Evropski sud za Hašima Tačija

Piše Viktor Matić

Prištinski Specijalni sud bi trebalo da počne da radi u roku od šest meseci do godinu dana od usvajanja zakona, a pripadnicima OVK trebalo bi da bude suđeno za ubistva, otmice, zatvaranje i progon Srba, Roma, ali i Albanaca koje je OVK smatrala ili srpskim špijunima ili politički nepodobnima

Posle nekoliko meseci uličnih protesta, ogromnog pritiska sa Zapada i teških političkih borbi, početkom avgusta na Kosovu je usvojen Zakon o specijalnom sudu koji će suditi pripadnicima OVK za teške ratne zločine. Time je dobijena samo prva runda, jer se čini da sada preostaje teži deo posla – osuditi one koje na Kosovu doživljavaju kao heroje i koji i dalje imaju veliki uticaj na tamošnje društvo.

 

AMERIČKE PRETNJE

Osnov za formiranje Specijalnog suda bio je izveštaj Specijalnog istražnog tima (SITF) Evropske unije koji je u julu 2014. godine završio svoja istraživanja i ocenio da ima dovoljno materijala da optuži vrhušku OVK za monstruozne zločine nad civilima.

Od tada su trajala previranja na kosovskoj političkoj sceni tokom kojih su uloženi nemali napori SAD i ostalih zapadnih država da bi se stiglo do usvajanja najpre ustavnih amandmana što su omogućili formiranje suda, a potom i do zakona o tom telu. Na kraju pritisaka izvučena je teška artiljerija koja je primorala i Demokratsku partiju Hašima Tačija, najčvršćeg protivnika osnivanja suda u vladajućoj koaliciji, da da svoj pristanak.

Naime, Amerikanci su zapretili Kosovu da neće sprečiti da sud bude formiran u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ukoliko propadnu svi pokušaji u kosovskom parlamentu. To bi značilo da bi Specijalni sud na kraju bio formiran pod presudnim uticajem Rusije i Kine, država koje svakako ne bi bile naklonjene kosovskoj strani. Pored toga, pojedini američki mediji počeli su sa objavljivanjem tekstova gde je Tači nazivan i „siledžijom“ koji vlada Kosovom, uz lažnu naklonost Zapadu, dok se zaista bavi kriminalom i presudno utiče na odlaganje formiranja Specijalnog suda.

[restrictedarea]

Takav pritisak očigledno je bio presudan, pa je Tači uspeo da ubedi disidente u svojoj partiji da podrže formiranje suda pred kojim bi uskoro mogli da se nađu i neki od njih, kao nekadašnji komandanti OVK. Tači je na kraju bio primoran da mnogo toga stavi na kocku, pa je prema izveštajima kosovskih medija svojim buntovnicima čak pretio i propašću stranke ukoliko ne uspe drugo glasanje o Specijalnom sudu u kosovskoj skupštini početkom avgusta.

„Ako želite kraj DPK nemojte glasati za Specijalni sud“, navodno je rekao Tači svojim poslanicima pred odlučujuće glasanje. On je navodno još kazao da će, ukoliko ne bude osnovan ovaj sud, biti raspisani vanredni izbori, na kojima će favorit međunarodnih faktora biti Demokratski savez Kosova, stranka predsednika vlade Ise Mustafe.

Posle Tačijevih reči, u kosovskom parlamentu je 3. avgusta za usvajanje potrebnih amandmana od 120 glasalo 82 poslanika, protiv je bilo pet, dok je jedan poslanik bio uzdržan. Opozicija nije želela da glasa, ali je rasprava u Skupštini Kosova trajala više od pet sati, uz žučne polemike i neretke uvrede.

Na kraju, čini se da je kratkoročno na političkoj sceni Kosova usvajanjem zakona najviše profitirao Tači, iako ga na duži rok osnivanje suda može skupo koštati. Predsednik DPK, čiji je ratni nadimak Zmija, pokazao je ponovo da je suvereni gospodar kosovske političke scene bez koga se na njoj ne dešava ništa značajno. Takva pozicija može mu omogućiti da i dalje bude neprijatan, ali veoma neophodan partner Zapadu za mnogobrojne poteze koje tek treba sprovesti na Kosovu. Izvori sa Kosova kažu da je Tači i dalje jedini što može organizovati masovne proteste čije bi održavanje moglo da zada glavobolje međunarodnim misijama, ali i jedini koji može sprečiti da uskoro takve proteste pripremi opozicija. No, dugoročno, za Tačija je Specijalni sud sigurno kamen oko vrata, jer tu instituciju mnogi na Kosovu doživljavaju kao uvredu za borbu OVK i novo neopravdano maltretiranje njenih lidera koji imaju status heroja. Uz to, sigurno je da i DPK, nastala od vođa OVK, može biti značajno uzdrmana predstojećim optužbama, a od suda ih, prema najavljenom statutu te institucije, neće spasiti ni potencijalne visoke funkcije koje obavljaju.

Od moguće odgovornosti, stoga, ne bi mogao da pobegne ni sam Tači, ali dobro obavešteni veruju da bi se to moglo dogoditi tek pred sam kraj rada suda, odnosno kada postane izvesno da je pod uticajem moćnog Tačija obavljen najveći deo predviđenog posla.

 

SEDIŠTE VAN KOSOVA

Sud bi trebalo da počne da radi u roku od šest meseci do godinu dana od usvajanja zakona, a pripadnicima OVK trebalo bi da bude suđeno za ubistva, otmice, zatvaranje i progon Srba, Roma, ali i Albanaca koje je OVK smatrala ili srpskim špijunima ili politički nepodobnima. Specijalizovana sudska veća treba da budu nezavisna od kosovskih sudova, iako će zvanično biti deo tamošnjeg pravosudnog sistema. Uz to, i samo sedište novog suda biće delimično van Kosova, pa se očekuje da će uskoro kosovske vlasti, EU i Holandija potpisati ugovor o tome da holandske vlasti ugoste i ovu instituciju. Pored toga, Specijalni sud imaće primat nad ostalim sudskim organima na Kosovu, ali se optuženima pred tim sudom neće moći suditi za iste optužbe pred drugim sudovima, niti će on procesuirati one kojima se sudi pred drugim sudovima.

Troškove suda trebalo bi da snosi Evropska unija, a pritvor za optužene bio bi organizovan u Holandiji. Izvan Kosova bi bila čuvana i arhiva i druga dokumenta suda. Mandat Specijalnog tužioca treba da traje četiri godine sa mogućnošću produžetka, odnosno novog mandata. Tužilac treba da komanduje policijskim organima koji će imati ovlašćenja koja sada ima i kosovska policija. Dobro obavešteni izvori navode da će na čelu Specijalnog tužilaštva biti Dejvid Švendiman, koji je do sada predvodio SITF.

Prištinski dnevnik „Koha ditore“ objavio je da će Evropska unija uložiti značajne napore da sud postane funkcionalan do početka 2016. godine i da suđenja započnu što pre. Posle sporazuma sa državom gde će biti spoljašnje sedište suda, treba da usledi i izbor sudija i pratećeg osoblja za specijalna veća i Kancelariju specijalnog tužioca. Vremenski period kojim će se baviti Specijalni sud je od 1. januara 1998. godine do kraja 2000. godine.

Posebno je zanimljivo da je zakonom o Specijalnom sudu otvorena mogućnost da se podignu optužnice za vađenje i prodaju organa. U jednom članu zakona navodi se da sud može da procesuira i „podvrgavanje osoba sa protivničke strane fizičkom sakaćenju ili medicinskim ili naučnim eksperimentima bilo koje vrste, koji nisu opravdani medicinskim, stomatološkim niti bolničkim lečenjem“. Međutim, do optužnice za te zločine, izgleda, biće dug put. U svom izveštaju iz jula prošle godine SITF navodi da je istraživao optužbe o trgovini organima otetih ljudi, i da je izgleda bilo nekoliko takvih slučajeva, ali da će biti veoma teško doći do validnih dokaza i optužnica na osnovu njih. No, nadu da će to biti procesuirano daje i odredba po kojoj sud može suditi i za zločine koji nisu neposredno počinjeni na Kosovu, što je posebno važno jer optužbe za vađenje organa Srbima vode ka takozvanoj „žutoj kući“ na severu Albanije.

Najstroža kazna koju Specijalizovano veće može izreći osuđenom licu jeste doživotna zatvorska kazna. Ona se izdržava u državi koju odredi predsednik Specijalizovanih veća, a prethodno je potrebno da više članica UN izrazi spremnost da prihvati osuđenike sa Kosova.

Spremnost Kosova da usvoji zakon o Specijalnom sudu pozdravljen je sa najznačajnijih svetskih adresa. Sigurno su najvažnije pohvale pristigle iz SAD. „Upućujemo pohvale kosovskom rukovodstvu za ispunjenje obaveze Kosova da ovaj Specijalni sud postane realnost. Ovo su bili teški koraci, ali neophodni da bi Kosovo krenulo napred na svom putu ka evroatlantskim integracijama. Takođe, odajemo priznanje građanima Kosova na konstantnoj podršci evroatlantskim integracijama i posvećenosti našim zajedničkim demokratskim vrednostima“, navodi se u saopštenju američke ambasade u Prištini.

 

SRPSKE BRIGE

Ono što bi Srbiju najviše trebalo sada da zanima, pored pravde do koje bi Srbi mogli da stignu posle mnogo godina, jeste kako će formiranje i rad suda uticati na status srpske zajednice na Kosovu i razgovore Beograda i Prištine. Neretko su se krupne stvari prelamale preko leđa Srba na Kosovu jer su Albanci svoje frustracije iskazivali nasiljem nad preostalim srpskim življem. Zato bi bilo dobro pripremiti plan koji bi predupredio nove napade na Srbe u slučaju da Albanci ne budu zadovoljni brojem optužnica, imenima optuženih ili izrečenim presudama. Međunarodne snage do sada su više puta padale na ispitu kada je trebalo zaštititi Srbe, pa je i to činjenica koja poziva na dodatan oprez.

Što se tiče pregovora beogradske i prištinske strane, još nije izvesno kako će Specijalni sud na njih tačno uticati. S jedne strane, po završetku teške teme što je uzrokovala političku krizu među albanskim strankama, može se slobodnije preći na razgovore s Beogradom. Međutim, pojedinci suđenja vođama OVK mogu da dožive i kao preterano veliki ustupak albanske strane zbog kojeg je potrebno da Kosovo ponovo ima povlašćenu ulogu u pregovorima sa Srbijom. To bi značilo manje povoljan scenario za Beograd, po njemu bi on ponovo postao meta međunarodnih pritisaka za nove ustupke Albancima.

Ministar u kosovskoj vladi i predstavnik koalicije Srpska lista Ljubomir Marić ipak smatra da će razgovori dve strane sada biti relaksiraniji. „Razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština su za nas, predstavnike Srpske liste, u ovom trenutku najvažniji. Mislim da su ovi razgovori bili opterećeni aktuelnom političkom situacijom na Kosovu i Metohiji, pre svega mislim na Specijalni sud. Pošto je Specijalni sud sada izglasan, razgovori o ZSO će sada biti mnogo rasterećeniji i verovatno će vrlo brzo, u pitanju su dani, biti postignut i sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština“, rekao je Marić.

Ali, i pored optimizma predstavnika Srpske liste, istorija odnosa sa Albancima poziva na oprez. Jer, neki su najopasniji kada se čini da donose darove.

[/restrictedarea]