Otac Genadij Zaridze – Ako si pravoslavan, onda si brat

Razgovarala Nataša Jovanović

Pravoslavni ljudi koji misle, naučnici, naučni radnici, inteligencija, moraju da se ujedine kako bi sačuvali svoje principe i drugim ljudima objasnili da su oni neophodni da bi čovečanstvo uopšte preživelo

Nauka nikada nije protivrečila veri, ona je proizašla iz religije. Ona se prvo pojavila u manastiru, o čemu svedoče i istorijski izvori. Nauka je jedna vrsta instrumenta koji istražuje stvarnost, a religija je druga vrsta instrumenta koji istražuje tu našu zemaljsku stvarnost, ceo svet, vaseljenu i odnos čoveka prema Bogu. Znači, tu nema protivrečnosti, to su prosto razni načini istraživanja, kaže u razgovoru za „Pečat“ protojerej Genadij Vladimirovič Zaridze, predsednik Udruženja  pravoslavnih naučnika, starešina Pokrovskog hrama u selu Otradno u Voronješkoj oblasti i kapele posvećene Svetom Mitrofanu Voronješkom u Voronježu.

Organizacija na čijem ste čelu, a koja radi po blagoslovu patrijarha Kirila, već u svom nazivu objašnjava razmere i program rada. Da li je pokušaj vraćanja na period Berđajeva i Iljina, tamo gde je ruska nauka stala pre Revolucije, preambiciozan?

To što je bilo u vreme pre Oktobarske revolucije mi sada ne možemo objasniti i opisati dovoljno verno. Možemo uglavnom samo da pretpostavimo i da na osnovu dokumenata rekonstruišemo. Moj deda, koji je umro1991. godine, inače diplomac Kijevske gimnazije i prijatelj Paustovskog, govorio je: „Ne možete čak ni zamisliti kako smo živeli pre Revolucije. Ni na um vam ne može pasti kakvo je bilo to vreme zaista.“ Zbog toga je teško govoriti na tu temu. Možemo, ali, plašim se da bi to bilo sholastičko umovanje. Zbog toga prelazim na glavnu temu. Zašto se pojavila želja, pa i neophodnost da se formira Udruženje pravoslavnih naučnika? Najpre, parohijani crkve u kojoj služim u relativno velikom broju su naučnici. I sam sam bivši naučnik. Zatim, prirodna je potreba da se u nauku uvede duhovno-moralni princip. Očito je da ovi principi u visokim školama, nažalost, nestaju i da se tamo uopšte gubi pojam o moralu i duhovnoj kulturi. Međutim, oni su neophodni, jer bez njih čovek gubi svoj nacionalni i duhovni identitet, to jest gubi se smisao određene nacije, određene visoke škole. Iz tog razloga, da bi se ove vrednosti vratile u visoke škole, da bi iste bile ispunjene duhovnim sadržajem, osnovali smo Udruženje pravoslavnih naučnika.

Tu su ušli naučnici sa vatrenim srcem, koji sami žele da postanu nosioci vrednosti pravoslavnog pogleda na svet, koji žele da pomognu drugim naučnicima da postanu nosioci tih vrednosti, a studente da vaspitavaju u skladu sa moralnim principima kako bi i oni imali osnovu u svome životu, platformu, fundament – koji bi im omogućio da budu dobri građani svoje zemlje, dobri specijalisti u svojoj profesiji i naravno, dobri pravoslavni hrišćani.

Alternativa zapadnom pogledu na svet, činjenica, postoji i ona je u jevanđelju. No, da li je cilj stvaranja pravoslavne elite taj da se ovaj pogled na svet spusti u samo društvo, na svetovni plan nauke?

