Почетна / БРОЈ 362 / Лорен Морет – Не таласајте! Он вас посматра

Лорен Морет – Не таласајте! Он вас посматра

Разговарала Мара Кнежевић Керн
Шта се крије иза зидина резилијентних Рокфелерових градова и како се Београд нашао међу 35 метропола којима је понуђена ова верзија језиве будућности?

Фондација „Рокфелер“ је, у оквиру пројекта за изградњу 100 резилијентних градова широм света, објавила списак од 35 градова (децембар 2014.) а међу њима је и Београд „позван“ да се придружи све бројнијој мрежи урбаних центара који се припремају да одговоре на изазове 21. века. О чему се ту заправо ради, објашњава у разговору за „Печат“ Лорен Морет, научница изузетне храбрости, која је 1999, после напуштања „Ливермор“ лабораторије за нуклеарно оружје, постала „звиждач“, износећи у јавност детаље „највеће научне подвале везане за ‚Јука маунтин пројекат‘“.

Моретова је била члан парламента и Конгреса, а појавила се као сведок-експерт на Међународном суду за ратне злочине везане за Авганистан, у Токију. Из перспективе геолога (једна од првих жена са дипломом Универзитета Дејвис из Калифорније) и експерта специјализованог за област „деловања јонизујућег зрачења на природно окружење и жива бића“, Лорен се годинама бави врхом „научне мафије“, а као признати стручњак за бројне научне дисциплине, у своја открића уноси додатну димензију, коју немају независни новинари истраживачи.

Како тумачите Рокфелеров пројекат изградње „резиденцијалних градова“ и вест да ће они добити „бесповратна средства за именовање директора за резилијентност, чији задатак ће бити да планира и спроводи стратегију резилијентности града“?

С обзиром на то да живим у једном од „специјалних Рокфелерових градова“, имам и лично искуство о томе: живети у њему постала је ноћна мора. Ми имамо четири таква града – Сан Франциско, Окланд, Аламеду и Беркли. Рокфелер је предвидео (планирао) да до 2050. године, уместо данашњих 50 одсто, број житеља урбаних области порасте на 70 одсто, што значи да ће се сеоска популација протерати са својих поседа, уз убрзану трансформацију у урбану сиротињу – беземљаше, чиме би еугенички пројекат уништавања вишка становништва био заокружен. Америка управо преживљава фазу елиминације бескућника, произведену оваквом политиком, а то је упоредиво са Хитлеровим коначним решењем. Амерички бескућници се прослеђују у сабирне ФЕМА кампове да би их, уместо гасних комора, подвргли чиповању и принудној стерилизацији. Ако је било ко у Србији помислио да су Рокфелер и братија „резиденцијалне центре за изазове 21. века“ наменили локалном становништву, грдно се вара. Навешћу вам пример неколико „затворених градова“ у Латинској Америци, изграђених на државном земљишту, ограђених и заштићених „безбедносном технологијом“, где се улази уз посебне идентификационе картице (уграђене чипове) а радна снага која их опслужује нема слободу изласка и уласка по сопственој вољи. У овим градовима станује белосветска елита, која не подлеже законима земље домаћина, има сопствену валуту и пореска правила – речју, недодирљиви.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *