Почетна / БРОЈ 360 / Дани словеначког суверенитета

Дани словеначког суверенитета

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина
Чињеница да је Словенија чак 24 године од проглашења осамостаљења устоличила и трећи државни празник на исту тему доказује до које мере је национализам проткан кроз све поре словеначког друштва. То најбоље осећа најбројнија, а непризната национална мањина у Словенији – српска

Словеначки парламент је 10. марта усвојио обележавање новог празника на дан 25. октобра, као сећање на исти дан 1991. године када је из Словеније отеран последњи војник ЈА, како у Словенији већ четврт века крсте армију некадашње заједничке државе, одузимајући јој слово Н (народна) из скраћенице ЈНА, чиме се код куће учвршћује слика да се радило о „агресорској, српској“ војсци. Тако ЈНА и дан-данас назива део политике али и већина домаћих медија. За нови закон је гласало 70 посланика, док су свега четворица (из редова Удружене левице) била „против“. Нови празник је крштен као „Дан суверенитета“; уведен је ради подсећања на датум када је последњи војник ЈНА напустио Словенију, преко луке у Копру. Словеначки медији су вест о новом празнику пропратили сликом покуњених регрута ЈНА како се под паском словеначких територијалаца укрцавају на брод „Венус“. Камера фокусира заставу, тробојку, прострту преко палубе, на којој се виде четири оцила. Порука је јасна – 25. октобар није само дан велике словеначке победе над ЈНА, која је у Брозово време, према урбаним митовима, важила за једну од најреспектабилнијих армија у свету, него је то и пораз Срба, које домаћи политичари вазда прозивају као погубне за „словеначку самобитност“…

ИНФЛАЦИЈА ПРАЗНИКА Дан суверености, међутим, није једини празник те сорте у Словенији: ту је још и „Дан независности и јединства“, који се обележава 26. децембра у знак сећања на дан када су објављени резултати референдума о самосталности, одржаног 23. 12. 1990. године, као и „Дан државности“, којим се слави 25. јун јер је тог дана 1991. године службена Љубљана, свега шест месеци од резултата референдума, прогласила једнострано отцепљење од СФРЈ, чиме је покренула распад дотадашње заједничке државе. Увођењем новог државотворног празника, Словенија ће готово у сваком годишњем добу прослављати своје „оружјем извојевано“ отцепљење од омражене Југославије, коју у историјским уџбеницима представља као тлачитељку, творевину хегемона, а зна се који је народ био најбројнији у СФРЈ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *