Почетна / Регион / Угроцентрично држављанство савремене Мађарске

Угроцентрично држављанство савремене Мађарске

Двојно држављанство доводи поједина насеља у Војводини којима је бројна мађарска мањина под контролу суседне Мађарске. Мађарска је дужна да својим држављанима пружи личну заштиту а затим и да реши питање покретне и непокретне имовине. Челници општина и округа као двојни држављани немају обавезе само према Србији већ и према Мађарској

Пише Јован Пејин

Статут АП Војводине, усвојен у сенци мајских поплава 2014. године, донео је нове политичке непријатности у Србији. Први пут представљен је 2008. године, али је завршио пред Уставним судом. Поново је активиран после наводних исправки неких чланова како би скривени пројекат федерализације Србије био ублажен али не и отклоњен. Усвојен је у Народној скупштини кад је српска јавност била преокупирана спасавањем људи и материјалних добара од стихије. Зато се поставља питање где је ишчилила свест о држави и култури.
Народни посланици у Скупштини олако су прихватили предложени текст Статута Покрајине. Једноставно су гласали „за“ и обновили асиметрични положај Србије као сабласт Устава 1974. године. Створили су својим гласањем територијалну пукотину у држави.

ПРОМЕНА УСТАВА СРБИЈЕ Јасно се види сепаратистичка опасност од аутономашког покрета и странака ДС − Нови Сад и угроцентриста са савезницом ЛСВ која је далеко већа него што народни посланици у Скупштини претпостављају.
Ненад Чанак је одмах после усвајања Статута отишао корак даље и поновио захтев да се промени постојећи Устав Србије, за шта је добио подршку СВМ, не због коалиционе партијске солидарности, како споља може да изгледа, већ због њиховог интереса да успоставе мађарску етничку аутономију у „вишенационалној Војводини“, односно у осам општина на северу Републике Србије.
Војводина је као аутономна покрајина проглашена за вишенационалну и вишекултурну територију па је онда треба сместити у Србију као вишенационалну државу, а то може само новим уставом.
Мањине у великим државама не постоје нити су такве државе вишенационалне – то су државе нације. Мањине постоје само у малим државама, па су тако успостављене и у Србији. У ствари, није довољна дефиниција Србије као државе српског народа и њених грађана.
Ненад Чанак је преко „просрпског“ бившег председника Србије Бориса Тадића „угурао“ партнерство мађарске мањине са државом својим изопаченим погледом на политичке идеје. Дотични сталним понављањем да је Србији потребан нови устав чини корак даље таквим наизглед бенигним, али врло опасним политичким захтевом.
Већ дуже време у круговима мађарске мањинске елите у оптицају је захтев да Србија прихвати њихову замисао и оснује посебну мађарску етничку територију у Војводини, иако Мађари нису њени аутохтони становници. Тачније речено, захтевају осам општина на северу Србије где је мађарско становништво колонизовано у 18. и 19. веку и извршена мађаризација других колониста, углавном Словака, па тако у односу на српско становништво представљају значајан удео у укупном броју житеља, али ипак су мањина када се узме у обзир цела словенска популација. Односно, захтевају успостављање мађарске аутономне области у АП Војводини са наслоном на државу Мађарску.

[restrictedarea]

УГРОСРБИ И ДВОЈНО ДРЖАВЉАНСТВО Овим чином, ако би се захтев политичара у покушају, Ненада Чанка, прихватио и унео у Устав Србије са усвојеним Статутом Покрајине, добили бисмо ново жариште кризе и јачање националних тензија које већ постоје у Покрајини према мађарској мањини и Угросрбима, лицима која су прихватила држављанство суседне Мађарске.
Идеја Виктора Орбана о уједињењу свих Мађара путем двојног држављанства показује да у Србији сви не приступају овом проблему од изузетне важности једнако. Ћутање или небрига у вези са тим су изузетно опасни пошто је ова акција Мађарске неформални наставак агресије коју је покренула наоружавањем усташоида источнонемачким оружјем на почетку сецесионистичког рата започетог од Словеније и Хрватске 1991−1992 године у бившој СФРЈ.
Жариште нове кризе у Србији налази се сада управо у двојном држављанству и статусу који није правно регулисан: да ли се добија држављанство на основу места боравка, и да ли држављанство Мађарске српских Мађара и обновљених Угросрба важи само за Мађарску или и за Србију?
Двојно држављанство својом улогом у извршној власти Србије доводи поједина насеља у којима је бројна мађарска мањина под контролу суседне Мађарске! Ово је лоше за Србију, али и за Мађарску, која се поново у Европи појављује као паликућа региона.
Прихватање мађарског држављанства није везано, бар за сада, за исељавање Мађара и других из Србије, али какав је статус двојних држављана и каква ће бити права српских Мађара и оних лица која су узела мађарско држављанство?
Мађарска је дужна да својим држављанима пружи личну заштиту а затим и да реши питање покретне и непокретне имовине!
Први пут проблем мањина у Средњој и Источној Европи решаван је 1920, а потом 1947. године. По Тријанонском мировном уговору из 1920, заинтересована лица имала су право да оптирају, што су Срби у Мађарској искористили до 1941. године. Мањи број Мађара иселио се из Србије, односно, после 1921. године, из Краљевине СХС/Југославије, будући да је из Будимпеште поручено да се не селе јер је настало стање привремено!
Да ли је двојно држављанство данас, у ствари, обновило оптантско питање ради исељавања Мађара и других који су га примили из Србије?Ово питање потеже друго − да ли је Србија донела интерне прописе који се тичу грађана и српске националности (Угросрба) у вези са узимањем мађарског држављанства?
Ово је значајно питање за државу Србију због захтева Савеза војвођанских Мађара да формирају мађарску аутономну област на северу Бачке и Баната, јер „нови Мађари“ не живе само у општинама на северу Србије, те се захтев, захваљујући Угросрбима, може проширити на целу Покрајину ради увођења двојне администрације, како је предлагао покојни Шандор Пал у српском парламенту током разбијања Југославије 1991−1995 године. Јер, аутономни парадржавни апарат има моћ да спроведе партијски програм у дело. Зато се СВМ труди где је на власти, а у АПВ дели власт са Демократском странком и Лигом социјалдемократа Војводине, да грађани са двојним држављанством буду на челу општина, ако могу, и округа!
Овакво кадровско решење пружа прилику да се примени страно право, у овом случају Мађарске, и ограничи јавни поредак у држави Србији. Како већ постоји значајан број мађарских држављана, држава толерише туђе интересе у Србији.
Челници општина и округа као двојни држављани немају обавезе само према Србији већ и према Мађарској. Где освоји општинску и градску власт, СВМ ће освојити и територију захваљујући гласачима, мађарским држављанима, и толерантном ставу Србије према овој на њеној територији малигној појави. За сада, такав начин освајања власти и територије јесте својеврсни референдум за отцепљење делова Србије а свако супротстављање оваквом развоју стања на терену од стране државне власти антисрпска коалиција може да протумачи као државни терор!
Није нам познато да ли уопште постоје мере и план Србије за одбрану од ове агресивне политике Мађарске.
После сепаратистичке побуне у Хрватској и разбијања Југославије, остале су у Србији правне норме претходне државе СФРЈ, али су оне изгубиле основу за даљу примену, поготову када је Србија донела нови, тзв. Милошевићев устав, а потом је још један изгласан 2006. године за време владе Војислава Коштунице.

ОПАСНА АВАНТУРА Међународни уговори се не преносе аутоматски на нову државу и посебно, не преноси се важење уговора државе претходнице, у нашем случају СФРЈ, на обновљену државност Србије.
Двојно, асиметрично држављанство Мађарске је елемент политичке и националне настраности. Јавља се сукоб држављанства и државне припадности физичких лица, поред државне припадности правних лица која нас у овом моменту не интересују.
Ово је важан разлог, можда најважнији, што Србија не треба да падне у замку захтева празнореког Ненада Чанка и његових „ученика“, Бориса Тадића, Борка Стефановића и мудрог Иштвана Пастора, који уз осмех води своју странку и сложну националну заједницу ка циљу, смејући се аутономашима у лице због кратке политичке памети.
Реорганизовање постојећих округа на северу Србије ради стварања области „мађарске националне заједнице“ у Покрајини, која има директан наслон на територију Мађарске, опасна је авантура. Предлог Ненада Чанка, политичара у покушају који је увео мађарску мањину у партнерски однос са државом, да се донесе нови устав Србије јесте политикантска игра с циљем да ЛСВ попуни гласовима „мађарске заједнице“ своје гласачко тело.
Одржање партнерства је део политике доделе држављанстава и пасоша грађанима Србије, припадницима мађарске мањине и успаљеним Угросрбима!
Савез војвођанских Мађара доживљава недавно усвојени, исправљени, али и даље неуставни Статут Покрајине као привремено решење, које ће трајати док не буде донет нови устав Србије према захтеву Ненада Чанка и коалиционих партнера.
Схватање челника СВМ, основано сумњамо, почива на тези Јожефа Касе, једног од најутицајнијих политичара мађарске мањинске заједнице, да Војводина није неотуђиви део Србије! Зато ћемо додати цитат из говора мађарског премијера Виктора Орбана, одржаног октобра 2012. године у Меморијалном парку „Опустасер“ у близини Чонграда: „Ко чита знаке времена, схватиће прву заповест настајућег света − моћнима припада право да се уједињују и разлажу слабе… Припадници јаких народа опстаће заједно, слабе нације ће се парчати.“
Ова изјава господина Орбана надовезује се на мисао мађарског писца Дежеа Костолањија, чије име носи Гимназија у Суботици, а он је, уочи избијања Великог рата, у време изузетне узрујаности због притиска мађаризације на немађаре у Угарској, у тексту „Национална политика“ написао и потписао да је лаж да Мађари неће да униште немађаре. Напротив, „…ми хоћемо да их потчинимо и морамо да их потчинимо…“
Изјава Виктора Орбана протумачена је у Војводини као израз хегемонистичких претензија и покретање расправе ради ревизије мировног уговора склопљеног у дворцу Тријанон у Версају, када је рођена нова Мађарска, национална држава Мађара, и када су потлачени народи узели сваки своје – ништа мађарско!
Дакле, Виктор Орбан парафразирао је Хитлерове речи написане другим поводом, али исте суштине, са намером посезања за туђим територијама: „Када говоримо о освајањима нових пространстава у Европи, ми мислимо најпре на Русију и на њој подложне земље. Нови Рајх треба, да би дао, помоћу мача, земље нашим плуговима и хлеба нашем народу, да крене путем који су нам обележили Tевтонски коњаници.“
Господин Виктор Орбан говорио је о митској птици Турул, која је довела туркијска племена у Панонију, а она су разбила словенске државе!
Ненад Чанак не уочава тесну повезаност између великомађарства и угронацизма, који чине целину. Зато га подржава шеф посланичке групе СВМ у Покрајинској скупштини, Шандор Егереши, држављанин Мађарске, који заступа став да се Војводина издвоји из Србије и предлаже начин како да се то учини. Господин Шандор Егереши, бивши председник Покрајинске скупштине и партнер у власти ДС, изразио је задовољство због сарадње и сагласности две странке. Подвукао је велики корак напред у правном, институционалном и политичком погледу у односу на досадашња решења Статута. Истовремено је нагласио дозу незадовољства што је политичка реалност Србије ограничена Уставом. Преведено, то је старо питање: шта се држите закона к‘о пијан плота?
Својим политичким ставом отишао је корак даље од Ненада Чанка, те се по схватањима о Војводини не разликује од Иштвана Пастора. Шандор Егереши тражи „уставни закон“ за Војводину, којим би се званично поништило право Срба као народа на националну територију, државу и независност.
