Европски суд за Хашима Тачија

Пише Виктор Матић

Приштински Специјални суд би требало да почне да ради у року од шест месеци до годину дана од усвајања закона, а припадницима ОВК требало би да буде суђено за убиства, отмице, затварање и прогон Срба, Рома, али и Албанаца које је ОВК сматрала или српским шпијунима или политички неподобнима

После неколико месеци уличних протеста, огромног притиска са Запада и тешких политичких борби, почетком августа на Косову је усвојен Закон о специјалном суду који ће судити припадницима ОВК за тешке ратне злочине. Тиме је добијена само прва рунда, јер се чини да сада преостаје тежи део посла – осудити оне које на Косову доживљавају као хероје и који и даље имају велики утицај на тамошње друштво.

 

АМЕРИЧКЕ ПРЕТЊЕ

Основ за формирање Специјалног суда био је извештај Специјалног истражног тима (СИТФ) Европске уније који је у јулу 2014. године завршио своја истраживања и оценио да има довољно материјала да оптужи врхушку ОВК за монструозне злочине над цивилима.

Од тада су трајала превирања на косовској политичкој сцени током којих су уложени немали напори САД и осталих западних држава да би се стигло до усвајања најпре уставних амандмана што су омогућили формирање суда, а потом и до закона о том телу. На крају притисака извучена је тешка артиљерија која је приморала и Демократску партију Хашима Тачија, најчвршћег противника оснивања суда у владајућој коалицији, да да свој пристанак.

Наиме, Американци су запретили Косову да неће спречити да суд буде формиран у Савету безбедности Уједињених нација уколико пропадну сви покушаји у косовском парламенту. То би значило да би Специјални суд на крају био формиран под пресудним утицајем Русије и Кине, држава које свакако не би биле наклоњене косовској страни. Поред тога, поједини амерички медији почели су са објављивањем текстова где је Тачи називан и „силеџијом“ који влада Косовом, уз лажну наклоност Западу, док се заиста бави криминалом и пресудно утиче на одлагање формирања Специјалног суда.

[restrictedarea]

Такав притисак очигледно је био пресудан, па је Тачи успео да убеди дисиденте у својој партији да подрже формирање суда пред којим би ускоро могли да се нађу и неки од њих, као некадашњи команданти ОВК. Тачи је на крају био приморан да много тога стави на коцку, па је према извештајима косовских медија својим бунтовницима чак претио и пропашћу странке уколико не успе друго гласање о Специјалном суду у косовској скупштини почетком августа.

„Ако желите крај ДПК немојте гласати за Специјални суд“, наводно је рекао Тачи својим посланицима пред одлучујуће гласање. Он је наводно још казао да ће, уколико не буде основан овај суд, бити расписани ванредни избори, на којима ће фаворит међународних фактора бити Демократски савез Косова, странка председника владе Исе Мустафе.

После Тачијевих речи, у косовском парламенту је 3. августа за усвајање потребних амандмана од 120 гласало 82 посланика, против је било пет, док је један посланик био уздржан. Опозиција није желела да гласа, али је расправа у Скупштини Косова трајала више од пет сати, уз жучне полемике и неретке увреде.

На крају, чини се да је краткорочно на политичкој сцени Косова усвајањем закона највише профитирао Тачи, иако га на дужи рок оснивање суда може скупо коштати. Председник ДПК, чији је ратни надимак Змија, показао је поново да је суверени господар косовске политичке сцене без кога се на њој не дешава ништа значајно. Таква позиција може му омогућити да и даље буде непријатан, али веома неопходан партнер Западу за многобројне потезе које тек треба спровести на Косову. Извори са Косова кажу да је Тачи и даље једини што може организовати масовне протесте чије би одржавање могло да зада главобоље међународним мисијама, али и једини који може спречити да ускоро такве протесте припреми опозиција. Но, дугорочно, за Тачија је Специјални суд сигурно камен око врата, јер ту институцију многи на Косову доживљавају као увреду за борбу ОВК и ново неоправдано малтретирање њених лидера који имају статус хероја. Уз то, сигурно је да и ДПК, настала од вођа ОВК, може бити значајно уздрмана предстојећим оптужбама, а од суда их, према најављеном статуту те институције, неће спасити ни потенцијалне високе функције које обављају.

Од могуће одговорности, стога, не би могао да побегне ни сам Тачи, али добро обавештени верују да би се то могло догодити тек пред сам крај рада суда, односно када постане извесно да је под утицајем моћног Тачија обављен највећи део предвиђеног посла.

 

СЕДИШТЕ ВАН КОСОВА

Суд би требало да почне да ради у року од шест месеци до годину дана од усвајања закона, а припадницима ОВК требало би да буде суђено за убиства, отмице, затварање и прогон Срба, Рома, али и Албанаца које је ОВК сматрала или српским шпијунима или политички неподобнима. Специјализована судска већа треба да буду независна од косовских судова, иако ће званично бити део тамошњег правосудног система. Уз то, и само седиште новог суда биће делимично ван Косова, па се очекује да ће ускоро косовске власти, ЕУ и Холандија потписати уговор о томе да холандске власти угосте и ову институцију. Поред тога, Специјални суд имаће примат над осталим судским органима на Косову, али се оптуженима пред тим судом неће моћи судити за исте оптужбе пред другим судовима, нити ће он процесуирати оне којима се суди пред другим судовима.

Трошкове суда требало би да сноси Европска унија, а притвор за оптужене био би организован у Холандији. Изван Косова би била чувана и архива и друга документа суда. Мандат Специјалног тужиоца треба да траје четири године са могућношћу продужетка, односно новог мандата. Тужилац треба да командује полицијским органима који ће имати овлашћења која сада има и косовска полиција. Добро обавештени извори наводе да ће на челу Специјалног тужилаштва бити Дејвид Швендиман, који је до сада предводио СИТФ.

Приштински дневник „Коха диторе“ објавио је да ће Европска унија уложити значајне напоре да суд постане функционалан до почетка 2016. године и да суђења започну што пре. После споразума са државом где ће бити спољашње седиште суда, треба да уследи и избор судија и пратећег особља за специјална већа и Канцеларију специјалног тужиоца. Временски период којим ће се бавити Специјални суд је од 1. јануара 1998. године до краја 2000. године.

Посебно је занимљиво да је законом о Специјалном суду отворена могућност да се подигну оптужнице за вађење и продају органа. У једном члану закона наводи се да суд може да процесуира и „подвргавање особа са противничке стране физичком сакаћењу или медицинским или научним експериментима било које врсте, који нису оправдани медицинским, стоматолошким нити болничким лечењем“. Међутим, до оптужнице за те злочине, изгледа, биће дуг пут. У свом извештају из јула прошле године СИТФ наводи да је истраживао оптужбе о трговини органима отетих људи, и да је изгледа било неколико таквих случајева, али да ће бити веома тешко доћи до валидних доказа и оптужница на основу њих. Но, наду да ће то бити процесуирано даје и одредба по којој суд може судити и за злочине који нису непосредно почињени на Косову, што је посебно важно јер оптужбе за вађење органа Србима воде ка такозваној „жутој кући“ на северу Албаније.

Најстрожа казна коју Специјализовано веће може изрећи осуђеном лицу јесте доживотна затворска казна. Она се издржава у држави коју одреди председник Специјализованих већа, а претходно је потребно да више чланица УН изрази спремност да прихвати осуђенике са Косова.

Спремност Косова да усвоји закон о Специјалном суду поздрављен је са најзначајнијих светских адреса. Сигурно су најважније похвале пристигле из САД. „Упућујемо похвале косовском руководству за испуњење обавезе Косова да овај Специјални суд постане реалност. Ово су били тешки кораци, али неопходни да би Косово кренуло напред на свом путу ка евроатлантским интеграцијама. Такође, одајемо признање грађанима Косова на константној подршци евроатлантским интеграцијама и посвећености нашим заједничким демократским вредностима“, наводи се у саопштењу америчке амбасаде у Приштини.

 

СРПСКЕ БРИГЕ

Оно што би Србију највише требало сада да занима, поред правде до које би Срби могли да стигну после много година, јесте како ће формирање и рад суда утицати на статус српске заједнице на Косову и разговоре Београда и Приштине. Неретко су се крупне ствари преламале преко леђа Срба на Косову јер су Албанци своје фрустрације исказивали насиљем над преосталим српским живљем. Зато би било добро припремити план који би предупредио нове нападе на Србе у случају да Албанци не буду задовољни бројем оптужница, именима оптужених или изреченим пресудама. Међународне снаге до сада су више пута падале на испиту када је требало заштитити Србе, па је и то чињеница која позива на додатан опрез.

Што се тиче преговора београдске и приштинске стране, још није извесно како ће Специјални суд на њих тачно утицати. С једне стране, по завршетку тешке теме што је узроковала политичку кризу међу албанским странкама, може се слободније прећи на разговоре с Београдом. Међутим, појединци суђења вођама ОВК могу да доживе и као претерано велики уступак албанске стране због којег је потребно да Косово поново има повлашћену улогу у преговорима са Србијом. То би значило мање повољан сценарио за Београд, по њему би он поново постао мета међународних притисака за нове уступке Албанцима.

Министар у косовској влади и представник коалиције Српска листа Љубомир Марић ипак сматра да ће разговори две стране сада бити релаксиранији. „Разговори о формирању Заједнице српских општина су за нас, представнике Српске листе, у овом тренутку најважнији. Мислим да су ови разговори били оптерећени актуелном политичком ситуацијом на Косову и Метохији, пре свега мислим на Специјални суд. Пошто је Специјални суд сада изгласан, разговори о ЗСО ће сада бити много растерећенији и вероватно ће врло брзо, у питању су дани, бити постигнут и споразум о формирању Заједнице српских општина“, рекао је Марић.

Али, и поред оптимизма представника Српске листе, историја односа са Албанцима позива на опрез. Јер, неки су најопаснији када се чини да доносе дарове.

[/restrictedarea]