Kalifat dolazi

Predrag Radonjić / urednik KiM radija

Albanci su počeli da primećuju masovnu korupciju, mizerne plate i političare koji svoje krađe prikrivaju prizivanjem srpske opasnosti – a gde se bračno združe beda i osećanje nepravde, obično se rađaju ekstremisti

Ispred omalene džamije na periferiji Prištine prelazim na drugu stranu uske ulice. Trotoar pored ulaza u bogomolju zakrčen je ljudima i postavljenim molitvenim asurama usmerenim ka Meki. Džamija i dvorište premali su da prime vernike koji se u podne izuveni na ulici klanjaju Alahu. Glas hodže preko megafona, čini se nekako prigušeniji nego u Prizrenu. Nešto potom, susrećem blizu i grupu devojčica sa hidžabom pokrivenim glavama koje veselo čavrljaju i sa rančevima na leđima odlaze kući ili u školu.

 

ALBANSTVO IZNAD IDEOLOGIJE U centru, ovog danas 99 odsto muslimanskog grada, prazna su dva velika hrišćanska hrama: nezavršeni pravoslavni Hram Hrista Spasa i monumentalna, novoizgrađena Katolička katedrala koja dominira urbanim krajolikom na mestu nekadašnje osnovne škole sa imenom jugoslovenskog komuniste i narodnog heroja Dževdeta Dode. Prva, nemi svedok nestanka 40 hiljada Srba kojima je ovo bio poslednji graditeljski beleg, druga, prema glasinama, znak posleratne spremnosti prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove i njemu bliskih sekularnih intelektualaca među kosovskim Albancima da svoj narod prevedu po potrebi kolektivno u katoličanstvo zarad priznavanja nezavisnosti od Vatikana i potpunog prihvatanja malene i ranjive nacije u sigurnost evroatlantske porodice.

Islamski ekstremizam na Kosovu je tema koja se bojažljivo provlači kroz medije još od izbijanja prvih sukoba, tada i za SAD terorističke Oslobodilačke vojske Kosova i srpske policije. Činilo se da, koliko god srpski analitičari i mediji (pre)naglašavaju postojanje ove pojave, toliko je, sa druge strane, kosov(ar)ske kolege i međunarodna zajednica, kako se eufemistički označava NATO uprava na KiM, negiraju i minimiziraju. I zadugo, situacija na terenu davala im je za pravo. Albanci sa Kosova i Metohije, za razliku od sunarodnika u Makedoniji, bili su znatno sekularniji, a albanstvo je zamenjivalo i nadilazilo svaku ideologiju i religiju. Ovom pristupu pogodovalo je i postojanje srpskog arhineprijatelja i borba za teritoriju koju je on kontrolisao. Povremeno pojavljivanje mudžahedina tokom rata i njihov karakterističan krvavi potpis nisu dobijali masovnije razmere ili su dobro skrivani.

[restrictedarea]

 

BUĐENJE IZ IDILIČNE OPIJENOSTI Kasnije, tu je dominiralo savezništno i prijateljstvo sa protestantskim i katoličkim Zapadom koji im je doneo pobedu u njihovoj vekovnoj borbi. Snažan uticaj Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, oličen u „humanitarnom“ radu „nevladinih organizacija“,  obnovi i još više izgradnji novih i brojnih džamija i medresa neposredno posle rata, suptilno je prigušen i marginalizovan razvijanjem sukoba SAD sa dojučerašnjim saveznicima, talibanima. Donedavno.

I za SAD je primer kosovskih Albanaca, bio važan i značajan, i više nego u slučaju muslimana u Bosni. Kao nigde drugde na svetu među islamskim življem, Amerikanci su na Kosovu uživali status polubožanstava, oslobodilaca i zaštitnika nezavisnosti. Zato su se na Kosovu, a u znatnoj meri je i danas tako, zastave sa crvenim prugama i plavim zvezdicama vijorile tokom cele godine na svakoj albanskoj javnoj i privatnoj zgradi, višespratnoj vili ili udžerici svejedno, više nego u nekoj  američkoj saveznoj državi početkom jula.

Od rata sa Srbima i državom Srbijom prošlo je već deceniju i po, a i osećanje zahvalnosti, prevashodno prema SAD, iako i dalje snažno prisutan, počeo je da se donekle hladi. Kosovski Albanci počeli su da se bude iz delirične opijenosti prividno ostvarenih snova. Videli su da se famozna nezavisnost ne jede, a da i baš nije nezavisnost kada im se ime predsednika isporučuje u koverti. Počeli su da primećuju masovnu korupciju, mizerne plate i političare koji svoje krađe i mešetarenja prikrivaju stalnim prizivanjem i proizvođenjem srpske opasnosti. Sad, kada je i sever Kosova amortizovan Briselskim sporazumom, i za to je ponestalo argumentacije. A gde se bračno združe beda i osećanje nepravde, obično se rađaju ekstremisti.

 

SANDUCI SA ŠEHIDIMA Kosovski zvaničnici i dalje negiraju značaj oko 150 svojih državljana, albanskih mladića angažovanih u Siriji na strani islamske države, kao i hapšenja 40-ak imama i 60-ak drugih osoba zbog agitovanja i podstrekivanja na terorizam. Poslednji incident u Dečanima, gde su na manastirskim objektima ispisani grafiti „Kalifat dolazi“ i ISIS (Islamska država u Iraku i Siriji) samo je poslednji u nizu opomena na opasnosti koje nosi bliska budućnost.

Prema svedočenju jednog mladog, sekularno orijentisanog hodže, sanduci sa šehidima počeli su intenzivnije da pristižu mnogo pre nego što je pojava postala masovna da se više nije mogla prikrivati. Jedan poznati albanski novinar i analitičar mi je u  privatnom razgovoru rekao da je osećanje opasnosti od islamskog ekstremizma toliko da nadmašuje čak i strah od povratka srpske uprave na Kosovo.

No, da se ne držimo samo neimenovanih izjava i mišljenja srpske strane. I zamenik glavnog tužioca kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova Džonatan Ratel izjavio je da na Kosovu postoji verski ekstremizam i potencijal za terorizam. Verujem da je i to bio razlog prve zatvorene sednice skupštinskog Odbora za KiM. Jedini je problem što Srbija tamo više ne vrši vlast.

[/restrictedarea]