Срби у Војводини не желе оваква решења нити их интересује држава где би живели под сталним притиском аутономаша који се, место да раде на обнови привреде после агресије НАТО и САД, а она у разним облицима и даље траје, баве начином како да опстану на власти.
Ово политикантско замајавање аутономаша – сепаратиста продужава трајање вештачки створеног нерешеног статуса Војводине, који сеже у прошлост до октобра 1944. године и Брозове одлуке да изврши сецесију у складу са програмом КПЈ о комадању Србије, разбијању њене снаге и српског народа у целини.
Шандор Егереши захтева да се Србија одрекне Војводине и дела српског народа по новом уставу који захтева Ненад Чанак − са формулацијом да је покрајина мултиетничка и мултиконфесионална територија, што није тачно!
Аутономија Војводине са новим Статутом ствара један нимало охрабрујући поредак у Србији. Сепаратизам је наглашен и изражен, представља најаву организовања нове државе, односно одузимања суверенитета држави Србији и Војводине не као покрајине, већ као државе. Ово наговештава „деобни биланс“ две државе. „Деобни биланс“ покреће питање држављанства грађана Србије, а сада се пред нашим очима одвија процес прихватања држављанства суседне Мађарске, тако да су око сто хиљада грађана Србије данас странци – страни држављани, што мења јавни поредак, односно умањује њен суверенитет.
У Војводини се са држављанством Мађарске, које су највише прихватила лица из „мађарске националне заједнице“, појављују статусна питања – треба решити питања места боравка и непокретности, питања наслеђивања и радних односа. Да ли страни држављанин може бити судија, председник општине, полицајац, официр, народни посланик или политичар на највишим дужностима?
Проблем смо поставили јер држављани Мађарске морају да се придржавају закона и Устава земље Србије. Сваки Мађар, нови држављанин Мађарске, па и Угросрбин као „нови Мађар“, мора да зна да је мађарско законодавство изнад његове жеље за путовањем по Европи и свету, а нарочито по Немачкој, САД и Канади. Мађарска као држава је дељењем држављанстава члановима „мађарске националне заједнице“ и онима који имају на њега право на основу угарског држављанства предака или су им преци живели на окупираном подручју Бачке и Барање за време Хортијеве Мађарске отишла предалеко. Неопходно је да Србија као држава предузме одговарајуће мере управо због припадника „мађарске националне заједнице“, који се понашају бахато извлачећи ратне злочинце из таме у коју су сами себе својом вољом гурнули за време рата и окупације 1941−1944 године, и попут Мађарске, стављајући исте на пиједестал заслужних грађана.
Последњи у низу је покушај да се Шандор Елек, фудбалер у међуратном периоду из Темерина, представи као заслужан за развој фудбала. Шандора Елека не можемо избацити из историје Темерина, а нарочито оближњег Сирига, али можемо га ставити на место које му припада! А у историју се сам сместио учешћем у злочину над 39 деце и младих, 43 мушкарца и 29 жена српске националности априла 1941. године.
Као првооптужени за овај злочин процесуиран је према законима и обичајима рата у јесен 1944. године и осуђен.
Рекли смо да не може да се избаци из историје Темеринског спортског клуба, али не мора нужно да се слави и да се објави његова фотографија без коментара о срамној злочиначкој улози априла 1941. године у геноциду немзетера и хонведа над Сирижанима. Уосталом, Мађари Темеринци као и њихова елита у Покрајини и Мађарској сматрају да је кажњавање ратних злочинаца, њихових сународника, од стране војно-полицијских и судских органа одмазда и геноцид који су извршили Срби. Такав став је оживљавање пароле нацистичке организације Турански ловци: „Не дирај Мађара, јер…“
Годину дана касније, Балинт Пастор је у српском парламенту затражио рехабилитацију ратних злочинаца, односно укидање колективне казне изречене немзетерима и фолксдојчерима у два насеља у јужној Бачкој 1941−1944 године, управо оних који су извршили монструозне злочине над Србима и десетак јеврејских породица.
По Балинту Пастору, исто као и по ауторима монографије о стогодишњем јубилеју Темеринског спортског клуба, привођење правди ратних злочинаца није правда, што је срамотно.
Размере масовног злочина у Војводини биле су огромне, а немзетери су га изводили на ритуалан начин. Само у Бачкој, Срби су сведени на мање од половине у односу на попис извршен 1931. године. Ипак, захваљујући српској трезвености, није дошло до неконтролисане одмазде, него су војно-полицијски и судски органи радили према закону и захтевима антихитлеровске коалиције да се процесуирају ратни злочинци.
После преговора са мађарским интелектуалцима, угледним појединцима и комунистима који нису били компромитовани учешћем у окупационом систему власти Хортијеве Мађарске, нове власти су укључиле мађарску мањину у политички и културни живот онолико колико је она била спремна то да прихвати, па им је омогућено и учешће у гоњењу ратних злочинаца, својих сународника.

ДЕКЛАРАЦИЈА Лета Господњег 2013, у Новом Саду аутономашка Покрајинска скупштина, „забринута“ за будућност Војводине, донела је Декларацију о њеном уставном положају.Позната лица, Бојан Пајтић, Иштван Пастор, Драгослав Петровић и њима слични, усхићени су гласали за Декларацију. Сматрали су да је чин гласања значајан политички догађај. Објаснили су са говорнице шта је Декларација, колики је њен значај, а ништа нису рекли о томе чему она води. Нису схватили Бојан Пајтић и Драгослав Петровић, или уопште не схватају, да Србија није савезна држава, али је неформално новим Статутом то постала – а то добро разуме Иштван Пастор, пошто је маја 2014. године то потврђено усвајањем преправљеног Статута Покрајине и показује да аутономија ипак зависи од Србије, што не жели аутономашко друштво. Распад, тачније разбијање Југославије створило је нови поредак у Србији који тражи нова решења због нових околности у којима се нашла.
У међувремену, угронацистичке идеје партије „Јобик“ прелиле су се у Србију. Угроцентрични Мађари су физички у Србији, а духовно у Мађарској. Програм „Јобика“ је прихватљив и за њих, за њихово искривљено схватање Мађарства и Мађарске. Србија је нужно зло из којег се избављају прихватањем држављанства Мађарске.
Али, да ли могу да буду држављани Мађарске и да раде државне послове у Србији? Могу, за сада, будући да Србија нема савремени закон о држављанству који штити њене националне интересе. У бившој СФРЈ Закон о држављанству није ограничавао право странаца да буду државни функционери. Тако су Фадиљ Хоџа, Синан Хасани и низ других странаца били на највишим државним функцијама у Србији и у Југославији. Данас се, изгледа, сценарио понавља. Насупрот реченом, Закон о држављанству у Русији предвиђа да они који имају двојно држављанство не могу да буду на државним функцијама.
Како је Југославија престала да постоји, то значи да су њени закони остали у наслеђе. Зато је потребан нови закон о држављанству, који ће одредити положај држављана и двојних држављана и њихова права у Србији.
Балинт Пастор је управо рачунао на ове нерешене околности када је поставио питање колективног кажњавања у Бачкој у два насеља над ратним злочинцима и њиховим помагачима. На истој основи захтева испред своје странке да се донесе нови устав Србије. Осећа се сигурним са својим уцењивачким захтевом, будући да зна да посланица у Европском парламенту у Стразбуру, Кристина Морваи, професор Будимпештанског универзитета, познати угронациста, подржава захтев СВМ за територијалну аутономију „мађарске националне заједнице“ у Србији. Госпођа Кристина Морваи такође прети да нема ЕУ за Србију ако не задовољи захтев српских Мађара за територијалном аутономијом! Овде је проблем што госпођа Морваи, исто као Балинт Пастор – не разликује Угарску од Мађарске.
Непотребна аутономија Војводине после 2000. године, када је Ђинђић уређење Србије вратио на стање пре октобра 1988. године, нашла се у служби разбијања државе. Овај положај Војводине служи као основа за двојно држављанство. Аутономија ужива суверенитет на одређеној територији а околности у Европи су се промениле у односу на 1920. годину када је склопљен Тријанонски уговор о миру. Мађарска рачуна на правну клаузулу промене околности, која препушта странкама право на ревизију уговора.
Србија и друге државе, потписнице Мировног уговора, не траже промену Уговора, док Мађарска покушава да обнови Угарску путем двојног држављанства.
Двојним држављанством она покушава да наметне своје правне норме суседним државама. Србија их још не оспорава, што не значи да неће то учинити!
Мађарска примењује давање држављанства лицима чији су преци били држављани Угарске, са којом се изједначава. Будимпешта Угарску изједначава са Мађарском, иако су ово две различите државе. Изједначавање Мађарске и Угарске претвара се у покушај реинтеграције држављана, а самим тим и територије. О овој намери се нико у Србији од политичких челника не изјашњава, те се стекао утисак да о реченом нико не води рачуна.
Акција „држављанство“ је пузећа агресија, пошто аутономија има суверенитет, али не постоји „војвођанска држава“, а Мађарска рачуна на нове поданике, на Мађаре и Угросрбе као „нове Мађаре“ из Војводине. А шта даље?
Двојно држављанство као опција отвара проблем пребивалишта и имовине. Оптанти се могу иселити или остати као странци у Србији.
Двојно држављанство не мора да поштује држава, ако оно не одговара њеном позитивном праву или се противи домаћем поретку. Национални интереси Србије се противе овој врсти држављанства.
Сви међународни уговори које је склопила Југославија не обавезују Србију као једну од наследница да их спроводи. Остају само уговори тесно везани за Србију, њој самој остаје да одлучи који ће уговори остати на снази, а који не.
Поред реченог, двојно држављанство грађана Србије јесте разлог да избори у Војводини буду одржани у што краћем року. Када је о њима реч, најмање је важан Бојан Пајтић, који одолева притисцима. Ту су други, Борис Тадић, СВМ и разни „европљани“, који тумарају на политичкој сцени и не знају шта раде, као празнореки Чанак, још увек у борби против оних који су пролили море крви, од љотићеваца до четника и других великосрба, а заборавља своје главињање по Загребу док је Туђман позивао на рат са Јелачић плаца! А можда је заборавио и усташоидне урлике „Сријем Хрватској!“ у Дворани „Лисински“, док је присуствовао „представи“ као председник Скупштине Аутономне Покрајине 4. 12. 2002.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Drzava il cuti ili je nemocna pred tihim secesionizmom na severu Backe.Politicko delovanje vojvodjanskih madjara protiv integriteta Srbije intenzivirano je poslednjih godina.Madjari iz madjarske masovno licitiraju zemlju u vojvodini preko tkzv domacih madjara uz politicku i finansijsku podrsku jakog lobija iz Budimpeste,racunacuci da ce uzimajuci velike i licitacijom nerealne cene parcela i oranica,uzastopnim obradjivanjem zemljista steci pravo na KUPOVINU plodne zemlje ( PRAVO PRECE KUPOVINE) KADA DODJE NA RED PRODAJA DRZAVNE ZEMLJE( posle drzavnih firmi EPS,TELEKOM..).Kosovski scenario ceka sever Backe.Vlada cuti vreme prolazi,tenzije rastu.Neki kazu „stranac ne moze da kupuje zemlju u Srbiji“..al ima mnogo onih koji ce za svoj racuin i tudji interes to uraditi.Madjari imaju pare, mi bes i ogorcenje a balkan novi sukob zestokih razmera u multietnickoj i da ne nabrajam kakvoj sve jos( srpskoj autonomnoj pokrajini) Vojvodini.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *