису падобранци (јер не иду на војну вежбу), али нису ни „обична сорта“ – у питању су писци. Наиме, чак је и „Курир“ пренео вест да је Србија специјални гост овогодишњег, јубиларног Сајма књига у Москви (2-6. септембар), да је оставила запажен утисак, а други су пренели, нимало небитно, да је штанд Србије лично посетио Сергеј Наришкин, председник Државне думе Руске Федерације, једно од лица са бриселског црног списка.

И руски (пропагандни) медији посветили су озбиљну пажњу српском штанду. Поред већ познате агенције „Спутњик“, и портал „Руска реч“ је пажљиво преносио вести са Сајма, урадивши и врло озбиљан интервју са Васом Павковићем, нашим угледним песником и књижевним критичарем, што се ретко дешава и у Србији. Очигледно је да је овај догађај од националног значаја за нас истовремено битан и за културну политику Русије. Наша страна одужила се позивницом да Русија буде гост нашег Сајма књига, а по његовом завршетку Музеј историје Југославије ће бити домаћин изузетно квалитетне изложбе руске авангарде. Овако интензивна институционална културна размена између Србије и Русије показује да је специјални статус Србије на Сајму књига у Москви део процеса релативизовања културног престижа Запада на овим просторима и повратка Русије на позиције које је заузимала од настанка модерне српске државе па све до распада СФРЈ. За очекивати је било да ће, као резултат промишљене културне политике (руске или српске?), наши представници договорити нове преводе српске књижевности на руски језик, а, како је изјавио Ласло Блашковић, в.д. управника Народне библиотеке Србије, у плану је и отварање Српског културног центра у Москви.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *