Отац Генадиј Заридзе – Ако си православан, онда си брат

Разговарала Наташа Јовановић
Православни људи који мисле, научници, научни радници, интелигенција, морају да се уједине како би сачували своје принципе и другим људима објаснили да су они неопходни да би човечанство уопште преживело

Наука никада није противречила вери, она је произашла из религије. Она се прво појавила у манастиру, о чему сведоче и историјски извори. Наука је једна врста инструмента који истражује стварност, а религија је друга врста инструмента који истражује ту нашу земаљску стварност, цео свет, васељену и однос човека према Богу. Значи, ту нема противречности, то су просто разни начини истраживања, каже у разговору за „Печат“ протојереј Генадиј Владимирович Заридзе, председник Удружења  православних научника, старешина Покровског храма у селу Отрадно у Вороњешкој области и капеле посвећене Светом Митрофану Вороњешком у Вороњежу.

Организација на чијем сте челу, а која ради по благослову патријарха Кирила, већ у свом називу објашњава размере и програм рада. Да ли је покушај враћања на период Берђајева и Иљина, тамо где је руска наука стала пре Револуције, преамбициозан?

То што је било у време пре Октобарске револуције ми сада не можемо објаснити и описати довољно верно. Можемо углавном само да претпоставимо и да на основу докумената реконструишемо. Мој деда, који је умро1991. године, иначе дипломац Кијевске гимназије и пријатељ Паустовског, говорио је: „Не можете чак ни замислити како смо живели пре Револуције. Ни на ум вам не може пасти какво је било то време заиста.“ Због тога је тешко говорити на ту тему. Можемо, али, плашим се да би то било схоластичко умовање. Због тога прелазим на главну тему. Зашто се појавила жеља, па и неопходност да се формира Удружење православних научника? Најпре, парохијани цркве у којој служим у релативно великом броју су научници. И сам сам бивши научник. Затим, природна је потреба да се у науку уведе духовно-морални принцип. Очито је да ови принципи у високим школама, нажалост, нестају и да се тамо уопште губи појам о моралу и духовној култури. Међутим, они су неопходни, јер без њих човек губи свој национални и духовни идентитет, то јест губи се смисао одређене нације, одређене високе школе. Из тог разлога, да би се ове вредности вратиле у високе школе, да би исте биле испуњене духовним садржајем, основали смо Удружење православних научника.

Ту су ушли научници са ватреним срцем, који сами желе да постану носиоци вредности православног погледа на свет, који желе да помогну другим научницима да постану носиоци тих вредности, а студенте да васпитавају у складу са моралним принципима како би и они имали основу у своме животу, платформу, фундамент – који би им омогућио да буду добри грађани своје земље, добри специјалисти у својој професији и наравно, добри православни хришћани.

Алтернатива западном погледу на свет, чињеница, постоји и она је у јеванђељу. Но, да ли је циљ стварања православне елите тај да се овај поглед на свет спусти у само друштво, на световни план науке?

Вредности на Западу се мењају, све више се удаљавају од хришћанске идеологије, која је увек била основна идеја у Европи. На пример, Божић, рођење Христово, празник који се широм Европе увек свечано празновао као главни, сложићете се, сада полако бледи, губи се. Христово име полако нестаје. На пример, када су у Немачкој на Божић питали дете чије то рођење славимо данас, оно је размислило и одговорило: „Деда Мраза!“ Дакле, не рођење Христа. А друга девојчица је одговорила: „Пахуља“. Она је свуда около видела нацртане пахуље. Они чак не знају ни име Христово, ето како је то страшно. Схватате ли о чему се ради? То је деградација. Зашто се то дешава? Због тога што духовно-морални принципи, сам морал – не може бити „извучен“, не може постојати сам за себе. У совјетско време постојали су покушаји у Русији да се изгради кодекс оснивача и чланова комунизма. Тај кодекс је био веома конкретан и добар. У њега је био укључен и морал. Но, он није садржавао заповести Божје о односу према Богу, о вери. Због тога није ни опстао до краја. Зато ми разумемо да, одвојени од духовне основе, морални принципи не могу деловати у друштву. Сада је видљива тенденција повратка на пагански поглед на свет, ка заборављању Христа и Његових заповести о љубави и ка свођењу људских односа на животињске. Човека полако претварају у мајмуна. То је страшно, јер се сама реч човек (рус. человек) састоји из речи чело и век, тј. мисао, сазнање човека упућени су на век, вечност, тј. ка Богу. Не можемо другачије то схватити. А овде се дешава да човек треба да постане сличан ономе који је 2014. године победио на Евровизији, разумете? Ето тако мисли Запад, то је његов идеал. А какав је то идеал? Не верујем да ће се сви сложити. Некоме то јесте добро, али ми не можемо то понудити људима. Потребно је да људи имају алтернативу, да имају и духовна размишљања која ће им пружити могућност да буду морални, духовни, целомудрени, да знају шта је то вера у Бога. Нарочито Срби, који су православни већ много векова.

Та вишевековна традиција говори о многоме. Духовна култура је овде имала велику снагу и потребно је да ту снагу Срби не изгубе, него да је, напротив, ојачају у себи. Због тога Удружење православних научника треба да помогне свим православним људима који мисле, научницима и научним радницима, интелигенцији, да се уједине, да своје принципе на неки начин сачувају и да другим људима објасне да су они неопходни да би човечанство уопште преживело, опстало.

[restrictedarea]

Да ли повезивање научника кроз православље као духовни основ води ка стварању јединственог византијског „Комонвелта“ и које би место у њему Србији припало?

Географска одвојеност нема овде значаја. Душа живих људи у Србији одувек је била хришћанска и култура коју је српски народ прихватио ослањала се на византијску традицију. Те духовне вредности ми треба да чувамо, а ја људе у Србији доживљавам као најближе могуће.

Да ли овакве идеје могу да се запате и међу православним научницима који живе и раде у католичким земљама?

У било којој земљи света то може бити. Ми сада имамо неколико огранака Удружења. Постоји огранак у Пољској – отприлике 15 људи, затим у Грчкој – њих једанаест, у Солуну је био организован Округли сто и неколико десетина научника постало је члановима Удружења. Они имају жељу, имају неки унутарњи осећај да је потребно да се потруде на њиви чувања своје вере, духовности и науке. Заинтересовани су и за формирање огранка у Немачкој, Француској, Шведској. То ће омогућити да се овакав поглед на свет макар види, упозна. Да не говоримо о томе како, када човек чује да познати научник, познато име говори о православљу – то га тера да се замисли над самим смислом православља, смислом вероисповести. Поред тога, то не може бити никакво наметање. То је добровољна жеља и лични интерес сваког од научника који учествују у том духовном процесу.

Да ли су оваква тумачења света и појава изазов за државе западног цивилизацијског круга које  верују и служе другачијим вредностима?

Сматрам да то јесте за њих специфичан изазов, иако сви имају право на свој поглед на свет. Нико нема право да инсистира на својој позицији као јединственој. Појединци са Запада сматрају православље непријатељем западне цивилизације. Чему православље смета? Победи идеје коју смо видели на Евровизији. То је идеја Запада која се сада пропагира. Наравно, православље не подржава те идеје, јер оно исходи из позиција заснованих на заповестима Божјим, које нам је дао Господ. Градови Содома и Гомора претрпели су страшну казну Божју. Они су ишчезли са земље, потопљени су у Мртвом мору. Значи, за такве ствари човек није једном кажњен. Било је и других примера где се на таквим скуповима дизао талас огромних висина и трансвестити и други људи нетрадиционалне оријентације били су жестоко кажњени. Како то другачије доживети него као казну Божју. У Њу Орлеансу, у Америци, десет торнада су ишли један за другим после таквих манифестација, носећи и вишеспратнице и све са собом. Бог не прихвата такве ствари ни у Европи, ни у Америци, оне су противне Њему.

Нажалост, као што рекох, многи људи на Западу не воле православне јер наша позиција исходи од самих апостола. Данас су неправославни људи поставили модерне приоритете који све мењају, док се православни хришћани умрежавају у једну јединствену духовну породицу. То није повезано, на пример, ни са каквим политичким структурама или државним границама, јер је православље изван земаљске цивилизације. Схватате? Први хришћани, становници Византије, звали су се грађанима Неба. И ту нема разлика, ако си православан, онда си брат, другачије не може бити.

Да ли организујете секције по научним дисциплинама?

У нашем Удружењу нису само научници једног профила, литургијско-богословског. Никако. Научници Удружења баве се целим спектром наука које постоје у свету. Ту су они који се баве хуманитарним наукама: филолози, историчари, правници итд. Затим, они који се баве природним наукама: физичари, астрономи, хемичари, медицински научни радници – и оваквих је код нас јако велики број. Коначно, постоји и трећа група која се бави науком о уметности. Људи, професори, научни руководиоци различитих праваца у науци о уметности развијају своје дисциплине ка правилном разумевању уметности. Уметност може бити деструктивна или конструктивна. На пример, постоје људи каква је била Јанка Дјагилева, која је певала о самоубиству. Многи млади људи који су слушали њене песме топили су се, вешали, убијали. То је деструктивна култура. Она не треба да буде таква. Уништава људе. А постоји и култура која узвисује човека, чини га чистијим, духовнијим, испуњенијим, има неки морални садржај. Ова култура је неопходна. Потребна је диференцијација. Човек није прасе које једе из корита све што је у њега убачено. Он треба да разликује оно што је вредно од онога што је шкарт.

Модерна психологија ослоњена на Фројда није одговорила на изазове савременог човека – на деструкцију, самодеструкцију, бесмисао, безнађе… Да ли хришћански поглед на човекове тегобе може препородити оболело човечанство?

Психологија не може да се изучава по Фројду који је сам био изопачењак. Психологију треба да посматрамо правилно, из самог постулата унутрашњег стања људске душе. Шта је то психологија? Наука о души. Психос – душа. Због тога она треба да разматра повређеност душе. Зашто је дошло до повређености душе? Зато што се човек састоји из духа, душе и тела, три елемента сједињена Божјом благодаћу. Када су људи отпали од Бога, изгубили су осовину. Због тога је тело пожелело да живи похотно, душа је прешла на ниво страсти, логичко мишљење које се односило на душу прешло је на ниво лажи, човек је почео да вара, да се служи лукавством. Тако је настало и лицемерје. А у вези са духом који је Бог дао човеку, речено је у Књизи постања следеће: „Бог је човеку дух удахнуо сам.“ Бог нам је дао идеални почетак. Ни за милијарде година душа неће нестати. Дух схвата такве појаве као што су вечност, бесконачност, хармонија, лепота. Он или постоји, или не постоји.

Нарушавање хармоније између ових структура – тела, духа и душе човека – јесте нарушавање људског постојања, живљења. Код нас људи ради само три одсто мождане коре јер смо изгубили благодат, 97 одсто не ради, јер ми немамо те енергије у себи. А Црква нас учи како да енергију опет стекнемо, акумулирамо, како да постанемо целовити људи. Она развија човека – кроз покајање, кроз Свете тајне човек се развија и постаје потпуно биће. И то је доказано, то је многовековна пракса. И потребно је да то знање постане доступно људима, јер не разумеју то сви.

Дух, који је требало да разуме највише категорије, највиша знања без науке – а priori, значи  без искуства, то јест, уз помоћ Божје благодати, јер му Бог открива то знање – није више у могућности да то учини. Ово априорно знање практично је изгубљено. А до грехопада у људима је постојала могућност разумевања и познања било ког предмета, бића, било ког процеса у васељени уз помоћ Божје благодати и коришћења тог знања у позитивном правцу. Због тога, безусловно, психологија се садржи у обједињавању духа, душе и тела човековог благодаћу. То је главно у психологији, а све што је потом додато – либидо, сексуалне тенденције, Сигмунд Фројд – мислим да је далеко од истине. То је више описивање животиње, човеколике животиње, а не човека који има духовне принципе и перспективе. Због тога мислим да Удружење православних научника треба да представи моралну културу, да унесе моралне принципе у науку како наука не би служила као инструмент који ће да повреди или чак уништи човечанство.

Удружење има програм на којем је радио академик Сергеј Глазјев, саветник председника Путина. Колико је још научника пришло вашим редовима?

Поред Глазјева, у Удружењу имамо још неколико академика, једанаест ректора високошколских установа у Русији, око 60 доктора наука, 150 магистара, а постоје и одељења за рад са студентима…

О вашем Храму – у Србији, многи који до тада и нису чули за њега, сазнали су после Божићне литургије којој је присуствовао и председник РФ. Да ли је он чест гост вашег Храма? Колико Цркви и верујућем народу импонује чињеница да је на челу државе човек који је РПЦ вратио некадашњи углед, из времена монархије?

Народ то прихвата нормално, јер већина у Русији јесу верујући људи и у великом проценту они се изјашњавају као православни хришћани. То што је председник Владимир Путин дошао код нас у Храм била је велика радост. Мислим да се он искрено молио Богу и веома је пријатно када можете да дозволите себи да са таквим човеком говорите непротоколарно и уз то, знате да он говори истину. А он говори истину. Схватате? Он је човек високог духа и сва његова моћ, све његове снаге усмерене су на помоћ другима, и у Русији, а мислим и у другим земљама. То му је дато од Бога.

За крај овог разговора, а како смо на почетку Ускршњег поста, свим читаоцима „Печата“ желим снагу духа, чврсту православну веру и морални раст, на задовољство сваког православног човека који живи на овој светој земљи која већ хиљаду година даје исповеднике православне вере и сведочи о Христу, о Његовој жртви, о Његовој љубави, о Његовом васкрсењу и о главној одлици човека – људскости.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Nauka je mnogo starija od hrišćanstva, i svakako se nije prvo pojavila u manastirima.

    • Религија је старија од науке и са те стране је отац Генадиј у праву. Што се тиче хришћанства, наравно да је наука старија од хришћанства које постоји тек 2015 година али када су у питању Срби и Руси, ту је поново у праву. Наука и код Руса и код Срба заиста почиње да се развија у манастирима. Тако да не треба строго критички узимати ове речи оца Генадија.

  2. Хвала на одличном интервјуу… Слава Богу, постоје и данас научници, који знају значај благодати – `свеоружја` Божјег, и хијерархију знања, у овом свету начисто `изврнутих` вредности…
    А страх Запада од Православља – пуноће вере хришћанске је попут – “страха од – пливања”, а како рече Св. владика Ставропољски, одлично научен `техничким` наукама пре близу два века – што је већи отпор читању светоотачке литературе – тим је већа њена корисност за душу читаоца ?!
    Зар није разум старији од сваке књиге ? И занати – чак и они `интелектуални` су – од разума, од благодати; књиге и науке су тек из тока проистекле ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *