Почетна / Култура / Велика илузија на таласима Дунава

Велика илузија на таласима Дунава

На овогодишњем Дунав фесту који се одржава под мотом из наслова славног филмског дела Жана Реноара из 1937. године – у девет дана – развучена су два концерта, промоција књиге и пројекција филма

Пише Смиљка Исаковић

Отворен је четврти Дунав фест уз медијски крешендо пропаганде за смотру на којој су у девет дана развучена два концерта, промоција књиге и пројекција филма. Одржава се од 5. до 13. септембра на Београдској тврђави, у организацији НВО Дунавфест (фантомска невладина организација, о којој су подаци сакривени као пословне књиге чикашке мафије) и ЈП Београдска тврђава, уз подршку Француске амбасаде, Француског института и Града Београда.
Kао и већина збивања ове године, посвећен је Великом рату, али је састав Уметничког савета условио профил програма: уходани пословни тандем − режисер Небојша Брадић и певачица Катарина Јовановић (још из времена када је Брадић био министар културе) додао је и режисера Горана Марковића. Концерти су по мери певачице, Горан Марковић је добио филм (Велика илузија Жана Реноара из 1937) где на крају пројекције учествује у Дебати Песника и Политичара о Великом рату са Леоном Којеном. Отприлике као Платон и Аристотел… Иначе, мото овогодишњег фестивала је Велика илузија, као и филм који носи антиратну поруку и говори о илузији сукоба, рата и свега онога што иде уз сам рат, како је рекао Танјугу Небојша Брадић. Само је председник Савета остао без позоришне представе. Ненадокнадив губитак за културу Београда је то што Београђани неће уживати у едукативном и инклузивном ђипању младих балетана по Андрићевој Проклетој авлији у режији истог Брадића, као што су могли да уживају на првом Дунав фесту у гудачком оркестру на сплаву и диригенту у гуменим чизмама, који, диригујући, гаца кроз воду којом је потопљена једна просторија Куле Небојше. Наравно, да би се дочарао Дунав којем је посвећен Фест. Природа се горко нашалила, па је за три године сличан угођај, али на грандиознијој скали, приредила уживо, само ни диригент ни музичари нису узели гумене чизме, оне из претходне реченице, да пуне џакове и постављају насипе. O tempora, o mores.
[restrictedarea] Концерт отварања у Павиљону Цвијета Зузорић красио је омиљени НВО наслов Молите се за мир. Не улазећи у суштину поруке, само подсећамо да се у Великом рату наша војска није молила за мир, јер рат нисмо ни тражили, него је јуначки јурнула и гурнула у пораз непријатељску армаду, док су савезници, међу њима и толико помињани Французи, гледали, а понекад послали по неку туру муниције која често није била одговарајућег калибра. Та наша братска љубав била је врло дискутабилна и у оно време. Бити ратни савезник не значи да те воле, него да си им потребан. На концерту је наступило неколико актера БУНТ-а, чувене буне против државне политике у култури (погледати текст у „Печату“ Отписани у БУНТ-у). Пошто су добили новац (само у Србији револуционарни покрет финансира држава, баш је то љупко) очекујемо их у новембру са нестрпљењем. Можда ће распоред бити другачији, али актери сигурно исти. Програм отварања је био француски – Франк, Равел, Пуланк, Дебиси, а извођачи Дejaн Синaдинoвић (клaвир) Кaтaринa Joвaнoвић (сoпрaн) Симoнидa Joвaнoвић (флaутa) и незаобилазни ЛП дуo (Сoњa Лoнчaр и Aндриja Пaвлoвић). Стандардна win-win екипа. Концерт су отворили свечаним говорима француски амбасадор у одласку, Брадић испред фирме и Савета, и представница културе Града.
Други концерт, сутрадан на истом месту, под називом Тамо далеко, посвећен је соло песми уз клавир, из песмарице Музика београдских кафана, салона и клубова коју је сакупио чешки музичар и члан оркестра Народног позоришта Јован Фрајт (1882–1938) а издао ове године Клио. Избор најпопуларнијих староградских песама између два рата, од Креће се лађа француска и Тамо далеко до Милкине куће и  Што се боре мисли моје, извеле су студенткиње Факултета музичке уметности са изврсном Зорком Миливојевић за клавиром, као некад младе удаваче у београдским салонима. Зашто често млади? Није то због жеље да се афирмишу, да им се омогући простор да напредују, него зато што наступају бесплатно, а поене организатор добија због инклузије која је тако у моди, вербално. Ово о младима односи се и на претпрограм Дунав феста, Фестивал европске студентске анимације − ФЕСА, чија је тема била рат и мир у најширем значењу термина.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *