Почетна / Култура / …Зато што се рођендан слави међу пријатељима

…Зато што се рођендан слави међу пријатељима

Светска премијера филма „Сунчаница“ у Београду

Пише Мила Милосављевић

Како је могло да дође до страшне чињенице да браћа почну да убијају један другог? На ово питање − најважније питање у сваком грађанском рату − настојао је да одговори славни руски редитељ Никита Михалков у свом најновијем филмском остварењу, које је, као прва у свету, прошлог петка видела београдска публика

Сунчаница − најновије филмско остварење славног руског оскаровца Никите Сергејевича Михалкова, премијерно је приказано протекле седмице    (петак) у Центру „Сава“ у Београду. „Сунчаница“ је тако вратила Београд на „мапу црвених тепиха светских културних метропола“ и потврдила да домаћи глумци и филмски уметници не само поново већ и веома успешно учествују у пројектима најеминентнијих филмских аутора. После београдске премијере следи руска премијера филма, а потом ће филм заживети и у руским и светским биоскопима.

Српску престоницу за место премијерног приказивања свог филма велики уметник је, како је рекао, одабрао јер сматра да је тај догађај заправо дан рођења једног филма, а да се „рођендан слави међу пријатељима“ те се стога то збило „у Београду а не у Бриселу“.

Никита Сергејевич Михалков истиче да „Сунчаница“, иако је ратни филм, није филм о рату, већ о људима који се питају како је могло да дође до страшне чињенице да браћа почну да убијају један другог.

„То је веома важно питање, најважније питање у сваком грађанском рату, јер грађански рат је најстрашнија појава. То је рат у којем нема победника. Овај филм је био наш покушај да поставимо питање како се све то догодило и покушај да пронађамо одговор.“

„Престоница Србије, као место за премијеру, није једини српски моменат везан за ово дело“, каже Михалков.

Редитељ је на конференцији за новинаре уприличеној у његову част са задовољством истакао квалитетну сарадњу са српским уметницима и стручњацима за филм, те да је монтажер и први асистент и шеф паралелне групе био Станислав Поповић. Постоји у овом случају чак и веза са Емиром Кустурицом, јер је монтажер Светолик Мића Зајц, сарадник који је двојици филмских великана такође – заједнички. Мајстори слике су Французи предвођени Венсаном Аргамијем. Врсна екипа професионалаца. Уз српског глумца Милоша Биковића, у филму су главни јунаци млада глумица Викторијева Соловљева и Мартинс Калита, који су такође присуствовали светској премијери „Сунчанице“.

Упркос чињеници да нас овим филмом Никита Михалков враћа у двадесете године прошлог века, док Русија грца у братоубилачком рату, аутор сматра да „Сунчаница“ није филм о рату, већ о људима који се питају како је могло да дође до тога да браћа почну да убијају један другог.

Премда на рачун прослављеног редитеља стижу оптужбе да је ово дело „наручено из Кремља“, Михалков се на то не осврће и каже да је на зле језике заправо имун. „Сунчаница“, тврди он, није једини његов „визионарски“ филм, јер му се као уметнику већ дешавало нешто слично и са филмом „Дванаест“, те да је и филмом „Варљиво сунце“ претекао своје време.

„Нека прича ко шта жели, али чињеница је да је Крим заливен руском крвљу. Сви ликови из мог филма полазе са Крима. Са крима је отишао Врангел, Шмаљов, Буњин, Иљин… Сви су се евакуисали са југа Русије“, каже Михалков и додаје да стога није нимало чудно што ће руска премијера „Сунчанице“ бити управо у Краснојарску. Уосталом, истиче редитељ − одатле су његови преци и он и због тога веома воли тај град.

[restrictedarea]

Идеја да направи филм према Буњиновом делу сазревала је, каже Михалков, целих тридесет и седам година, док није одлучио да крене са радом на сценарију. Међутим, већ након почетка рада на адаптацији дела схватио је да не жели да сними филм који ће још једном да констатује чињенице, зверства која су се дешавала са једне и са друге стране, већ га је у самом старту као уметника понело питање ,,када је дошло до слома, колико је времена било потребно за тај слом да се човек доведе одавде довде“.

„То сада видимо у Украјини. Биле су потребне само двадесет три године да би се подигла поколења која немају представу о томе да су Русија и Украјина некада биле једна земља, да су њихови очеви и дедови ратовали један уз другог.“

Копију свог најновијег филма Никита Михалков је, иначе, на време и у складу са пропозицијама Филмског фестивала у Венецији послао комисији, међутим, одговор да је одбијен није добио ни до дан-данас. Каже да га одбијање, па у неку руку и игнорисање Комисије Венецијанског фестивала изненађује, будући да га са Мостре нису удостојили чак ни одбијеницом, нити ма каквим образложењем.

„Можда сам одвише самоуверен, али мислим да мој филм није тако лош. Мој брат Андреј и ја имамо неколико Сребрних и Златних лавова. Сматрао сам, ако већ неће да га узму у такмичарску селекцију, могу да га прикажу ван конкуренције, па ако је филм лош, нека ме новинари разапну. Међутим, комисија из Венеције ми није послала чак ни куртоазни одговор. И овај ‚одговор‘ сам пак прихватио са задовољством, јер су се тако потврдиле моје сумње о непостојању правде, као и о уплитању политике у спорт и у уметност. Нисам љут, већ весело изненађен“, прокоментарисао је Михалков питање новинара везано за одбијање Венецијанског фестивала.

Публика престижног Венецијанског фестивала није била у прилици да види „Сунчаницу“, што ће − захваљујући великом уметнику и хуманисти Никити Михалкову − бити могуће Србима са Косова и Метохије, будући да је он, обезбедивши путујући биоскоп који ће стићи у све српске енклаве, испунио обећање дато приликом своје последње посете Космету.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *