Почетна / БРОЈ 381 / Олуја – два погледа

Олуја – два погледа

Пише Филип Родић
Обележавање 20. година од „Олује“ у Хрватској и Србији још једном је показало колико је дубок и, изгледа, непремостив јаз између две државе и два народа. Док је у Загребу парадирала војска, на Mосту у Сремској Рачи су оплакиване жртве. Док су Хрвати у Книну правили „дернек“, у Србији су одржавани парастоси и полагани венци

Супротност између два менталитета, погледа на свет и живот, српског и хрватског, иако је видљива све време, током дешавања око обележавања 20-годишњице „Олује“ просто је бола очи. Била је видљива на свим нивоима, од самог начина обележавања, преко изјава највиших државних функционера и црквених великодостојника, до самог понашања народа. Док је Србија у Дан сећања на своје жртве и прогон својих сународника са вековних огњишта организовала достојанствену церемонију на Мосту код Сремске Раче, симболу избегличке муке и бекства у безбедан, али неизвестан живот у матичној држави, Хрватска је организовала помпезне и кичасте прославе своје „победе“ у Загребу и Книну са којима се по малограђанском неукусу могла поредити само инаугурација њихове председнице Колинде Грабар Китаровић пре пола године. Тако је премијер Србије, говорећи на централној церемонији обележавања ове годишњице, рекао да је „у новијој српској историји тешко наћи тужнији дан“ од 5. августа 1995. године. „Желим да речи мржње, сукоба и освете не буду те које ће обележити данашњи дан. Са Хрватском имамо мир, чуваћемо га и желети најбоље односе у будућности“, додао је он. Најдаље што је Вучић себи дозволио да оде у „критици“ Хрватске било је питање „због чега (Олују) не славе шест дана и шест ноћи“, пошто би толико било потребно да се прочитају имена свих убијених и прогнаних у тој акцији. Са друге стране, Вучићу би се пре могло замерити да је, поново, био превише помирљив према Хрватској када је рекао да се „злочин мора опростити, али не може и не сме заборавити“. Ова жеља да се крвнику који се не каје и свој злочин упорно понавља надилази и филозофију хришћанства, где је предуслов за опрост покајање.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

2 коментара

  1. Хрвати славе ми плачемо,ALL RIGHT.Слушао сам говоре из Раче Сренске са Фрушке из Сава Центра и са Степеница Цркве Светог Марка. Митрополит Радовић обележио је главне кривце нашег страдања. Они други говори су били почетак предизборне кампање јер овај Преображени има подршку Цркве и НАТО-ИМПЕРИЈЕ његов осећај је даће имати апсолутну већину у скупштини. Тај осећај може бити и његов крај у политици и гуда гура нацију српску. Све зависи од гласача и стања у ком се налазимо.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Sućut Saloprkovima i pitanje za Hrvate dali ćete ponovo vezati zastave sa muslimanima kao u Bosni i ratovati protiv hriščanske pravoslavne braće po krstu.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *