Почетна / Вести / Уставни суд Хрватске: Неће бити референдума о ћирилици

Уставни суд Хрватске: Неће бити референдума о ћирилици

Референдум о ћирилици у Хрватскоj неће бити одржан зато што jе предложено референдумско питање противуставно, одлучио jе Уставни суд Хрватске.

Уставни суд такву одлуку донео jе на jучерашњоj седници, а оцену уставности референдумског питања тражио jе Сабор.

Истовремено, Закон о употреби jезика и писма националних мањина неће се спроводити „на силу“ у Вуковару док влада Хрватске, у року од годину дана, не усвоjи одговараjуће измене коjе ће омогућити његову примену прикладним правним механизмом, наводи се у одлуци Суда.

Уставни суд наложио jе Градском већу Града Вуковара да у року од годину дана у Статуту Града пропише и уреди индивидуална права припадника националних мањина на службену употребу свог jезика и писма.

Напомињу да притом треба водити рачуна о животним чињеницама и фактичким околностима у Вуковару, уважавати потребе већинског хрватског народа и потребу праведног и правилног третмана српске националне мањине на подручjу Града, наводи се у Oдлуци коjу jе данас обjавио Jутарњи лист.

Уставни суд задужио jе Владу Хрватске да у року од jедне године упути у парламентарну процедуру измене и допуне Закона о службеноj употреби jезика и писма националних мањина у коjима ће уредити прикладан правни механизам за случаjеве кад представничка тела jединица локалне самоуправе не спроводе обавезе из Закона о службеноj употреби jезика и писма националних мањина, односно опструишу његово спровођење.

До доношења тих измена, надлежна државна тела неће спроводити оваj Закон на подручjу Вуковара употребом присилних мера, одредио jе Уставни суд.

Kако подсећаjу хрватски медиjи, грађанска инициjатива коjа себе назива Штаб за одбрану хрватског Вуковара, прикупила jе око 650.000 потписа за референдум коjим су из Вуковара и других градова намеравали да избаце двоjезичне табле са зграда државних институциjа.

Oва инициjатива jе предлагала да мањине право на равноправну службену употребу свог jезика остваруjу само у срединама у коjима чине више од 50 одсто становника.

Према садашњим одредбама закона, двоjезичност се примењуjе у срединама у коjима национална мањина чини трећину становништва.

Штаб jе био и организатор протеста на коjима су скидане и уништаване двоjезичне табле.

На вуковарском Oпштинском суду против 22 ратна ветерана подигнути су оптужни предлози због учествовања у насилном скидању двоjезичних плоча са ћириличним натписима, прошле jесени са државних институциjа у Вуковару, саопштено jе данас.

Вуковар jе недавно добио и новог градоначелника, на превременим изборима, кандидата ХДЗ Ивана Пенаву, коjи jе одмах изjавио да су двоjезичне табле у Вуковару постављене противзаконито и на силу.

 

Mора се поштовати одлука Уставног суда о референдуму

 

Политичке странке у Хрватскоj поручиле су данас да се мора поштовати одлука Уставног суда, према коjоj референдумско питање о ћирилици ниjе у складу с Уставом.
„Oдлука Уставног суда за нас jе очекивана jер произлази из Устава и Уставног закона као и међународно преузетих обавеза Хрватске“, казао jе Mилорад Пуповац из Самосталне демократске српске странке.

Oн jе рекао да jе штета што та одлука ниjе дошла и раниjе jер би Хрватска била поштеђена драматичних политичких кампања коjе су вођене током протеклих више од годину дана и коjе су уназадиле политичке и међуетничке односе не само у Вуковару, него и у целоj Хрватскоj.

Пуповац се нада да ће одлука Уставног суда бити jасна порука свима коjи су одговорни за то што jе та кампања до сада вођена и да ће бити довољно jасна онима коjи нису свесни последица коjе jе имала за хрватске политичке и међуетничке односе.

„Уставни суд jе Уставни суд и њихове се одлуке мораjу поштовати“,рекла jе за агенциjу Хина Ружа Tомашић, председница Хрватске странке права Aнте Старчевић.

Mишљења jе, међутим, да Штаб за одбрану хрватског Вуковара, коjи jе тражио референдум о подизању цензуса за употребу ћирилице, можда и ниjе наjспретниjе формулисао референдумско питање.

Питање jе, према њеном мишљењу, можда требало да гласи „Jесте ли за то да се у Вуковар не уводи ћирилица док се не реше сви проблеми везани за нестале и повратак имовине“ или пак „Jесте ли за то да се Вуковар прогласи местом посебног пиjетета“?

Председнице Хрватских лабуриста Нанси Tирели сматра да се овом одлуком само наставља агониjа.
„Плашим се да ће ова одлука Уставног суда донети jош већинемир него да се одржао референдум, jер ће неки протумачити да сеопструира одржавање референдума. Ипак се за одржавање референдумаизjаснило 530.000 људи, коjи ће сада бити разочарани“, сматра Tирели.

За Драгана Зелића из невладине организациjе ГOНГ, одлука Уставног суда jе и добра и очекивана. „Сматрали смо, као и неки други, да референдумско питање ниjе у складу с Уставом, да ограничава правоприпадника националних мањина и да се коси с основним вреднстима и нарушава националну равноправност“, казао jе Зелић.

Из одлуке се, рекао jе он, види и одређени компромисни тон коjи jе Уставни суд дао по питању спровођења употребе ћирилице, мањинског писма на подручjу града Вуковара.

 

Штаб и задовољан и незадовољан одлуком Уставног суда

 

У Штабу за одбрану хрватског Вуковара, организациjи коjа се бори против ћирилице и иницирала jе референдум на ту тему, кажу да нису задовољни због одлуке Уставног суда да референдумско питање о ћирилици ниjе у складу с Уставом jер своjу идеjу неће моћи да реализуjу на нивоу целе Хрватске.

Напомињу, међутим, да могу бити и задовољни jер jе Уставни суд потврдио неке њихове ставове. „Не бих одлуку Уставног суда схватао превише трагично и мислим да њоме можемо бити и задовољни и незадовољни“, изjавио jе Хини повереник за правна питања те организациjе Владо Иљкић.
„И даље сматрамо да jе хрватским грађанима требало препустити да одлуче о том питању, али сада Уставни суд, уколико сам добро разумео, целу ствар `спушта` на ниво Градског већа Вуковара“, рекао jе он.

Oн jе задовољан, како каже, чињеницом да jе Уставни суд овом одлуком потврдио неке ставове Штаба да питање двоjезичности ниjе основно људско него првенствено политичко питање.

Подсетио jе да jе Штаб у децембру 2013. прикупио 526.549 правоваљаних потписа бирача за расписивање референдума на коjем би бирачи одговарали на питање да ли желе ли да се Уставним законом о правима националних мањина пропише да право на равноправну службену употребу свог jезика и писма мањине остваруjу у срединама у коjима чине више од половине, уместо садашње трећине укупног становништва.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *