…Zato što se rođendan slavi među prijateljima

Svetska premijera filma „Sunčanica“ u Beogradu

Piše Mila Milosavljević

Kako je moglo da dođe do strašne činjenice da braća počnu da ubijaju jedan drugog? Na ovo pitanje − najvažnije pitanje u svakom građanskom ratu − nastojao je da odgovori slavni ruski reditelj Nikita Mihalkov u svom najnovijem filmskom ostvarenju, koje je, kao prva u svetu, prošlog petka videla beogradska publika

Sunčanica − najnovije filmsko ostvarenje slavnog ruskog oskarovca Nikite Sergejeviča Mihalkova, premijerno je prikazano protekle sedmice    (petak) u Centru „Sava“ u Beogradu. „Sunčanica“ je tako vratila Beograd na „mapu crvenih tepiha svetskih kulturnih metropola“ i potvrdila da domaći glumci i filmski umetnici ne samo ponovo već i veoma uspešno učestvuju u projektima najeminentnijih filmskih autora. Posle beogradske premijere sledi ruska premijera filma, a potom će film zaživeti i u ruskim i svetskim bioskopima.

Srpsku prestonicu za mesto premijernog prikazivanja svog filma veliki umetnik je, kako je rekao, odabrao jer smatra da je taj događaj zapravo dan rođenja jednog filma, a da se „rođendan slavi među prijateljima“ te se stoga to zbilo „u Beogradu a ne u Briselu“.

Nikita Sergejevič Mihalkov ističe da „Sunčanica“, iako je ratni film, nije film o ratu, već o ljudima koji se pitaju kako je moglo da dođe do strašne činjenice da braća počnu da ubijaju jedan drugog.

„To je veoma važno pitanje, najvažnije pitanje u svakom građanskom ratu, jer građanski rat je najstrašnija pojava. To je rat u kojem nema pobednika. Ovaj film je bio naš pokušaj da postavimo pitanje kako se sve to dogodilo i pokušaj da pronađamo odgovor.“

„Prestonica Srbije, kao mesto za premijeru, nije jedini srpski momenat vezan za ovo delo“, kaže Mihalkov.

Reditelj je na konferenciji za novinare upriličenoj u njegovu čast sa zadovoljstvom istakao kvalitetnu saradnju sa srpskim umetnicima i stručnjacima za film, te da je montažer i prvi asistent i šef paralelne grupe bio Stanislav Popović. Postoji u ovom slučaju čak i veza sa Emirom Kusturicom, jer je montažer Svetolik Mića Zajc, saradnik koji je dvojici filmskih velikana takođe – zajednički. Majstori slike su Francuzi predvođeni Vensanom Argamijem. Vrsna ekipa profesionalaca. Uz srpskog glumca Miloša Bikovića, u filmu su glavni junaci mlada glumica Viktorijeva Solovljeva i Martins Kalita, koji su takođe prisustvovali svetskoj premijeri „Sunčanice“.

Uprkos činjenici da nas ovim filmom Nikita Mihalkov vraća u dvadesete godine prošlog veka, dok Rusija grca u bratoubilačkom ratu, autor smatra da „Sunčanica“ nije film o ratu, već o ljudima koji se pitaju kako je moglo da dođe do toga da braća počnu da ubijaju jedan drugog.

Premda na račun proslavljenog reditelja stižu optužbe da je ovo delo „naručeno iz Kremlja“, Mihalkov se na to ne osvrće i kaže da je na zle jezike zapravo imun. „Sunčanica“, tvrdi on, nije jedini njegov „vizionarski“ film, jer mu se kao umetniku već dešavalo nešto slično i sa filmom „Dvanaest“, te da je i filmom „Varljivo sunce“ pretekao svoje vreme.

„Neka priča ko šta želi, ali činjenica je da je Krim zaliven ruskom krvlju. Svi likovi iz mog filma polaze sa Krima. Sa krima je otišao Vrangel, Šmaljov, Bunjin, Iljin… Svi su se evakuisali sa juga Rusije“, kaže Mihalkov i dodaje da stoga nije nimalo čudno što će ruska premijera „Sunčanice“ biti upravo u Krasnojarsku. Uostalom, ističe reditelj − odatle su njegovi preci i on i zbog toga veoma voli taj grad.

[restrictedarea]

Ideja da napravi film prema Bunjinovom delu sazrevala je, kaže Mihalkov, celih trideset i sedam godina, dok nije odlučio da krene sa radom na scenariju. Međutim, već nakon početka rada na adaptaciji dela shvatio je da ne želi da snimi film koji će još jednom da konstatuje činjenice, zverstva koja su se dešavala sa jedne i sa druge strane, već ga je u samom startu kao umetnika ponelo pitanje ,,kada je došlo do sloma, koliko je vremena bilo potrebno za taj slom da se čovek dovede odavde dovde“.

„To sada vidimo u Ukrajini. Bile su potrebne samo dvadeset tri godine da bi se podigla pokolenja koja nemaju predstavu o tome da su Rusija i Ukrajina nekada bile jedna zemlja, da su njihovi očevi i dedovi ratovali jedan uz drugog.“

Kopiju svog najnovijeg filma Nikita Mihalkov je, inače, na vreme i u skladu sa propozicijama Filmskog festivala u Veneciji poslao komisiji, međutim, odgovor da je odbijen nije dobio ni do dan-danas. Kaže da ga odbijanje, pa u neku ruku i ignorisanje Komisije Venecijanskog festivala iznenađuje, budući da ga sa Mostre nisu udostojili čak ni odbijenicom, niti ma kakvim obrazloženjem.

„Možda sam odviše samouveren, ali mislim da moj film nije tako loš. Moj brat Andrej i ja imamo nekoliko Srebrnih i Zlatnih lavova. Smatrao sam, ako već neće da ga uzmu u takmičarsku selekciju, mogu da ga prikažu van konkurencije, pa ako je film loš, neka me novinari razapnu. Međutim, komisija iz Venecije mi nije poslala čak ni kurtoazni odgovor. I ovaj ‚odgovor‘ sam pak prihvatio sa zadovoljstvom, jer su se tako potvrdile moje sumnje o nepostojanju pravde, kao i o uplitanju politike u sport i u umetnost. Nisam ljut, već veselo iznenađen“, prokomentarisao je Mihalkov pitanje novinara vezano za odbijanje Venecijanskog festivala.

Publika prestižnog Venecijanskog festivala nije bila u prilici da vidi „Sunčanicu“, što će − zahvaljujući velikom umetniku i humanisti Nikiti Mihalkovu − biti moguće Srbima sa Kosova i Metohije, budući da je on, obezbedivši putujući bioskop koji će stići u sve srpske enklave, ispunio obećanje dato prilikom svoje poslednje posete Kosmetu.

[/restrictedarea]