Velika iluzija na talasima Dunava

Na ovogodišnjem Dunav festu koji se održava pod motom iz naslova slavnog filmskog dela Žana Renoara iz 1937. godine – u devet dana – razvučena su dva koncerta, promocija knjige i projekcija filma

Piše Smiljka Isaković

Otvoren je četvrti Dunav fest uz medijski krešendo propagande za smotru na kojoj su u devet dana razvučena dva koncerta, promocija knjige i projekcija filma. Održava se od 5. do 13. septembra na Beogradskoj tvrđavi, u organizaciji NVO Dunavfest (fantomska nevladina organizacija, o kojoj su podaci sakriveni kao poslovne knjige čikaške mafije) i JP Beogradska tvrđava, uz podršku Francuske ambasade, Francuskog instituta i Grada Beograda.
Kao i većina zbivanja ove godine, posvećen je Velikom ratu, ali je sastav Umetničkog saveta uslovio profil programa: uhodani poslovni tandem − režiser Nebojša Bradić i pevačica Katarina Jovanović (još iz vremena kada je Bradić bio ministar kulture) dodao je i režisera Gorana Markovića. Koncerti su po meri pevačice, Goran Marković je dobio film (Velika iluzija Žana Renoara iz 1937) gde na kraju projekcije učestvuje u Debati Pesnika i Političara o Velikom ratu sa Leonom Kojenom. Otprilike kao Platon i Aristotel… Inače, moto ovogodišnjeg festivala je Velika iluzija, kao i film koji nosi antiratnu poruku i govori o iluziji sukoba, rata i svega onoga što ide uz sam rat, kako je rekao Tanjugu Nebojša Bradić. Samo je predsednik Saveta ostao bez pozorišne predstave. Nenadoknadiv gubitak za kulturu Beograda je to što Beograđani neće uživati u edukativnom i inkluzivnom đipanju mladih baletana po Andrićevoj Prokletoj avliji u režiji istog Bradića, kao što su mogli da uživaju na prvom Dunav festu u gudačkom orkestru na splavu i dirigentu u gumenim čizmama, koji, dirigujući, gaca kroz vodu kojom je potopljena jedna prostorija Kule Nebojše. Naravno, da bi se dočarao Dunav kojem je posvećen Fest. Priroda se gorko našalila, pa je za tri godine sličan ugođaj, ali na grandioznijoj skali, priredila uživo, samo ni dirigent ni muzičari nisu uzeli gumene čizme, one iz prethodne rečenice, da pune džakove i postavljaju nasipe. O tempora, o mores.
[restrictedarea] Koncert otvaranja u Paviljonu Cvijeta Zuzorić krasio je omiljeni NVO naslov Molite se za mir. Ne ulazeći u suštinu poruke, samo podsećamo da se u Velikom ratu naša vojska nije molila za mir, jer rat nismo ni tražili, nego je junački jurnula i gurnula u poraz neprijateljsku armadu, dok su saveznici, među njima i toliko pominjani Francuzi, gledali, a ponekad poslali po neku turu municije koja često nije bila odgovarajućeg kalibra. Ta naša bratska ljubav bila je vrlo diskutabilna i u ono vreme. Biti ratni saveznik ne znači da te vole, nego da si im potreban. Na koncertu je nastupilo nekoliko aktera BUNT-a, čuvene bune protiv državne politike u kulturi (pogledati tekst u „Pečatu“ Otpisani u BUNT-u). Pošto su dobili novac (samo u Srbiji revolucionarni pokret finansira država, baš je to ljupko) očekujemo ih u novembru sa nestrpljenjem. Možda će raspored biti drugačiji, ali akteri sigurno isti. Program otvaranja je bio francuski – Frank, Ravel, Pulank, Debisi, a izvođači Dejan Sinadinović (klavir) Katarina Jovanović (sopran) Simonida Jovanović (flauta) i nezaobilazni LP duo (Sonja Lončar i Andrija Pavlović). Standardna win-win ekipa. Koncert su otvorili svečanim govorima francuski ambasador u odlasku, Bradić ispred firme i Saveta, i predstavnica kulture Grada.
Drugi koncert, sutradan na istom mestu, pod nazivom Tamo daleko, posvećen je solo pesmi uz klavir, iz pesmarice Muzika beogradskih kafana, salona i klubova koju je sakupio češki muzičar i član orkestra Narodnog pozorišta Jovan Frajt (1882–1938) a izdao ove godine Klio. Izbor najpopularnijih starogradskih pesama između dva rata, od Kreće se lađa francuska i Tamo daleko do Milkine kuće i  Što se bore misli moje, izvele su studentkinje Fakulteta muzičke umetnosti sa izvrsnom Zorkom Milivojević za klavirom, kao nekad mlade udavače u beogradskim salonima. Zašto često mladi? Nije to zbog želje da se afirmišu, da im se omogući prostor da napreduju, nego zato što nastupaju besplatno, a poene organizator dobija zbog inkluzije koja je tako u modi, verbalno. Ovo o mladima odnosi se i na pretprogram Dunav festa, Festival evropske studentske animacije − FESA, čija je tema bila rat i mir u najširem značenju termina.
[/restrictedarea]