Калифат долази

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Албанци су почели да примећују масовну корупцију, мизерне плате и политичаре који своје крађе прикривају призивањем српске опасности – а где се брачно здруже беда и осећање неправде, обично се рађају екстремисти

Испред омалене џамије на периферији Приштине прелазим на другу страну уске улице. Тротоар поред улаза у богомољу закрчен је људима и постављеним молитвеним асурама усмереним ка Меки. Џамија и двориште премали су да приме вернике који се у подне изувени на улици клањају Алаху. Глас хоџе преко мегафона, чини се некако пригушенији него у Призрену. Нешто потом, сусрећем близу и групу девојчица са хиџабом покривеним главама које весело чаврљају и са ранчевима на леђима одлазе кући или у школу.

 

АЛБАНСТВО ИЗНАД ИДЕОЛОГИЈЕ У центру, овог данас 99 одсто муслиманског града, празна су два велика хришћанска храма: незавршени православни Храм Христа Спаса и монументална, новоизграђена Католичка катедрала која доминира урбаним крајоликом на месту некадашње основне школе са именом југословенског комунисте и народног хероја Џевдета Доде. Прва, неми сведок нестанка 40 хиљада Срба којима је ово био последњи градитељски белег, друга, према гласинама, знак послератне спремности првог косовског председника Ибрахима Ругове и њему блиских секуларних интелектуалаца међу косовским Албанцима да свој народ преведу по потреби колективно у католичанство зарад признавања независности од Ватикана и потпуног прихватања малене и рањиве нације у сигурност евроатлантске породице.

Исламски екстремизам на Косову је тема која се бојажљиво провлачи кроз медије још од избијања првих сукоба, тада и за САД терористичке Ослободилачке војске Косова и српске полиције. Чинило се да, колико год српски аналитичари и медији (пре)наглашавају постојање ове појаве, толико је, са друге стране, косов(ар)ске колеге и међународна заједница, како се еуфемистички означава НАТО управа на КиМ, негирају и минимизирају. И задуго, ситуација на терену давала им је за право. Албанци са Косова и Метохије, за разлику од сународника у Македонији, били су знатно секуларнији, а албанство је замењивало и надилазило сваку идеологију и религију. Овом приступу погодовало је и постојање српског архинепријатеља и борба за територију коју је он контролисао. Повремено појављивање муџахедина током рата и њихов карактеристичан крвави потпис нису добијали масовније размере или су добро скривани.

[restrictedarea]

 

БУЂЕЊЕ ИЗ ИДИЛИЧНЕ ОПИЈЕНОСТИ Касније, ту је доминирало савезништно и пријатељство са протестантским и католичким Западом који им је донео победу у њиховој вековној борби. Снажан утицај Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, оличен у „хуманитарном“ раду „невладиних организација“,  обнови и још више изградњи нових и бројних џамија и медреса непосредно после рата, суптилно је пригушен и маргинализован развијањем сукоба САД са дојучерашњим савезницима, талибанима. Донедавно.

И за САД је пример косовских Албанаца, био важан и значајан, и више него у случају муслимана у Босни. Као нигде другде на свету међу исламским живљем, Американци су на Косову уживали статус полубожанстава, ослободилаца и заштитника независности. Зато су се на Косову, а у знатној мери је и данас тако, заставе са црвеним пругама и плавим звездицама вијориле током целе године на свакој албанској јавној и приватној згради, вишеспратној вили или уџерици свеједно, више него у некој  америчкој савезној држави почетком јула.

Од рата са Србима и државом Србијом прошло је већ деценију и по, а и осећање захвалности, превасходно према САД, иако и даље снажно присутан, почео је да се донекле хлади. Косовски Албанци почели су да се буде из делиричне опијености привидно остварених снова. Видели су да се фамозна независност не једе, а да и баш није независност када им се име председника испоручује у коверти. Почели су да примећују масовну корупцију, мизерне плате и политичаре који своје крађе и мешетарења прикривају сталним призивањем и произвођењем српске опасности. Сад, када је и север Косова амортизован Бриселским споразумом, и за то је понестало аргументације. А где се брачно здруже беда и осећање неправде, обично се рађају екстремисти.

 

САНДУЦИ СА ШЕХИДИМА Косовски званичници и даље негирају значај око 150 својих држављана, албанских младића ангажованих у Сирији на страни исламске државе, као и хапшења 40-ак имама и 60-ак других особа због агитовања и подстрекивања на тероризам. Последњи инцидент у Дечанима, где су на манастирским објектима исписани графити „Калифат долази“ и ИСИС (Исламска држава у Ираку и Сирији) само је последњи у низу опомена на опасности које носи блиска будућност.

Према сведочењу једног младог, секуларно оријентисаног хоџе, сандуци са шехидима почели су интензивније да пристижу много пре него што је појава постала масовна да се више није могла прикривати. Један познати албански новинар и аналитичар ми је у  приватном разговору рекао да је осећање опасности од исламског екстремизма толико да надмашује чак и страх од повратка српске управе на Косово.

Но, да се не држимо само неименованих изјава и мишљења српске стране. И заменик главног тужиоца канцеларије Специјалног тужилаштва Косова Џонатан Рател изјавио је да на Косову постоји верски екстремизам и потенцијал за тероризам. Верујем да је и то био разлог прве затворене седнице скупштинског Одбора за КиМ. Једини је проблем што Србија тамо више не врши власт.

[/restrictedarea]