Почетна / Колумне / Враћамо се у доба јањичара

Враћамо се у доба јањичара

Драгомир Антонић 

Прошлог понедељка, 22. септембра, возио сам се аутобусом број 27, који саобраћа од Трга републике до насеља Миријево и обрнуто. Ништа необично. Много људи свакодневно путује тим превозним средством и на поменутој релацији. У аутобусу, иза возачеве кабине, налази се једна табла која се изнајмљује за објављивање разних рекламних порука или обавештења. На табли је био наслов „Прва права школа за рок и поп музику“, а испод текст издељен у три дела. У првом је дословце писало да „за упис није потребно никакво музичко предзнање, у другом „предавачи су искусни музичари и продуценти“, а у трећем, завршном делу наведено је „по завршетку школовања за полазнике се организује јавни концерт или снимање ауторског ЦД-а“. Нехотице, одмах ми се у глави појавише чика Јовини стихови „Јесте л‘ чули, пријо, верујте без шале, отвара се школа за пачиће мале…“ али схватих да је ствар много озбиљнија.

[restrictedarea]

СВЕ ЈЕ ТО НОРМАЛНО Збуњивала ме је прва реченица да никакво музичко предзнање није потребно!? Реч „предзнање“ је рогобатна кованица и не значи ништа. Или имате знања или га немате и зато одлазите у школу да нешто научите. Или сте самоук па сами покушавате знање да стекнете. Односно да нешто научите. Увек учењу претходи жеља или дар који у себи поседујете за одређену област. Ако немате дара за лоптом, не вреди вам се школовати за фудбалера, без слуха тешко је музичар постати или глумом се бавити. Појави се много недоумица, али аутобус стиже на станицу где сам излазио и све би се на залудном размишљању и завршило да не сретох комшију који увек има необичне одговоре на обична питања и рекох му шта сам прочитао и какве ми се сумње јавише, а он ни пет ни шест одговори: „Све је то нормално!“ „Како нормално“, завапих, а он настави: „Комшија, окрени се око себе и погледај. Да ли треба неко предзнање да би постао министар?“ Које предзнање су – о знању нећу ни говорити − имали Ђелић, Ђујић, Лабус, или имају Радуловић, Вербић, Крстић, Тасовац, Вујовић, Јоксимовић… и да не набрајам више? Које предзнање је потребно да би постао државни секретар или водио неку организацију за евроунијаћење, а има их на стотину? Нажалост направили смо систем у којем је знање непотребно. Потребна је послушност а знање је потребно само „на примарном нивоу“. Још увек се мора имати знања ако желите да возите локомотиву, аутобус, авион или желите да радите у некој радионици која склапа крајњи производ. Знања је нешто остало у здравству, школама, пољопривреди, занатским радњама, али више као остатак прошлости него новостворених вредности. Новом свету, свету будућности бар у малим државама нису више потребни људи који мисле, знају, проналазе, већ особе које ће бити послушне и спремне да извршавају наредбе и обављају једноставне и прљаве послове. У случају, јер грешке су увек могуће, да се појави неко ко има знања и мисли, та особа ће бити одведена у државе којима је знање потребно.

НЕ КРИВИМО ЈАЊИЧАРЕ Враћамо се у доба јањичара. Нису Турци одузимали од Срба сву децу, већ су бирали. Отимали су само ону која су се по нечему истицала и која су одскакала од просека. Читајте Иву Андрића и народне песме и све ће вам бити јасно. Тако је и данас, само су начини на које се млади одводе суптилнији и више није реч о јањичарима, већ о „одливу мозгова“. Нажалост, судбина ће им бити иста. Док буду здрави и док буду вредели савременим спахијама, дотле ће их држати и плаћати. Кад постану непотребни, лако ће их се решити. Нови јањичари већ стоје у реду. Не кривимо јањичаре. Гледајте у систем који се гради. Градња није почела јуче, већ траје више деценија. На сву срећу, градња није завршена. Ослободимо се наметнутих заблуда – о евроунијаћењу, о њиховој хуманости, путу без алтернативе, доброти Светске банке и ММФ-а, неолиберализму, невидљивој руци тржишта која све проблеме решава и других замлатизама – и ставимо Србију и њене грађане на прво место. Радимо оно што је за Србију добро, а друге пустимо да решавају светске проблеме. Вратимо се саборности.  Знамо ко су нам пријатељи а Богу хвала, знамо и ко нам зло чини. Ко нас је злочиначки бомбардовао, ко отима Косово и Метохију, ко Србе држи у казаматима, ко нас пљачка. Све то знамо и видимо.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *