Zdravstvena politika – Kriminalci u našim redovima

Piše Mara Knežević Kern

Šta se sve krije iza reformi u zdravstvu? 

Analizirajući razloge drastičnog pada poverenja u medicinsku profesiju kako u SAD, tako i širom sveta – uključujući nezadovoljstvo lekara degradiranih zdravstvenom politikom koja im vezuje ruke i onemogućava da svoje znanje iskoriste na pravi način – brojni autori značajnih studija otvaraju poglavlje „Kriminalci u našim redovima“.

Tragajući za pozadinom sistema koji promoviše isključivo alopatske metode lečenja (proizvodima farmakoindustrije) autor brojnih analiza iz pomenute oblasti, Dezire Rover, upozorava da je ova praksa usvojena u nizu zemalja sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem, uz potpuno zanemarivanje dostignuća prirodne medicine.

 

BEZ PRAVA NA IZBOR Pokazalo se da je ovakva politika nametnuta s jedinim ciljem da donese profit farmaceutskim gigantima. „Ukoliko mislite da je moguće otići negde i požaliti se, grdno se varate. Čak ni UN ne mogu vam pomoći, zato što su one zbir zemalja a ne ljudi. Oduvek su bile locirane u Americi i prevashodno štite interese SAD.“

Prašina se digla nakon usvajanja „Obamaker“ zakona, kojim se uvodi niz restrikcija uz ukidanje prava na izbor. Pacijenti su upućeni na jedno jedino osiguravajuće društvo, bez mogućnosti da odaberu osiguranje koje pokriva opciju „alternativno lečenje“. To društvo je pod kontrolom države, koju kontroliše farmaceutski sektor, što uvodi osiguranike u lavirint bez izlaza.

 

Roverova otkriva da su američke bolnice i lekari od 1978. pod kontrolom UN. Kontrola se sprovodi uz pomoć sistema za kodiranje bolesti, osmišljenog devetom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, I-9. Lekari se obavezuju da u skladu sa ponuđenim kodovima klasifikuju dijagnoze, tretmane i izmene tretmana, što isključuje posmatranje bolesnika kao jedinke sa specifičnim potrebama. Ovaj sistem im onemogućava da samostalno donose dijagnoze i odluke o tretmanu, što ih pretvara u administratore obavezne da vaš slučaj, posle kodiranja, ubace u centralni kompjuter, od kojeg će dobiti dijagnozu i terapiju. Trenutno ima preko 14.000 kodova, ali se od oktobra 2014. pristupilo reviziji (ICD-10) kojom se predviđa povećanje na 140.000 kodova.

[restrictedarea]

KRAĐA DOSIJEA Iako je tajnost podataka formalno zagarantovana, u martu 2011. došlo je do krađe 60 miliona medicinskih dosijea, uz pomoć agenata Poreske uprave (IRS) koje je Obama angažovao da bez ikakvog medicinskog znanja pomognu u sprovođenju „Obamaker“ zakona.

Dr Džon Gejman, šef Odeljenja za porodičnu praksu na Univerzitetu Vašington, objavio je knjigu „Hijacked“ (u slobodnom prevodu „Otimačina“) iznoseći dokaze da ovaj koncept služi za odlivanje desetine biliona dolara godišnje iz Federalnog trezora u osiguravajuće zavode.

Tu je i knjiga Džona Listera „Globalno zdravlje naspram privatnog profita“, neizbežno štivo za one koji žele da shvate pozadinu genocidnih „zdravstvenih reformi“ sopstvenih vlada.

„Imajte na umu da su sve reforme marketinški profilisane, u cilju prelivanja profita u privatne (korporativne) ruke, i budite sigurni da će se ovakva politika i vama dogoditi…“ U tome je najdalje otišla Engleska, ali se princip kopira i u ostalim evropskim zemljama, kao i u zemljama u razvoju. Najveću opasnost za zdravstveni sistem predstavlja „društveno-privatno partnerstvo“, praktikovano prilikom finansiranja novih bolnica, od kojih je većina u sklopu privatnih projekata, što se pokazalo kao veoma loše rešenje. Posebno zabrinjava najnovija praksa u Britaniji kojom se ukida „duty of candour“ – obaveza lekara da pacijentima pruži informaciju o planiranom toku lečenja. Ukidanje ovog prava izglasala je Kuća lordova 2010, ali bi ta odluka mogla biti ukinuta ukoliko Britanci podrže borbu roditelja tragično preminule devojčice Elenor Bju, bukvalno ubijene od strane neodgovornih lekara.

 

IZVEŠTAJ KOJI NIJE POKRENUO ISTRAGU Sem čisto komercijalnih razloga za urušavanje zdravstvenog sistema, značajan faktor je i depopulaciona politika, čiji koreni leže u Memorandumu gurua Novog svetskog poretka, Obaminog savetnika Džona Holdrena. On se svojevremeno, u eugeničkoj depopulacionoj euforiji, zalagao za zakone kojima bi država bila ovlašćena da odlučuje o tome ko ima pravo da rađa, uz predlog da se sve „nelegalno“ rođene bebe stave u proceduru za usvajanje. Samohrane majke bi bile posebno pogođene: ukoliko insistiraju da zadrže dete, morale bi proći kroz proceduru za dokazivanje sposobnosti da su u stanju da se staraju o sopstvenom detetu.

