Почетна / Уводник / ЧУЧНИ ЉУШИ(ЋУ)

ЧУЧНИ ЉУШИ(ЋУ)

Милорад Вучелић / главни уредник

Срби морају једном да схвате да није срамота клекнути пред јачим.“

„Паметније је једном клекнути пред јачим пре пораза и сулудог крвопролића него дуго, понизно и болно клечати после пораза.“

„(Клекнути) 1914, 1941. и 1999. године.“            (Радош Љушић)

Полемика просветљава па је и Радоша Љушића просветлила те је схватио оно што је општепознато а то је да је Милорад Екмечић историограф а да је он, Љушић, сасвим нешто друго или треће. Сам је осетио ту огромну разлику.

Што се мене тиче, схватио сам да сам починио крупну логичку грешку у почетној претпоставци. Пошао сам од тога да се Радош Љушић мора из стојећег и усправног спустити у клечећи положај. Нисам схватио да се у Љушићевом случају ради о усправљању из  основног пузећег положаја, тако да је у том његовом случају клечање у ствари усправљање.

У три своја „ткања“ (крампом) у „Новостима“, директор „Службеног гласника“, и по сопственим речима „историк“ и „повесник“, Радош Љушић понудио је Србима сасвим нову и оригиналну филозофску мисао која се огледа у клечању нације и државе пред јачим. Основна оригиналност Љушићеве мисли огледа се у томе што се он залаже да Србија унапред клекне, а никако не пост фестум. Треба клекнути само и једино пред јачим, а пред слабијим никако. Све у свему, Љушић је своју нову и радикалну филозофију клечања омеђио са ове две премисе.

Додуше, у првом „ткању“ изрекао је да Србија треба да клекне пред Немачком, што је надаље потпуно испустио. У другом „ткању“ поновио је и допунио став о клечању усредсређујући главнину текста на мене. У „Новостима“ од 13. јануара, у трећем „ткању“, готово заборавља и потпуно занемарује своју филозофију клечања осим полуреченице да се клечање односи на 1914, 1941. и 1999. годину. Љушић ту, узгред буди речено, демонстрира како нема везе са историографијом и „утемељеним чињеницама“ и годину победа, 1914, проглашава годином „тешких пораза“.

Љушић се са великом жестином обрушава на моју реченицу „да смо по својој традицији велики народ“ и то назива „страховитом заблудом“ и мојом и мојих „следбеника“. Тешко је да се, рецимо, Милан Кашанин могао сврстати у ред мојих залуђених следбеника када је написао: „У прве две деценије 20. века, са Србијом се поновила историја из античких времена – да једна мала држава може бити велика земља.“

Уместо да појасни клечање као нови феномен, Љушић се безглаво бацио да објасни ко сам ја. Тако је остала недоречена филозофија клечања. Остало је непознато како он замишља да Србија унапред клекне пред Немачком. Будући да је он још увек у претпојмовној фази мишљења, њему се све показује у сликама, те му се, а то и нама намеће, јављају бројне недоумице. Да ли да, рецимо, на неком тргу клекне милион Срба? Или је довољно да клекне председник или премијер Србије? Можда да цела влада клекне пред страшним канцеларом? Или да се на колена баци цела Народна скупштина?

Да се сада позабавимо и осталим темама из последњег Љушићевог „ткања“. Пошто му није више пријало да разматра клечање као националну врлину он се послужио голим лажима. Тако он каже: „Милошевић је са Тобом и осталим послушницима прогласио да смо 1999. године добили рат.“

По бар формалној струци „историк“, Љушић би морао да зна да нисам био на било каквој државној или страначкој функцији за време злочиначке агресије његових пријатеља из НАТО. На моју жалост, самим тим нисам у саставу режима могао да браним земљу нити да прогласим победу. Зашто онда ово ради Љушић? Пошто је добио добре батине и стекао велику и неизбрисиву срамоту за бесрамну идеју клечања, он мора да измисли неку лаж не би ли тако подметнуо кукавичје јаје уместо јадне идеје о клечању.

Наравно, то што нисам био непосредни Милошевићев сарадник у време агресије од стране НАТО-оваца, и што нисам могао да прогласим победу, не значи да се не дивим борби за слободу коју је Слободан Милошевић водио. Насупрот њему клече безначајне фигурице попут несрећног Љушића. Он сада, као другосрбијански лидер, призива и Хелсиншки одбор и Хашки трибунал и њихово схватање одговорности.

Љушић на дирљив начин уважава другосрбијанску мајку Латинку Перовић. Отворено хвали њену доследност! Ако је Латинка некада исповедала комунистичка, а сада исповеда неолибералистичка уверења, што су неспојиве ствари, онда је она у свему недоследна осим у борби против српских интереса. Ту једину доследност Љушић хвали и препоручује се у пребројавању несрбијанских крвних и политичких зрнаца међу Србима. Тако да Колинда Грабар Китаровић дође као најдоследнија када тражи одвајање Војводине од Србије. Она при томе не оглашава србијанску него хрватску политику. А све је то, као што видимо, исто. И Љушић и Китаровићка и Латинка…

Перовићева је доследна у опакој намери према Србији. Те вредности деле и Љушић и Перовићева. Само што њој кућно васпитање не дозвољава да саопшти нацији да треба да клекне. Ту прљаву улогу у директном обзнањивању овакве поруке она је препустила Љушићу.

Љушић никако не може да сакрије свој бес према Српској православној цркви. У најбољем случају он би да је „реформише“ и „трансформише“. Најпре је безумно попут помахниталог јакобинца нападао Царство небеско и залагао се за царство земаљско предвођено Немачком. Сада СПЦ оптужује како је одбацила римокатолике и муслимане. Љушић би, вероватно, био срећан и умирен када би место патријарха заузео неки српски католички бискуп а место владике неки српски хоџа. Било би и лакше са клечањем.

Овај историк и важан државни директор износи јавности своју пресуду о мени речима: „превртљиви србијански Црногорче“. Не улазећи, овога пута, у то коме се све у Србији може или треба рећи „Црногорче“, почев од Карађорђа или Милоша, и колико је несрећни Љушић оптерећен људима и презименима пореклом из Црне Горе, те колико је та врста србијанства опака и колико супротна Српству, приморан сам да се задржим на нивоу који је он, клечећи, већ понудио.

Познато је да је Љушић једна од старих и важних шиптарских породица са српског Косова. Шиптари из ове велике породице су прелазили у Србе и постајали Срби приписујући свом презимену наставак -ић. Исто тако, враћали су се у Шиптаре бришући из свог презимена овај додатак. Не знам да ли је то случај и са историком Љушићем. Као што не знам ни да ли ће он у погодном тренутку избрисати додатак -ић. Али знам да по духу клечања и томе примереним карактерним особинама то њему више него и приличи.

Наш циљ је био да разобличимо филозофију клечања и покажемо сву срамоту коју она носи у себи. Ценимо да смо у томе и успели. Успут смо се нехотице дотакли и самог аутора идеје о клечању. То није било могуће сасвим избећи већ и због високе државне функције коју дотични заузима. Клечање је неодвојиво од оног који клечи. Осим тога, у српском језику не постоји срамна именица за овај глагол. То није случајно. Моја дужност као уредника „Печата“ била је да не допустим да ова „изаткана“ и перфидна подлост и брутална демонстрација самопорицања и самоокривљавања остане без достојног одговора. Јер то би значило да смо се сви сложили са овом недостојном идејом. Није наодмет да Љушић настави да клечи како би свима показао да то није достојно ни сагласно са српским националним духом ни са нашом културом и традицијом.

И не „клечи цела Србија“, Љушићу, као што ти тврдиш и уопштаваш, клечиш ти!

Остављам Љушића у клечећем положају. Нек буде живи пример срамоте филозофије клечања. Ипак, конструктивно и добронамерно нудим једно једноставно решење. Реч је о оном „ћ“ на крају његовог презимена. Шта је једно ћ кад се већ клечи? Ако га Љушић избаци проблем  је отклоњен и Љуши може да настави да клечи или да слободно – чучне.