Vrednosti na Zapadu se menjaju, sve više se udaljavaju od hrišćanske ideologije, koja je uvek bila osnovna ideja u Evropi. Na primer, Božić, rođenje Hristovo, praznik koji se širom Evrope uvek svečano praznovao kao glavni, složićete se, sada polako bledi, gubi se. Hristovo ime polako nestaje. Na primer, kada su u Nemačkoj na Božić pitali dete čije to rođenje slavimo danas, ono je razmislilo i odgovorilo: „Deda Mraza!“ Dakle, ne rođenje Hrista. A druga devojčica je odgovorila: „Pahulja“. Ona je svuda okolo videla nacrtane pahulje. Oni čak ne znaju ni ime Hristovo, eto kako je to strašno. Shvatate li o čemu se radi? To je degradacija. Zašto se to dešava? Zbog toga što duhovno-moralni principi, sam moral – ne može biti „izvučen“, ne može postojati sam za sebe. U sovjetsko vreme postojali su pokušaji u Rusiji da se izgradi kodeks osnivača i članova komunizma. Taj kodeks je bio veoma konkretan i dobar. U njega je bio uključen i moral. No, on nije sadržavao zapovesti Božje o odnosu prema Bogu, o veri. Zbog toga nije ni opstao do kraja. Zato mi razumemo da, odvojeni od duhovne osnove, moralni principi ne mogu delovati u društvu. Sada je vidljiva tendencija povratka na paganski pogled na svet, ka zaboravljanju Hrista i Njegovih zapovesti o ljubavi i ka svođenju ljudskih odnosa na životinjske. Čoveka polako pretvaraju u majmuna. To je strašno, jer se sama reč čovek (rus. čelovek) sastoji iz reči čelo i vek, tj. misao, saznanje čoveka upućeni su na vek, večnost, tj. ka Bogu. Ne možemo drugačije to shvatiti. A ovde se dešava da čovek treba da postane sličan onome koji je 2014. godine pobedio na Evroviziji, razumete? Eto tako misli Zapad, to je njegov ideal. A kakav je to ideal? Ne verujem da će se svi složiti. Nekome to jeste dobro, ali mi ne možemo to ponuditi ljudima. Potrebno je da ljudi imaju alternativu, da imaju i duhovna razmišljanja koja će im pružiti mogućnost da budu moralni, duhovni, celomudreni, da znaju šta je to vera u Boga. Naročito Srbi, koji su pravoslavni već mnogo vekova.

Ta viševekovna tradicija govori o mnogome. Duhovna kultura je ovde imala veliku snagu i potrebno je da tu snagu Srbi ne izgube, nego da je, naprotiv, ojačaju u sebi. Zbog toga Udruženje pravoslavnih naučnika treba da pomogne svim pravoslavnim ljudima koji misle, naučnicima i naučnim radnicima, inteligenciji, da se ujedine, da svoje principe na neki način sačuvaju i da drugim ljudima objasne da su oni neophodni da bi čovečanstvo uopšte preživelo, opstalo.

[restrictedarea]

Da li povezivanje naučnika kroz pravoslavlje kao duhovni osnov vodi ka stvaranju jedinstvenog vizantijskog „Komonvelta“ i koje bi mesto u njemu Srbiji pripalo?

Geografska odvojenost nema ovde značaja. Duša živih ljudi u Srbiji oduvek je bila hrišćanska i kultura koju je srpski narod prihvatio oslanjala se na vizantijsku tradiciju. Te duhovne vrednosti mi treba da čuvamo, a ja ljude u Srbiji doživljavam kao najbliže moguće.

Da li ovakve ideje mogu da se zapate i među pravoslavnim naučnicima koji žive i rade u katoličkim zemljama?

U bilo kojoj zemlji sveta to može biti. Mi sada imamo nekoliko ogranaka Udruženja. Postoji ogranak u Poljskoj – otprilike 15 ljudi, zatim u Grčkoj – njih jedanaest, u Solunu je bio organizovan Okrugli sto i nekoliko desetina naučnika postalo je članovima Udruženja. Oni imaju želju, imaju neki unutarnji osećaj da je potrebno da se potrude na njivi čuvanja svoje vere, duhovnosti i nauke. Zainteresovani su i za formiranje ogranka u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj. To će omogućiti da se ovakav pogled na svet makar vidi, upozna. Da ne govorimo o tome kako, kada čovek čuje da poznati naučnik, poznato ime govori o pravoslavlju – to ga tera da se zamisli nad samim smislom pravoslavlja, smislom veroispovesti. Pored toga, to ne može biti nikakvo nametanje. To je dobrovoljna želja i lični interes svakog od naučnika koji učestvuju u tom duhovnom procesu.

Da li su ovakva tumačenja sveta i pojava izazov za države zapadnog civilizacijskog kruga koje  veruju i služe drugačijim vrednostima?

Smatram da to jeste za njih specifičan izazov, iako svi imaju pravo na svoj pogled na svet. Niko nema pravo da insistira na svojoj poziciji kao jedinstvenoj. Pojedinci sa Zapada smatraju pravoslavlje neprijateljem zapadne civilizacije. Čemu pravoslavlje smeta? Pobedi ideje koju smo videli na Evroviziji. To je ideja Zapada koja se sada propagira. Naravno, pravoslavlje ne podržava te ideje, jer ono ishodi iz pozicija zasnovanih na zapovestima Božjim, koje nam je dao Gospod. Gradovi Sodoma i Gomora pretrpeli su strašnu kaznu Božju. Oni su iščezli sa zemlje, potopljeni su u Mrtvom moru. Znači, za takve stvari čovek nije jednom kažnjen. Bilo je i drugih primera gde se na takvim skupovima dizao talas ogromnih visina i transvestiti i drugi ljudi netradicionalne orijentacije bili su žestoko kažnjeni. Kako to drugačije doživeti nego kao kaznu Božju. U Nju Orleansu, u Americi, deset tornada su išli jedan za drugim posle takvih manifestacija, noseći i višespratnice i sve sa sobom. Bog ne prihvata takve stvari ni u Evropi, ni u Americi, one su protivne Njemu.

Nažalost, kao što rekoh, mnogi ljudi na Zapadu ne vole pravoslavne jer naša pozicija ishodi od samih apostola. Danas su nepravoslavni ljudi postavili moderne prioritete koji sve menjaju, dok se pravoslavni hrišćani umrežavaju u jednu jedinstvenu duhovnu porodicu. To nije povezano, na primer, ni sa kakvim političkim strukturama ili državnim granicama, jer je pravoslavlje izvan zemaljske civilizacije. Shvatate? Prvi hrišćani, stanovnici Vizantije, zvali su se građanima Neba. I tu nema razlika, ako si pravoslavan, onda si brat, drugačije ne može biti.

Da li organizujete sekcije po naučnim disciplinama?

U našem Udruženju nisu samo naučnici jednog profila, liturgijsko-bogoslovskog. Nikako. Naučnici Udruženja bave se celim spektrom nauka koje postoje u svetu. Tu su oni koji se bave humanitarnim naukama: filolozi, istoričari, pravnici itd. Zatim, oni koji se bave prirodnim naukama: fizičari, astronomi, hemičari, medicinski naučni radnici – i ovakvih je kod nas jako veliki broj. Konačno, postoji i treća grupa koja se bavi naukom o umetnosti. Ljudi, profesori, naučni rukovodioci različitih pravaca u nauci o umetnosti razvijaju svoje discipline ka pravilnom razumevanju umetnosti. Umetnost može biti destruktivna ili konstruktivna. Na primer, postoje ljudi kakva je bila Janka Djagileva, koja je pevala o samoubistvu. Mnogi mladi ljudi koji su slušali njene pesme topili su se, vešali, ubijali. To je destruktivna kultura. Ona ne treba da bude takva. Uništava ljude. A postoji i kultura koja uzvisuje čoveka, čini ga čistijim, duhovnijim, ispunjenijim, ima neki moralni sadržaj. Ova kultura je neophodna. Potrebna je diferencijacija. Čovek nije prase koje jede iz korita sve što je u njega ubačeno. On treba da razlikuje ono što je vredno od onoga što je škart.

Moderna psihologija oslonjena na Frojda nije odgovorila na izazove savremenog čoveka – na destrukciju, samodestrukciju, besmisao, beznađe… Da li hrišćanski pogled na čovekove tegobe može preporoditi obolelo čovečanstvo?

Psihologija ne može da se izučava po Frojdu koji je sam bio izopačenjak. Psihologiju treba da posmatramo pravilno, iz samog postulata unutrašnjeg stanja ljudske duše. Šta je to psihologija? Nauka o duši. Psihos – duša. Zbog toga ona treba da razmatra povređenost duše. Zašto je došlo do povređenosti duše? Zato što se čovek sastoji iz duha, duše i tela, tri elementa sjedinjena Božjom blagodaću. Kada su ljudi otpali od Boga, izgubili su osovinu. Zbog toga je telo poželelo da živi pohotno, duša je prešla na nivo strasti, logičko mišljenje koje se odnosilo na dušu prešlo je na nivo laži, čovek je počeo da vara, da se služi lukavstvom. Tako je nastalo i licemerje. A u vezi sa duhom koji je Bog dao čoveku, rečeno je u Knjizi postanja sledeće: „Bog je čoveku duh udahnuo sam.“ Bog nam je dao idealni početak. Ni za milijarde godina duša neće nestati. Duh shvata takve pojave kao što su večnost, beskonačnost, harmonija, lepota. On ili postoji, ili ne postoji.

Narušavanje harmonije između ovih struktura – tela, duha i duše čoveka – jeste narušavanje ljudskog postojanja, življenja. Kod nas ljudi radi samo tri odsto moždane kore jer smo izgubili blagodat, 97 odsto ne radi, jer mi nemamo te energije u sebi. A Crkva nas uči kako da energiju opet steknemo, akumuliramo, kako da postanemo celoviti ljudi. Ona razvija čoveka – kroz pokajanje, kroz Svete tajne čovek se razvija i postaje potpuno biće. I to je dokazano, to je mnogovekovna praksa. I potrebno je da to znanje postane dostupno ljudima, jer ne razumeju to svi.

Duh, koji je trebalo da razume najviše kategorije, najviša znanja bez nauke – a priori, znači  bez iskustva, to jest, uz pomoć Božje blagodati, jer mu Bog otkriva to znanje – nije više u mogućnosti da to učini. Ovo apriorno znanje praktično je izgubljeno. A do grehopada u ljudima je postojala mogućnost razumevanja i poznanja bilo kog predmeta, bića, bilo kog procesa u vaseljeni uz pomoć Božje blagodati i korišćenja tog znanja u pozitivnom pravcu. Zbog toga, bezuslovno, psihologija se sadrži u objedinjavanju duha, duše i tela čovekovog blagodaću. To je glavno u psihologiji, a sve što je potom dodato – libido, seksualne tendencije, Sigmund Frojd – mislim da je daleko od istine. To je više opisivanje životinje, čovekolike životinje, a ne čoveka koji ima duhovne principe i perspektive. Zbog toga mislim da Udruženje pravoslavnih naučnika treba da predstavi moralnu kulturu, da unese moralne principe u nauku kako nauka ne bi služila kao instrument koji će da povredi ili čak uništi čovečanstvo.

Udruženje ima program na kojem je radio akademik Sergej Glazjev, savetnik predsednika Putina. Koliko je još naučnika prišlo vašim redovima?

Pored Glazjeva, u Udruženju imamo još nekoliko akademika, jedanaest rektora visokoškolskih ustanova u Rusiji, oko 60 doktora nauka, 150 magistara, a postoje i odeljenja za rad sa studentima…

O vašem Hramu – u Srbiji, mnogi koji do tada i nisu čuli za njega, saznali su posle Božićne liturgije kojoj je prisustvovao i predsednik RF. Da li je on čest gost vašeg Hrama? Koliko Crkvi i verujućem narodu imponuje činjenica da je na čelu države čovek koji je RPC vratio nekadašnji ugled, iz vremena monarhije?

Narod to prihvata normalno, jer većina u Rusiji jesu verujući ljudi i u velikom procentu oni se izjašnjavaju kao pravoslavni hrišćani. To što je predsednik Vladimir Putin došao kod nas u Hram bila je velika radost. Mislim da se on iskreno molio Bogu i veoma je prijatno kada možete da dozvolite sebi da sa takvim čovekom govorite neprotokolarno i uz to, znate da on govori istinu. A on govori istinu. Shvatate? On je čovek visokog duha i sva njegova moć, sve njegove snage usmerene su na pomoć drugima, i u Rusiji, a mislim i u drugim zemljama. To mu je dato od Boga.

Za kraj ovog razgovora, a kako smo na početku Uskršnjeg posta, svim čitaocima „Pečata“ želim snagu duha, čvrstu pravoslavnu veru i moralni rast, na zadovoljstvo svakog pravoslavnog čoveka koji živi na ovoj svetoj zemlji koja već hiljadu godina daje ispovednike pravoslavne vere i svedoči o Hristu, o Njegovoj žrtvi, o Njegovoj ljubavi, o Njegovom vaskrsenju i o glavnoj odlici čoveka – ljudskosti.

[/restrictedarea]