Harmonizujući zdravstvenu politiku „Srbije na evropskom putu“, kreatori zakona o legalizaciji iznajmljivanja materice napravili su „hrabar“ korak ka proglašavanju majki za inkubatore, a dece za proizvod dobro izmiksanog genetskog materijala.

Zdravstvena politika za 21. vek promoviše i hirurško odstranjivanje dojki „iz preventivnih razloga“, uz odstranjivanje materice „u paketu“, što automatski pretvara zdrave žene u doživotne pacijente – Eldorado za farmakoindustriju opremljenu kodovima (prevremeni klimaks, depresija…)

O ulozi FDA u prikrivanju skandala u farmaceutskoj industriji svedoči JAMA studija dr Barbare Starfild. Ona je 2000. objavila podatke o broju Amerikanaca umrlih od posledica uzimanja lekova koje je FDA proglasila za „bezbedne i delotvorne“. Iako se radi o preko milion ljudi, ovaj izveštaj nije pokrenuo istragu, niti se bilo ko od novinara usudio da ga objavi. S obzirom da najveći broj časopisa zavisi od reklamnih priloga „Big farme“, takvo ponašanje medija je razumljivo, kao što je razumljivo i ćutanje FDA, koja zarađuje na svakom sertifikatu za lek, što je čini ekonomski zavisnom od onih koje bi trebalo da kontroliše.

Još jedan segment globalno prihvaćene zdravstvene politike, u kojoj dominira neodgovornost za posledice, može se videti na primeru proizvođača vakcina. Lanac neodgovornosti promotora „bezbednih vakcina“ proteže se od FDA, preko države, lekara, medija… Ketrin Frompović to naziva „zločinom protiv humanosti“ pozivajući se na slučaj iz 1970. kada je došlo do ubacivanja                   SV-40 virusa (izazivač kancera) u polio vakcine, a da niko iz tog lanca nije preuzeo odgovornost.

 

ZLOUPOTREBA DEPRESIJE Džon Rapaport podseća na tragediju iz 1984. kada je „Bajerov“ lek faktor 8 zarazio i ubio na stotine hiljada hemofiličara. Iako je u leku pronađen virus side, FDA je omogućila kompaniji da ga izveze u Argentinu, Indoneziju, Japan, Maleziju i Singapur, o čemu je pisao i „Njujork tajms“. Ni ovom prilikom niko nije odgovarao. Kao što niko ne odgovara za komplot industrije i lekara u kreiranju društva zombija. To se radi promovisanjem sve većeg broja medikamenata namenjenih promeni svesti. Prema informacijama Federalnog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, preko 20 odsto četrnaestogodišnjaka u SAD ima dijagnozu ADHD (poremećaj smanjene pažnje praćen hiperaktivnošću). Ova deca su tretirana opasnim medikamentima, a starosna granica za tretman se spušta do predškolskog uzrasta. Simptomatično je da se dijagnoza češće daje državnim osiguranicima nego privatnim, a onima bez osiguranja veoma retko.

Nacionalna radna grupa iz Kanade „Žene i zaštita zdravlja“ objavila je studiju „Depresija kao marketinški proizvod“, optužujući politiku prepisivanja antidepresiva ženama sa najčešće izmišljenom dijagnozom. U studiji se tvrdi da se radi o sistematskom isisavanju novca iz zdravstvenog fonda zloupotrebom rastegljive definicije depresije. Ovaj pokret podseća da se socijalni problemi ne mogu lečiti medikamentima, a zavisnost kao propratni efekat omogućava dodatne dijagnoze.

Rapaport otvara pitanje najnovijeg „bisera“ američkog zdravstvenog sistema: telemedicine. Radi se o daljinskoj kontroli „usamljenih“ staraca, s kojima se komunicira putem senzora za permanentno praćenje njihovih aktivnosti i ponašanja. Ovo je samo uvod – predigra za mnogo ambiciozniji zahvat: čipovanje novorođenčadi. Rapaport izlaže podsmehu orvelijansko društvo, u koje smo već duboko zagazili:

„Ukoliko nemate čip, bićete tretirani kao izuzetno opasan element. Pitaće vas da li kod kuće imate politički nekorektnu literaturu, da li posedujete oružje, da li su vam deca dobila 55. vakcinu, da li ste posetili psihijatra, da li sami proizvodite struju, organsku hranu…? A kad vam ugrade ‚sigurnosni‘ čip, imaće odgovore na sva pitanja. Ukoliko u međuvremenu kod pacijenta dođe do ozbiljnih zdravstvenih problema izazvanih nekim lekom, centrala će poništiti informaciju, izmisliti novu dijagnozu i doneti vam pred vrata novi lek za nepostojeću bolest, koji ćete morati da uzimate: pas tragač ugrađen u vaše vene javiće da li ste uzeli lek.“

[/restrictedarea]