Почетна / БРОЈ 367 / Катарзични Брантови и Вајцзекерови гестови

Катарзични Брантови и Вајцзекерови гестови

Зa „Печат“ из Берлина МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ
Седамдесета годишњица окончања Другог светског рата и трауматично немачко суочавање са даном безусловне капитулације

Немци се, као и толико пута раније, пред великим датумима везаним за Други светски рат, и ових дана, поводом седамдесете годишњице његовог окончања, суочавају изнова са старим дилемама, контроверзама и траумама: шта је за њих, заиста, био 8. мај 1945. године? Пропаст или спас. Пораз или ослобођење. Катастрофа или избављење. Несрећа или срећа. Окончање зла или почетак велике патње и велике неизвесности.

Источни Немци с тим нису имали проблема. Гурнули су Хитлера и његово мрачно наслеђе западним земљацима. Они су, у Немачкој Демократској Републици, под совјетским патронатом и декретом, приграбили социјализам и        – антифашизам.

За то што се ове дилеме и контроверзе сада у Немачкој не постављају у тако драстичној и драматичној форми треба захвалити двојици великих (и почивших) немачких државника, канцелару Вилију Бранту и председнику Републике Рихарду фон Вајцзекеру.

 

ЧУВЕНО КЛЕЧАЊЕ Први (Брант) је, оним чувеним клечањем пред спомеником жртвама (и јунацима) Варшавског гета у престоници Пољске 1970. године свету показао „ново лице Немачке“ а пораженим земљацима сопственим клечањем омогућио да опет „усправно ходају“.

Други (Вајцзекер) чувеним говором поводом четрдесете годишњице окончања Другог светског рата, пред посланицима Бундестага, коначно је разбио дуго и тврдо политичко ћутање и недвосмислено и упечатљиво коначно дефинисао званични однос према „датуму века“, 8. мају 1945. године и – нацизму.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *