Почетна / БРОЈ 383 / Српска књижевност (и њен језик) у доба глобализације

Српска књижевност (и њен језик) у доба глобализације

Пише Весна Тријић
Тежњу за уклапањем српске књижевности у глобалне трендове најлакше је уочити у делима у којима се на горуће социјалне и културне проблеме наше средине одговара неким обликом поетичког или идеолошког елитизма. Тако тема савремених српских сеоба, на пример, то трауматско језгро епохе, још увек није нашло правог одјека у књижевности; аутори је користе за уопштена разматрања о непостојаности идентитета и историјског знања што је већ бајата интелектуална мода у Европи; њихове критике на рачун овдашњег менталитета препознају се као антисрпске

Разумевање нових појава у српској књижевности није могуће без увида у глобалне културне трендове који их условљавају; у њиховој је суштини намера да се сви традиционално утемељени лични и колективни идентитети поруше, а да се уместо њих успостави супернација потрошача и припадника разних друштвених група што се (само)одређују као мањинске и маргинализоване. Злоупотребљавајући појмове урбаног и космополитског, ова идеологија постаје нов дисциплински систем и све што се у њега не уклапа, а не да се неутралисати свођењем на туристичку атракцију, представљено је као инфериорно или претеће.

Положај књижевности у таквом контексту је противречан: с једне стране, она је актуелном културном инжењерингу неопходна због пропагандних потенцијала које има, али је са друге и опасна, јер је прибежиште критичке мисли и латентно увек субверзивна. Зато ново доба настоји да „преваспита“ стваралачке духове: данас је „нормално“ да се аутор у избору теме и жанра оријентише према њиховој исплативости, „природно“ је да се књижевна сцена угледа на естраду, „разумно“ је да се осредњост промовише као квалитет, а да тежња натпросечности буде непристојна или, чак, архаична. Многи људи у својству српских прозаиста и песника крстаре културним центрима у земљи и расејању и ни не помишљају да се објављивањем својих „остварења“ посредно пореде с Андрићем и Црњанским: они би да буду на књижевној сцени, али не и да се баве уметничким вредностима, да се представљају као писци, иако их читање нарочито не занима.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *