Почетна / БРОЈ 368 / Рана стара сто година

Рана стара сто година

Поводом обележавања дана почетка геноцида који су  Турци починили над Јерменима

Пише Јово Бајић
Не постоји јерменска породица која на свом родослову нема ожиљке геноцида. У последњих сто година Јермени су уложили огромaн напор да прикупе доказе о злочинима који су  над њима почињени

На Дан сећања на јерменске жртве геноцида, 24. априла, јерменски јецаји чули су се по целом свету, јерменска туга разлила се по целој планети. Тога дана јерменски народ успео је да свет подсети на геноцид који се десио пре једног века када је у злочинима, осмишљеним и вођеним од турске државе, побијено око милион и по Јермена, држављана те исте државе. Од 1915. до 1923. године, унутар граница Отоманске царевине побијена је половина јерменског становништва. Овај злочин није заборављен захваљујући памћењу целокупног јерменског народа и његовој упорности да свет подсећа на тај злочин, који је претходио злочинима геноцида у Другом светском рату, а жртве геноцида тада су били и Срби.

МАСОВНА КАНОНИЗАЦИЈА Стогодишњица почетка тога злочина обележена је широм Јерменије, али и у целом свету. Централна свечаност одржана је у Јеревану, престоници Јерменије, од 23. до 26. априла. Ове године, саучествујући у тузи јерменског народа, поред звона древног јерменског Ечмијадзинског саборног храма, подигнутог 303. године, огласила су се и звона Храма Христа Спаситеља у Москви, Богородичине цркве у Паризу и Цркве Светога Патрика у Њујорку.

Дан уочи обележавања почетка геноцида, 23. априла, на улазу у свети јерменски град Ечмијадзин крај Јеревана догодило се нешто незабележено не само у историји Јерменске апостолске цркве него и у укупној историји целе хришћанске цркве свих времена. Канонизовани су, проглашени свецима, сви који су у време геноцида, због исповедања хришћанске вере и припадности јерменском народу, страдали од турске руке. Њихов број, милион и по, одредили су историчари. Ова овако масовна канонизација дуго је припремана и о њој су се изјашњавали јерменски богослови и историчари, о њој се разговарало на претходна два сабора Јерменске апостолске цркве. Јерменска црква иначе је ретко ширила круг својих светитеља, последња канонизација, како су јављали руски медији, обављена је пре четири стотине година.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

ДРЕВНИ БИБЛИЈСКИ НАРОД

Јермени су стари библијски народ, који на овим просторима живи одискона. И они су, као и Срби, како би рекао Јован Цвијић, подигли кућу насред пута па су и на њих кретали бројни завојевачи. Још пре Христа имали су моћну државу. Јерменија је прва држава на свету која је примила хришћанство, десило се то пре Миланског едикта. Из тога времена је и Саборни храм Христа Једнороднога подигнут у Ечмијадзину, а подигао га је Свети Григорије Просветитељ, први јерменски епископ, кога слави и Српска црква. Почетком петог века добили су и писмо којим се и данас служе. На том језику и тим писмом написана су снажна књижевна, филозофска и теолошка дела. Јермени су развили и карактеристичну архитектуру. Јерменска апостолска црква исповеда монофизитство, које учи да је Христос имао само божанску природу, негује древну литургију. Сама је изашла из круга васељенских цркава.
Јерменску државу Турци су освојили 1514. године и од тада су Јермени живели у турском ропству, давали данак у крви, ратовали у турској војсци, а неки и прелазили у ислам. Рано су почели да се расељавају, једна већа група стигла је у осмом веку на Балканско полуострво. У руско-турским ратовима у првој половини деветнаестог века Руси су освојили делове Источне Јерменије, што углавном чини данашњу Јерменију, чиме је омогућено садашње постојање јерменске државе. У границама Турске остала је историјска Западна Јерменија са јерменском светом планином Арарат.

Један коментар

  1. Поштовани, на интернету сам прочитао чланак уваженог господина Јове Бајића о томе како је католичена Западна Херцеговина. Члан сам Српског ДНК пројекта и пошто је мој ДНК показао значајну блиискост са одређеном особом из Прозора, а читајући о тој области уочио сам да на много мјеста понаваља ријеч „грчко гробље“, Можда би господин Бајић од мене могао да сазна одређене интересантне податке. Ово је једна добронамјерна порука и надам се да бих могао добити његов мејл.

    Унапријед захвалан александар

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *