Почетна / Свет / Ко (ни)је подлегао уценама

Ко (ни)је подлегао уценама

Зa „Печат“ из Прага  Властимир Вујић
О  грчкој кризи из перспективе Чешке Републике

Oдбијање грчког премијера Алексиса Ципраса да подлегне притиску увођења ефикасне реформе по цену тешког стезања каиша (иако свестан да без тих мера нема никаквих других могућности репрограмирања дугова) а онда обезбеђивање опстанка на власти референдумом (да би поново преговарао о истим тим реформама, и договорио се!?) – Праг је од почетка сматрао блефом. Ципрас је тиме раздражио низ држава не само богатијих, као што су Холандија или Финска (земља која је мања од Грчке, а позајмила јој је чак 5,5 милијарди евра) него и „сиромашнијих“, као што су Словенија, Естонија или – Чешка Република.
Док је просечна пензија у Грчкој са 55 година старости 580 евра, у „сиротијим“ земљама оне су са 65 година само 300 евра.

[restrictedarea]

ДЕМОКРАТИЈА И ДУЖНИШТВО

По мишљењу министра финансија Чешке Републике Андреја Бабиша, грчка криза је проблем Брисела исказала кроз две велике, дијаметрално супротне дилеме. Прва је: да ли демократија може да буде изван закона? Јер, како другачије тумачити одбијање Атине да врати легално узете кредите позивајући се на демократско мишљење нације, а не разграничавајући да је демократија – политичко поље, а дужништво – финансијско.
„Антиномију имамо и код друге дилеме. Грчка хоће да остане у ЕУ и зони евра, а жели то и Европска унија! А да ли то иде? Земље Запада које су гарантовале за грчке позајмице хоће натраг свој новац. Хоће и Грци такође, али да те паре не врате под истим условима“, каже министар Бабиш.
На питање да ли је Европска унија схватила шта јој се у Грчкој догодило, водећи политички аналитичари у Чешкој одговарају да је Брисел ситуацију разумео само – делимично. То је став и Андреја Бабиша кога Чеси (и ако су парламентарни избори за две године) већ виде као новог премијера своје државе.
„Када су банке отписале 107 милијарди евра Грчкој 2012. године, та сума је изгледала уверљива за покретање привреде. Међутим, Брисел није реално у овој држави сагледао патуљка по годишњем доприносу европским фондовима (само 1,5 милијарди евра годишње) и гиганта у губицима које треба надокнадити (око 20 милијарди годишње за враћање у наредне две деценије). Наиме, док се Унија бавила Грчком, сама Атина се мање бавила собом, а више Европом. У том, такозваном поремећају перспектива, први нису видели да су и сами у питању, док су други веровали да су први довољно ‚слаби‘ да, на крају, подлегну уценама“, мишљење је главног човека чешких финансија.

Када је „блеф“ изгубио смисао?

„Када је Ципрас у наставку преговора прихватио исто оно што је већ одбио! Наравно, све то завијено у ‚другачије‘ формулације. Блеф је служио само Грчком јавном мњењу! Унија је (привремено) спасила сопствену слику о себи. Овај пут са још једним новим, горким искуством. Надам се, освешћенија шта јој се све у будућности још може догађати. Осим врховног налогодавца, мораће дебело да размисли и о улози врховног извршиоца! Да своју бирократску супериорност замени друштвеном и благовременом присутношћу тамо где гори. У противном, изгубиће битку против (евро)пиромана!“, закључио је Андреј Бабиш, по анкетама спроведеним у последњих годину и по дана – најпопуларнији чешки политичар.

О увођењу евра

Када је 1. маја 2004. године (заједно са још 9 других држава, међу којима је и Мађарска) Чешка Република примљена у унијско чланство, Праг је сматрао логичним да ће до краја прве деценије овог века увести евро. Међутим, како се приближавао поменути термин, Министарство финансија те земље фебруара 2007. први пут је пролонгирало рок. За увођење јединствене континенталне монете „одређена“ је 2012. Не задуго потом – кренула је права „серија“ померања термина. Августа 2008. саопштено је 2015, а 2009. тадашњи министар финансија Едуард Јанота као „најреалнију“ поменуо је 2019. (коју је, као релевантну, 29. маја 2013. потврдио и директор Чешке националне банке Мирослав Сингер).
Међутим, најновија анкета (одржана у првом овогодишњем кварталу) показала је да је чак 71,4 одсто чешких држављана против увођења евра! Нејединствена је и влада. Брисел је употребио сав свој уцењивачки потенцијал да би променио евроскептицизам председника Милоша Земана и премијера Бохуслава Соботке. И успео је! Сада обојица желе увођење евра до завршетка својих садашњих мандата (а да се о томе не питају држављани). Претходници, Вацлав Клаус и Петр Нечас, до краја су били чврсти заговорници останка националне валуте – круне. И комплетна чешка јавност, као по команди, поглед је уперила према харизматичном Андреју Бабишу. „На примеру Грчке имамо доказе какве све опасности садржи у себи увођење евра, а на примеру Шведске из 2003. године референдум приликом којег је изречено ‚не‘ замени националне валуте европском. За такву одлуку и Чешкој треба један референдум, и то истога дана када буду и парламентарни избори 2017. године. Гласачи би своје мишљење давали заокруживањем одговора ‚да‘ или ‚не‘, само на једно питање: Да ли Чешка Република 2017. године уместо круне треба да уведе евро?“, рекао је Бабиш, додајући да би одлука донесена овом врстом провере народне воље била – најјаснија порука будућој власти у Чешкој.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *