Ko (ni)je podlegao ucenama

Za „Pečat“ iz Praga  Vlastimir Vujić

O  grčkoj krizi iz perspektive Češke Republike

Odbijanje grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da podlegne pritisku uvođenja efikasne reforme po cenu teškog stezanja kaiša (iako svestan da bez tih mera nema nikakvih drugih mogućnosti reprogramiranja dugova) a onda obezbeđivanje opstanka na vlasti referendumom (da bi ponovo pregovarao o istim tim reformama, i dogovorio se!?) – Prag je od početka smatrao blefom. Cipras je time razdražio niz država ne samo bogatijih, kao što su Holandija ili Finska (zemlja koja je manja od Grčke, a pozajmila joj je čak 5,5 milijardi evra) nego i „siromašnijih“, kao što su Slovenija, Estonija ili – Češka Republika.
Dok je prosečna penzija u Grčkoj sa 55 godina starosti 580 evra, u „sirotijim“ zemljama one su sa 65 godina samo 300 evra.

[restrictedarea]

DEMOKRATIJA I DUŽNIŠTVO

Po mišljenju ministra finansija Češke Republike Andreja Babiša, grčka kriza je problem Brisela iskazala kroz dve velike, dijametralno suprotne dileme. Prva je: da li demokratija može da bude izvan zakona? Jer, kako drugačije tumačiti odbijanje Atine da vrati legalno uzete kredite pozivajući se na demokratsko mišljenje nacije, a ne razgraničavajući da je demokratija – političko polje, a dužništvo – finansijsko.
„Antinomiju imamo i kod druge dileme. Grčka hoće da ostane u EU i zoni evra, a želi to i Evropska unija! A da li to ide? Zemlje Zapada koje su garantovale za grčke pozajmice hoće natrag svoj novac. Hoće i Grci takođe, ali da te pare ne vrate pod istim uslovima“, kaže ministar Babiš.
Na pitanje da li je Evropska unija shvatila šta joj se u Grčkoj dogodilo, vodeći politički analitičari u Češkoj odgovaraju da je Brisel situaciju razumeo samo – delimično. To je stav i Andreja Babiša koga Česi (i ako su parlamentarni izbori za dve godine) već vide kao novog premijera svoje države.
„Kada su banke otpisale 107 milijardi evra Grčkoj 2012. godine, ta suma je izgledala uverljiva za pokretanje privrede. Međutim, Brisel nije realno u ovoj državi sagledao patuljka po godišnjem doprinosu evropskim fondovima (samo 1,5 milijardi evra godišnje) i giganta u gubicima koje treba nadoknaditi (oko 20 milijardi godišnje za vraćanje u naredne dve decenije). Naime, dok se Unija bavila Grčkom, sama Atina se manje bavila sobom, a više Evropom. U tom, takozvanom poremećaju perspektiva, prvi nisu videli da su i sami u pitanju, dok su drugi verovali da su prvi dovoljno ‚slabi‘ da, na kraju, podlegnu ucenama“, mišljenje je glavnog čoveka čeških finansija.

Kada je „blef“ izgubio smisao?

„Kada je Cipras u nastavku pregovora prihvatio isto ono što je već odbio! Naravno, sve to zavijeno u ‚drugačije‘ formulacije. Blef je služio samo Grčkom javnom mnjenju! Unija je (privremeno) spasila sopstvenu sliku o sebi. Ovaj put sa još jednim novim, gorkim iskustvom. Nadam se, osvešćenija šta joj se sve u budućnosti još može događati. Osim vrhovnog nalogodavca, moraće debelo da razmisli i o ulozi vrhovnog izvršioca! Da svoju birokratsku superiornost zameni društvenom i blagovremenom prisutnošću tamo gde gori. U protivnom, izgubiće bitku protiv (evro)piromana!“, zaključio je Andrej Babiš, po anketama sprovedenim u poslednjih godinu i po dana – najpopularniji češki političar.

O uvođenju evra

Kada je 1. maja 2004. godine (zajedno sa još 9 drugih država, među kojima je i Mađarska) Češka Republika primljena u unijsko članstvo, Prag je smatrao logičnim da će do kraja prve decenije ovog veka uvesti evro. Međutim, kako se približavao pomenuti termin, Ministarstvo finansija te zemlje februara 2007. prvi put je prolongiralo rok. Za uvođenje jedinstvene kontinentalne monete „određena“ je 2012. Ne zadugo potom – krenula je prava „serija“ pomeranja termina. Avgusta 2008. saopšteno je 2015, a 2009. tadašnji ministar finansija Eduard Janota kao „najrealniju“ pomenuo je 2019. (koju je, kao relevantnu, 29. maja 2013. potvrdio i direktor Češke nacionalne banke Miroslav Singer).
Međutim, najnovija anketa (održana u prvom ovogodišnjem kvartalu) pokazala je da je čak 71,4 odsto čeških državljana protiv uvođenja evra! Nejedinstvena je i vlada. Brisel je upotrebio sav svoj ucenjivački potencijal da bi promenio evroskepticizam predsednika Miloša Zemana i premijera Bohuslava Sobotke. I uspeo je! Sada obojica žele uvođenje evra do završetka svojih sadašnjih mandata (a da se o tome ne pitaju državljani). Prethodnici, Vaclav Klaus i Petr Nečas, do kraja su bili čvrsti zagovornici ostanka nacionalne valute – krune. I kompletna češka javnost, kao po komandi, pogled je uperila prema harizmatičnom Andreju Babišu. „Na primeru Grčke imamo dokaze kakve sve opasnosti sadrži u sebi uvođenje evra, a na primeru Švedske iz 2003. godine referendum prilikom kojeg je izrečeno ‚ne‘ zameni nacionalne valute evropskom. Za takvu odluku i Češkoj treba jedan referendum, i to istoga dana kada budu i parlamentarni izbori 2017. godine. Glasači bi svoje mišljenje davali zaokruživanjem odgovora ‚da‘ ili ‚ne‘, samo na jedno pitanje: Da li Češka Republika 2017. godine umesto krune treba da uvede evro?“, rekao je Babiš, dodajući da bi odluka donesena ovom vrstom provere narodne volje bila – najjasnija poruka budućoj vlasti u Češkoj.

[/restrictedarea]