 

14 коментара

  1. Cemu frka,Ljusic i ostali „cucavci“,samo su SVEST PROMENILI.
    A to je sada jedino isplativa roba…
    Ali,ne vredja on Srbe,zato kazem,CEMU FRKA???
    Srba vise nema,CINI SE?!
    Predsednica HrvaCke,kaze da „su Srbi u Hrvatskoj ,zapravo Hrvati“?!
    http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/18528/grabar_kitarovic_za_bht_veselim_se_razgovoru_s_dodikom_pitat_cu_ga_sto_je_s_povratkom_hrvata_protjeranih_iz_rs.html
    SRBIJANSKI predsednik rece da „Srbi u RS,zapravo jesu Bosanci“,zamisli sta misli sa ostale Srbe,u Federaciji,odakle mu je zena,sa dinarskih zaledja???
    http://www.blic.rs/Vesti/Politika/379577/Tomislav-Nikolic-Srbi-iz-Republike-Srpske-su-za-mene-Bosanci
    Vidimo da je Taci dogovorio sa Milom da u ustav tzv.rKosova,unese Crnogorce…
    Naravno,Crnogorci na Kosmetu postoje,ali je to opet usmereno protiv Srba,DA I NA KOSOVU BUDU IZBRISANI,ili sa tendencijom brisanja,I ONIH SRBA,KOJI SU TAMO ZIVI.
    Prema tome,ako Srba nema u Hrvatskoj,ako ih nema u BiH,ako ih nema na Kosovu,ako ih nema u Crnoj Gori…ONDA SRBA NEMA UOPSTE!
    Jer,ako pratimo misao hrvatske predsednice,ali i SRBIJANSKOG PREDSEDNIKA…gradjani Srbije nisu Srbi,vec SRBIJANCI?
    Sada je mrtva trka,koga ce istorija opevati kao cuvenog BRISELBEGA…koji je unistio srpsku naciju,A BIO JE SRBIN!!!
    JA NISAM LJUSIC!!!




    0



    0
    • Naslovna strana Pecata sa pravom upucuje na dvoglavu ustasku neman,sto je gore potvrdila hrvatska predsednica.
      Medjutim,Beograd sada pere hrvatsku predsednicu,laznom pricom o seks aferi.ZASTO I DANAS INFORMER STAVLJA NJENU SLIKU U KUPACEM KOSTIMU,ALI NE REAGUJE NA NJENU USTASKU POLITIKU???
      Vucicevic se kao pravda,a vidi se da je sve montaza,na prvi pogled se vidi da to nije ta zena,a njemu ni „dva dana nisu bila dovoljna“…Sve je laz i montaza.
      EPILOG:
      Na naslovnoj strani Kurira danima blate predsednika Srbije,zbog teme o preletanju Bajcetine,sto i nije tema van smisla…ali zato IMAMO TRIJUMFALNU HRVATSKU PREDSEDNICU,SA SAKOM U VISU,istu tu koja kaze da SRBI NE POSTOJE,sve u sred Beograda:
      http://www.kurir.rs/vesti/politika/pinokio-vucicevic-priznao-ja-sam-lazovcina-montirao-sam-kolindi-seks-aferu-clanak-1660780
      Pogledajte i stavove „analiticara“,isod teksta,GDE SE PODRZAVA SKANDALOZNO PONASANJE IMFORMERA,pored Kurira,koji je kao protiv Informera?
      A Srbija ne sme da pisne na ustastvo.
      MAHERSKI NAS RASTURAJU,pa,iako je Dobrica Cosic rekao da je „LAZ SRPSKI DRZAVNI INTERES“,ovo je premnogo.
      Ova Vlada daje narodnu biblioteku coveku koji je skidao cirilicne natpise u Novom Sadu,Blaskovic Laslu,nista ne reaguje,a sada ce,kao, Tasovac da ISPRICA KANTRIMEN PRICU?!
      KAKO OVOJ KATAKLIZMI STATI NA PUT???




      0



      0
    • Богами, нисам ни ја Љушић,а нећу ни да будем.




      0



      0
  2. Zasto cute srpski istoricari? Zasto se niko od njih ne oglasi povodom Ljusicevih defetistickih lupetanja i revizije istorije? Vecelic se izgleda jedini uhvatio u kostac sa ovim vecitim direktorom i stranackim preletacem.




    0



    0
  3. zgubih, za samo nekoliko godina, 3 prijatelja iz Istoka i okoline.Presvisli od tuge
    za zavicajem.Nisu ga menjali za polozaj na drzavnim jaslama.Nisu imali profesorski
    istancan osecaj za prilagodjavanjem i napustanjem broda usred bure.Nisu bili
    dovoljno elasticni.Do kraja ostali uspravni.Znali da interes i rodoljublje ne idu zajedno.
    Nisu bili Profesor.




    0



    0
    • „Ima nesto sto je jace od politike i politicara“rece, danas,R.Ljusic,odlazeci klecece-cuceci direktor“ Sluzbenog glasnika“,
      komentarisuci sut kartu.Ima,ima i te kako.Recimo neka njegova ekselencija .Ili Alister Kembel,spin doktor,Blerov Minhauzen
      koji 13/01, neprimeceno od medija ,u sred Vlade Srbije, odrza predavanje o“ propagandi i medijskoj
      komunikaciji“ .Nesto se gadno sprema.Bice neke mnogo vece“ kolaterarne stete“ od danasnjeg ,namenskog ,postavljanja Jelene
      Trivan-rodjene u K.Mitrovici,odrasle u Pristini ,vaspitane u Briselu,na mesto vd direktora „S.glasnika“.Ovo je,Izgleda,
      samo uvod u baraznu pripremu i primenu stecenog znanja u DS, u peglanju razuma i medijskoj komunikaciji, pred predaju
      KIM 9-og marta. Zbogom pameti ,dobar dan,tugo! Dva losa,ubise Milosa!




      0



      0
  4. Metohijac – prerađen ili pretvoren u nešto jako … čudno.
    Zaprepašćujuće je da Ti iz Istoka, tako blizu sedištu PEĆKE PATRIJARŠIJE, rugovske klisure, Bistrice… ugasiš u sebi sve sveto i svetlo, a najljudskije u svakom čoveku – SAMOPOŠTOVANJE…
    Sve je čudno… u biografiji „završio gimnaziju u mestu rođenja“… „Vikipedija…???! Nekad, 2005.g. u emisiji sa P.Lukovićem, hrvaćankom S.Biserko, N.Kandiqi… drskost Srbije iskrila, podizala glavu iz blata i stida…???! Tvoritelj onovremenskog čuda, sa tako ljudskim imenom „OBRAZ“ od čijeg je imena svaka GNJIDA Srbije, Balkana, bivše Juge, Evrope, dobijala komatozno-histerične napade… beskičmenjačka inicijalna kapisla ili kapsula srbo i slobodo-mrzaca… ???!
    Čudno… Pamet i trajno klečanje, kako to bedno ili blentavo zvuči…
    Moj profo, homosapijens se NIKADA ne bi ISPRAVIO po Vama!!!
    Uživao bi u STRAHU, sva dok „ponosno“ ne UGINE ?!?
    Ali… i majmunoliki gospodin je znao KRAJNJI ili POČETNI C-I-LJ … da postane nešto što je savršenstvo prirode i smisao postojanja Zemlje – ČOVEKA – sa mozgom, osećanjima, govorom, savešču, hrabrošću, istinoljubivošću, stvaralaštvom … USPRAVNOG STASA i STAVA ! Boli, ali to čovek – voli…
    Kukavice umuru hiljau puta – heroji samo jednom ili NIKADA !!!
    Da Vam bude jasnije, zbog svih VAS se i USPRAVIO ljudski rod!




    0



    0
  5. Уместо текста упућеном Радошу несрећном Љушићу, једно подсећање на генерацију јунака из бајке…

    Док тече ноћ и бесаница прекрива сваку пору мога тела,
    док мисли по просторима сећања броде,
    док нема сна,
    док нема ничег,
    док тонем,
    док нестајем,
    док….

    19-ог октобра 1912-е године, часа када је Српска војска закорачила на Косово, чуо се први пуцањ и први метак, који је смртно погодио Александра Сању Живановића, београдског студента права, добровољца, сина бившег министра Живана Живановића и сестрића пуковника Драгутина Димитријевића – Аписа.

    Тако је почело…

    Прва мисао у овим бесудним часовима, када је човек човеку вук,када лаж прекрива стварност, када Србија нестаје, када се питам где је разлика између људи и нељуди, када мислим о чопору као одредници људског морала, када се питам где је дно човека и да ли оно постоји, када не верујем, када ми је тело згрчено, усне стистнуте а у очима суза, која никад да капне, него копни, као што копни свет око нас…

    Прва мисао ми је била посвећена том младом човеку, идеалу и сновима једне младости и једне Србије која је нашла себе, једнога света који је нестао, а надам се опстао дубоко у нама, у болу и туги над сви оним што нам живот јесте, а не би требао да буде. И питам се док суза склизну низ образ, питам себе где је крај, докле, има ли краја, има ли ичега, где смо и зашто, у овој ноћи, у овом сну који то није, где је, има ли га, или је све ово сан једног пустог дана и нечија тегоба, коју ми болујемо, у којој ми нестајемо…

    Владимир Гвозденовић




    0



    0
  6. Mozda gospodin ljusic nije primetio da se danasnji rat vodi za ljudski mozak ne za telo.Telo je trulez,prolazmost.Mozak to je energija koja se nemoze unistiti.Srbija je energija koja se nemoze unistiti.Ona je tu i ona smeta onima koji bi da nas uniste.A mozete zamisliti kolika je ta energija kad ce ceo zapad ustremio da je slomi.Telo mogu da vam uzmu ali im dusu nedajte.Ako im dusu date to je kraj.




    0



    0
  7. Овај самоодбачени „србин“ Љушић, је само потврдио тезу да је Срба истинских нешто око пар ститина хиљада. Нису сви србијанци Срби. Зна то добро Љушић,као и то да он сам није Србин.Декларишући се као Србин и гле, са КиМ, он само покушава да сам себи да на тежини, значају и праву, пре свега, да може да оплете по србима, по Гаврилу Принципу… Он као и та усташоидна Китаревићка, нису нашли за потребно да ако кажу да у Србији живе само србијанци а не Срби, то на исти начин кажу и за Хрватску, да у њој живе хрваћани а не Хрвати. Али, оставимо ми њему то мамудијање и наклапање, не набијајмо му цену тиме што ћемо се бавити његовим будалаштинама. Пси лају, а каравани пролазе.




    0



    0
  8. Da li je Ljušić SAMO ponosan što nije bio komunista i što je odbio da ode na pregovore /kao opozicionar/ kod predsednika države! Ove dve kvalifikacije ne opravdavaju njega kao intelektualca za koga se predstavlja! U pitanju je jedan uskogrudi istoričar, kakvih u Hrvatskoj imaš bezbroj! Ponosimo se kao Srbi sa jednom istorijskom bitkom davne 1389 na Kosovu polju! Bitka apsolutno neravnopravna pa čak i nelogičana ali časna i hrabra! I taj NAŠ Lazar je otišao na žrtvenik za SVA vremena dok pogrbljeni Ljušići idu u ZABORAV!




    0



    0
  9. Odkud naprasno bezgranicno peverenje u Trivanovu clanicu DS-a.sta o tome misli Srpska javnost , ako je uopste ima.
    Koje se ovde igranke igraju i ko je gazda koji vuce sahovske figure.
    Ne verujem da je to Toma,Vucic.
    Nisu taj kalibar.




    0



    0
  10. ode siroma ovaj cucavac iz sluzbenog glasnika,vrce se na juniverzitet da tamo soli pamet mladima,zaista ga treba u pensiju i to invalidsku




    0



    0
  11. Nije sramota da Ljusi misli ovako,suprotno srpskom ubjedjenju I ponosu,ali je sramota da se ovakvoj osobi daju mogucnosti I funkcije sa koji na sav glas moze da nas uci kako se kleci.Tadic sjeromah je to naucio,Vucina Draskovic shodno svojoj vucjoj naravi lako pada u klecanje. Ja mislim da ovom soji kupljenom I placenom iz vana profilovanom novcem vlastite drzave treba sadraditi podzemni hram ali odmah do javni toaleta u njemu trebaju biti slike mocnih kauboja pljackasa pustolova lopova I bar nekoliko pari njihovi smrdljivi cizama koje mogu ljubiti do mile volje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *