Почетна / БРОЈ 358 / Отац Генадиј Заридзе – Ако си православан, онда си брат

Отац Генадиј Заридзе – Ако си православан, онда си брат

Разговарала Наташа Јовановић
Православни људи који мисле, научници, научни радници, интелигенција, морају да се уједине како би сачували своје принципе и другим људима објаснили да су они неопходни да би човечанство уопште преживело

Наука никада није противречила вери, она је произашла из религије. Она се прво појавила у манастиру, о чему сведоче и историјски извори. Наука је једна врста инструмента који истражује стварност, а религија је друга врста инструмента који истражује ту нашу земаљску стварност, цео свет, васељену и однос човека према Богу. Значи, ту нема противречности, то су просто разни начини истраживања, каже у разговору за „Печат“ протојереј Генадиј Владимирович Заридзе, председник Удружења  православних научника, старешина Покровског храма у селу Отрадно у Вороњешкој области и капеле посвећене Светом Митрофану Вороњешком у Вороњежу.

Организација на чијем сте челу, а која ради по благослову патријарха Кирила, већ у свом називу објашњава размере и програм рада. Да ли је покушај враћања на период Берђајева и Иљина, тамо где је руска наука стала пре Револуције, преамбициозан?

То што је било у време пре Октобарске револуције ми сада не можемо објаснити и описати довољно верно. Можемо углавном само да претпоставимо и да на основу докумената реконструишемо. Мој деда, који је умро1991. године, иначе дипломац Кијевске гимназије и пријатељ Паустовског, говорио је: „Не можете чак ни замислити како смо живели пре Револуције. Ни на ум вам не може пасти какво је било то време заиста.“ Због тога је тешко говорити на ту тему. Можемо, али, плашим се да би то било схоластичко умовање. Због тога прелазим на главну тему. Зашто се појавила жеља, па и неопходност да се формира Удружење православних научника? Најпре, парохијани цркве у којој служим у релативно великом броју су научници. И сам сам бивши научник. Затим, природна је потреба да се у науку уведе духовно-морални принцип. Очито је да ови принципи у високим школама, нажалост, нестају и да се тамо уопште губи појам о моралу и духовној култури. Међутим, они су неопходни, јер без њих човек губи свој национални и духовни идентитет, то јест губи се смисао одређене нације, одређене високе школе. Из тог разлога, да би се ове вредности вратиле у високе школе, да би исте биле испуњене духовним садржајем, основали смо Удружење православних научника.

Ту су ушли научници са ватреним срцем, који сами желе да постану носиоци вредности православног погледа на свет, који желе да помогну другим научницима да постану носиоци тих вредности, а студенте да васпитавају у складу са моралним принципима како би и они имали основу у своме животу, платформу, фундамент – који би им омогућио да буду добри грађани своје земље, добри специјалисти у својој професији и наравно, добри православни хришћани.

Алтернатива западном погледу на свет, чињеница, постоји и она је у јеванђељу. Но, да ли је циљ стварања православне елите тај да се овај поглед на свет спусти у само друштво, на световни план науке?

Вредности на Западу се мењају, све више се удаљавају од хришћанске идеологије, која је увек била основна идеја у Европи. На пример, Божић, рођење Христово, празник који се широм Европе увек свечано празновао као главни, сложићете се, сада полако бледи, губи се. Христово име полако нестаје. На пример, када су у Немачкој на Божић питали дете чије то рођење славимо данас, оно је размислило и одговорило: „Деда Мраза!“ Дакле, не рођење Христа. А друга девојчица је одговорила: „Пахуља“. Она је свуда около видела нацртане пахуље. Они чак не знају ни име Христово, ето како је то страшно. Схватате ли о чему се ради? То је деградација. Зашто се то дешава? Због тога што духовно-морални принципи, сам морал – не може бити „извучен“, не може постојати сам за себе. У совјетско време постојали су покушаји у Русији да се изгради кодекс оснивача и чланова комунизма. Тај кодекс је био веома конкретан и добар. У њега је био укључен и морал. Но, он није садржавао заповести Божје о односу према Богу, о вери. Због тога није ни опстао до краја. Зато ми разумемо да, одвојени од духовне основе, морални принципи не могу деловати у друштву. Сада је видљива тенденција повратка на пагански поглед на свет, ка заборављању Христа и Његових заповести о љубави и ка свођењу људских односа на животињске. Човека полако претварају у мајмуна. То је страшно, јер се сама реч човек (рус. человек) састоји из речи чело и век, тј. мисао, сазнање човека упућени су на век, вечност, тј. ка Богу. Не можемо другачије то схватити. А овде се дешава да човек треба да постане сличан ономе који је 2014. године победио на Евровизији, разумете? Ето тако мисли Запад, то је његов идеал. А какав је то идеал? Не верујем да ће се сви сложити. Некоме то јесте добро, али ми не можемо то понудити људима. Потребно је да људи имају алтернативу, да имају и духовна размишљања која ће им пружити могућност да буду морални, духовни, целомудрени, да знају шта је то вера у Бога. Нарочито Срби, који су православни већ много векова.

Та вишевековна традиција говори о многоме. Духовна култура је овде имала велику снагу и потребно је да ту снагу Срби не изгубе, него да је, напротив, ојачају у себи. Због тога Удружење православних научника треба да помогне свим православним људима који мисле, научницима и научним радницима, интелигенцији, да се уједине, да своје принципе на неки начин сачувају и да другим људима објасне да су они неопходни да би човечанство уопште преживело, опстало.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

3 коментара

  1. Nauka je mnogo starija od hrišćanstva, i svakako se nije prvo pojavila u manastirima.

    Thumb up 0 Thumb down 0

    • Религија је старија од науке и са те стране је отац Генадиј у праву. Што се тиче хришћанства, наравно да је наука старија од хришћанства које постоји тек 2015 година али када су у питању Срби и Руси, ту је поново у праву. Наука и код Руса и код Срба заиста почиње да се развија у манастирима. Тако да не треба строго критички узимати ове речи оца Генадија.

      Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Хвала на одличном интервјуу… Слава Богу, постоје и данас научници, који знају значај благодати – `свеоружја` Божјег, и хијерархију знања, у овом свету начисто `изврнутих` вредности…
    А страх Запада од Православља – пуноће вере хришћанске је попут – „страха од – пливања“, а како рече Св. владика Ставропољски, одлично научен `техничким` наукама пре близу два века – што је већи отпор читању светоотачке литературе – тим је већа њена корисност за душу читаоца ?!
    Зар није разум старији од сваке књиге ? И занати – чак и они `интелектуални` су – од разума, од благодати; књиге и науке су тек из тока проистекле ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *