Почетна / Друштво / Здравствена политика – Криминалци у нашим редовима

Здравствена политика – Криминалци у нашим редовима

Пише Мара Кнежевић Керн

Шта се све крије иза реформи у здравству? 

Анализирајући разлоге драстичног пада поверења у медицинску професију како у САД, тако и широм света – укључујући незадовољство лекара деградираних здравственом политиком која им везује руке и онемогућава да своје знање искористе на прави начин – бројни аутори значајних студија отварају поглавље „Криминалци у нашим редовима“.

Трагајући за позадином система који промовише искључиво алопатске методе лечења (производима фармакоиндустрије) аутор бројних анализа из поменуте области, Дезире Ровер, упозорава да је ова пракса усвојена у низу земаља са обавезним здравственим осигурањем, уз потпуно занемаривање достигнућа природне медицине.

 

БЕЗ ПРАВА НА ИЗБОР Показало се да је оваква политика наметнута с јединим циљем да донесе профит фармацеутским гигантима. „Уколико мислите да је могуће отићи негде и пожалити се, грдно се варате. Чак ни УН не могу вам помоћи, зато што су оне збир земаља а не људи. Одувек су биле лоциране у Америци и превасходно штите интересе САД.“

Прашина се дигла након усвајања „Обамакер“ закона, којим се уводи низ рестрикција уз укидање права на избор. Пацијенти су упућени на једно једино осигуравајуће друштво, без могућности да одаберу осигурање које покрива опцију „алтернативно лечење“. То друштво је под контролом државе, коју контролише фармацеутски сектор, што уводи осигуранике у лавиринт без излаза.

 

Роверова открива да су америчке болнице и лекари од 1978. под контролом УН. Контрола се спроводи уз помоћ система за кодирање болести, осмишљеног деветом ревизијом Међународне класификације болести, I-9. Лекари се обавезују да у складу са понуђеним кодовима класификују дијагнозе, третмане и измене третмана, што искључује посматрање болесника као јединке са специфичним потребама. Овај систем им онемогућава да самостално доносе дијагнозе и одлуке о третману, што их претвара у администраторе обавезне да ваш случај, после кодирања, убаце у централни компјутер, од којег ће добити дијагнозу и терапију. Тренутно има преко 14.000 кодова, али се од октобра 2014. приступило ревизији (ICD-10) којом се предвиђа повећање на 140.000 кодова.

[restrictedarea]

КРАЂА ДОСИЈЕА Иако је тајност података формално загарантована, у марту 2011. дошло је до крађе 60 милиона медицинских досијеа, уз помоћ агената Пореске управе (IRS) које је Обама ангажовао да без икаквог медицинског знања помогну у спровођењу „Обамакер“ закона.

Др Џон Гејман, шеф Одељења за породичну праксу на Универзитету Вашингтон, објавио је књигу „Hijacked“ (у слободном преводу „Отимачина“) износећи доказе да овај концепт служи за одливање десетине билиона долара годишње из Федералног трезора у осигуравајуће заводе.

Ту је и књига Џона Листера „Глобално здравље наспрам приватног профита“, неизбежно штиво за оне који желе да схвате позадину геноцидних „здравствених реформи“ сопствених влада.

„Имајте на уму да су све реформе маркетиншки профилисане, у циљу преливања профита у приватне (корпоративне) руке, и будите сигурни да ће се оваква политика и вама догодити…“ У томе је најдаље отишла Енглеска, али се принцип копира и у осталим европским земљама, као и у земљама у развоју. Највећу опасност за здравствени систем представља „друштвено-приватно партнерство“, практиковано приликом финансирања нових болница, од којих је већина у склопу приватних пројеката, што се показало као веома лоше решење. Посебно забрињава најновија пракса у Британији којом се укида „duty of candour“ – обавеза лекара да пацијентима пружи информацију о планираном току лечења. Укидање овог права изгласала је Кућа лордова 2010, али би та одлука могла бити укинута уколико Британци подрже борбу родитеља трагично преминуле девојчице Еленор Бју, буквално убијене од стране неодговорних лекара.

 

ИЗВЕШТАЈ КОЈИ НИЈЕ ПОКРЕНУО ИСТРАГУ Сем чисто комерцијалних разлога за урушавање здравственог система, значајан фактор је и депопулациона политика, чији корени леже у Меморандуму гуруа Новог светског поретка, Обаминог саветника Џона Холдрена. Он се својевремено, у еугеничкој депопулационој еуфорији, залагао за законе којима би држава била овлашћена да одлучује о томе ко има право да рађа, уз предлог да се све „нелегално“ рођене бебе ставе у процедуру за усвајање. Самохране мајке би биле посебно погођене: уколико инсистирају да задрже дете, морале би проћи кроз процедуру за доказивање способности да су у стању да се старају о сопственом детету.

Хармонизујући здравствену политику „Србије на европском путу“, креатори закона о легализацији изнајмљивања материце направили су „храбар“ корак ка проглашавању мајки за инкубаторе, а деце за производ добро измиксаног генетског материјала.

Здравствена политика за 21. век промовише и хируршко одстрањивање дојки „из превентивних разлога“, уз одстрањивање материце „у пакету“, што аутоматски претвара здраве жене у доживотне пацијенте – Елдорадо за фармакоиндустрију опремљену кодовима (превремени климакс, депресија…)

О улози FDA у прикривању скандала у фармацеутској индустрији сведочи ЈАМА студија др Барбаре Старфилд. Она је 2000. објавила податке о броју Американаца умрлих од последица узимања лекова које је FDA прогласила за „безбедне и делотворне“. Иако се ради о преко милион људи, овај извештај није покренуо истрагу, нити се било ко од новинара усудио да га објави. С обзиром да највећи број часописа зависи од рекламних прилога „Биг фарме“, такво понашање медија је разумљиво, као што је разумљиво и ћутање FDA, која зарађује на сваком сертификату за лек, што је чини економски зависном од оних које би требало да контролише.

Још један сегмент глобално прихваћене здравствене политике, у којој доминира неодговорност за последице, може се видети на примеру произвођача вакцина. Ланац неодговорности промотора „безбедних вакцина“ протеже се од FDA, преко државе, лекара, медија… Кетрин Фромповић то назива „злочином против хуманости“ позивајући се на случај из 1970. када је дошло до убацивања                   SV-40 вируса (изазивач канцера) у полио вакцине, а да нико из тог ланца није преузео одговорност.

 

ЗЛОУПОТРЕБА ДЕПРЕСИЈЕ Џон Рапапорт подсећа на трагедију из 1984. када је „Бајеров“ лек фактор 8 заразио и убио на стотине хиљада хемофиличара. Иако је у леку пронађен вирус сиде, FDA је омогућила компанији да га извезе у Аргентину, Индонезију, Јапан, Малезију и Сингапур, о чему је писао и „Њујорк тајмс“. Ни овом приликом нико није одговарао. Као што нико не одговара за комплот индустрије и лекара у креирању друштва зомбија. То се ради промовисањем све већег броја медикамената намењених промени свести. Према информацијама Федералног центра за контролу и превенцију болести, преко 20 одсто четрнаестогодишњака у САД има дијагнозу ADHD (поремећај смањене пажње праћен хиперактивношћу). Ова деца су третирана опасним медикаментима, а старосна граница за третман се спушта до предшколског узраста. Симптоматично је да се дијагноза чешће даје државним осигураницима него приватним, а онима без осигурања веома ретко.

Национална радна група из Канаде „Жене и заштита здравља“ објавила је студију „Депресија као маркетиншки производ“, оптужујући политику преписивања антидепресива женама са најчешће измишљеном дијагнозом. У студији се тврди да се ради о систематском исисавању новца из здравственог фонда злоупотребом растегљиве дефиниције депресије. Овај покрет подсећа да се социјални проблеми не могу лечити медикаментима, а зависност као пропратни ефекат омогућава додатне дијагнозе.

Рапапорт отвара питање најновијег „бисера“ америчког здравственог система: телемедицине. Ради се о даљинској контроли „усамљених“ стараца, с којима се комуницира путем сензора за перманентно праћење њихових активности и понашања. Ово је само увод – предигра за много амбициознији захват: чиповање новорођенчади. Рапапорт излаже подсмеху орвелијанско друштво, у које смо већ дубоко загазили:

„Уколико немате чип, бићете третирани као изузетно опасан елемент. Питаће вас да ли код куће имате политички некоректну литературу, да ли поседујете оружје, да ли су вам деца добила 55. вакцину, да ли сте посетили психијатра, да ли сами производите струју, органску храну…? А кад вам уграде ‚сигурносни‘ чип, имаће одговоре на сва питања. Уколико у међувремену код пацијента дође до озбиљних здравствених проблема изазваних неким леком, централа ће поништити информацију, измислити нову дијагнозу и донети вам пред врата нови лек за непостојећу болест, који ћете морати да узимате: пас трагач уграђен у ваше вене јавиће да ли сте узели лек.“

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *