Почетна / Економија / ТРГОВЦИ БЕЗ ГРАНИЦА

ТРГОВЦИ БЕЗ ГРАНИЦА

Пише Мара Кнежевић Керн

Да ли прихватање ТАФТА споразума подразумева  одрицање од суверенитета државе у корист мегакорпорација?

Освајање европског простора за слободну трговину и проток капитала улази у завршну фазу − уколико до краја 2014. ЕУ потпише Споразум о трансатлантском трговинском савезу – ТАФТА, европски континент ће се наћи у канџама мегакорпорација, овлашћених да преузму све државне прерогативе.

 

ЛЕКЦИЈА ЗА НЕПОСЛУШНОСТ Најпослушнији међу европским државницима, Франсоа Оланд, започео је „блицкриг“ кампању посетом Вашингтону, изјавивши пред „америчким пријатељима“: „Успећемо само ако пожуримо. У супротном, суочићемо се са акумулираним страхом, претњама и тензијама.“ А тензије ће настати кад житељи ЕУ схвате шта ће се догодити са пољопривредним сектором након укидања царинских баријера и какве последице по здравље и животно окружење има неконтролисан увоз америчких пољопривредних производа. Због нижих социјалних, санитарних и еколошких стандарда ова храна ће бити јефтинија од домаће, што ће довести до максималне индустријализације пољопривреде, уз повећану употребу вештачког ђубрива и пестицида. Други тип мера је укидање нецаринских баријера, што води елиминисању свих постојећих стандарда везаних за производњу здраве хране, висину зарада, очување природног окружења.

Француска је 2007. добила прву лекцију за непослушност у виду претње америчког амбасадора да ће „у случају одбијања увоза Монсантовог ГМ кукуруза бити суочена са правим трговинским ратом“. Србији је из исте кухиње поручено да „неће добити подршку САД за прикључење ЕУ, уколико не промени закон о забрани ГМО“. Поплаве су приморале владу на кооперативност, што наговештавају сусрети са челницима СТО, спремним да нас прихвате у ГМ загрљај.

Мајски избори су праћени бројним петицијама забринутих Европљана, међу којима је захтев француских интелектуалаца да се спречи потписивање споразума о укидању државног суверенитета зарад суверенитета мултинационалних компанија, презентованог јавности под опскурним акронимима: ТАФТА − Transatlantic Free Trade Area ; ГМТ − Grand Marché Transatlantique; ТТИП − Transatlantic Trade and Investment Partnership; ПТЦИ − Partenariat Transatlantique de Commerce et d’Investissement; АПТ − Accord de Partenariat Transatlantique…

 

ПРИВАТНА АРБИТРАЖА Након неуспеха преговора у Дохи, САД су одлучиле да уместо фронталног напада успоставе регионалне споразуме, не ризикујући суочавање са отпором држава у развоју. У фази преговора су два уговора којима се дефинише сарадња САД са Јапаном, Јужном Корејом, Аустралијом, Новим Зеландом, Филипинима и Тајландом, као и са државама чланицама ЕУ, а у перспективи су и преговори САД и СТО са чланицама БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка).

Државе ухваћене у паукову мрежу „трговаца без граница“ биће − у случају огрешења о строга правила игре – предате Независном међународном суду. Уколико компанија процени да држава крши споразум доношењем сувише заштитничког закона у вези са угрожавањем животне средине он јој омогућава да реши спор укључивањем приватне арбитраже. У пракси се већ спроводе санкције против Уругваја и Аустралије, оптужених од компаније Филип Морис због закона донесених на штету дуванске индустрије. Једна америчка компанија је тужила Канаду због одбијања екстракције гаса из шкриљаца, а неколико земаља је тужило Египат због подизања минималне цене рада.

[restrictedarea]

Прихватање споразума значи пуштање Тројанског коња у кућу, уз увођење ГМО, нетестираних медикамената, хлорисане отровне пилетине, неограничене експлоатације гаса из шкриљаца… А заузврат Европљани добијају обећања од  Гиљерма де ла オンライン カジノ Дехесе, саветника Голдман Сакса, о невероватном „економском буму“. Окружен  саветницима из фармацеутских компанија и бившим руководиоцем из Кока-Коле, Дехеса је направио рачуницу по којој ће „доћи до повећања годишњег прихода по домаћинству за невероватних 500 евра годишње, почев од 2029. године“. Међу моћницима који гурају овај споразум налазе се и компаније Волт Дизни, Мишелин, Нестле, Мајкрософт… Ту је и незаобилазни Мајкл Тејлор, бивши председник Монсанта, тренутно ангажован на спровођењу политике ФДА.

И Европска  комисија предвиђа „економски бум“ за потписнике споразума, најављујући пораст БДП за 0,5 одсто до 2027. уз отварање 400.000 нових радних места (Европа данас има 26 милиона незапослених)!

Белгијски стручњак за међународну политику, доктор политичких наука и активиста, Раул Марк Женар, објавио је књигу „Велико трансатлантско тржиште: претња народима Европе“, износећи  детаље још увек тајног уговора (садржај доступан само на енглеском). На конференцији у организацији Покрета 07 стоп ТАФТА, Женар је говорио о коренима идеје овог споразума, упозоравајући на опасности од преношења контроле избора на приватни сектор, или – како то стидљиво дефинишу новинари „Монда“ –  „редефинисања обима државе“. Кључ за разумевање позадине овог уговора налази се у речима Дејвида Рокфелера: „Нешто би морало да замени владе, а чини ми се да би приватна моћ могла бити одговарајући ентитет да се то учини.“ („Њузвик“ 1. фебруар 1999.)

Женар је упознао јавност са садржајем захтева владе ЕУ, упућеног 14. јуна 2013. Европској комисији, којим се тражи ургентно приступање преговорима са САД о успостављању великог трансатлантског тржишта, с крајњим циљем да се приватним фирмама повери одлучивање о социјалном и здравственом стандарду, храни, животној средини, култури, техници…

Побуњени Французи у Платформи против трансатлантског споразума износе следеће аргументе:

„ТАФТА споразум води успостављању светске владе на темељима трговачких норми, дајући  неограничена овлашћења мултинационалним компанијама да одлучују о виталним потребама становништва. До 2005. године пола светске економије је контролисало 500 највећих компанија, а неке од њих су већ моћније од САД. Тојота је финансијски јача од Израела, Вол-Март моћнији од Грчке а Ексон од Аустрије… На удару су основне јавне услуге: образовање, социјално осигурање, здравствена заштита, право на пристојне пензије, накнада за незапослене, култура… Све за шта су се генерације бориле биће уништено, уз осиромашење највећег дела популације. У случају побуне обесправљене већине, предвиђен је низ закона за легализацију терора. Ова стратегија се ослања на модификовање термина ¸тероризам‘, дефинишући га као ¸намеру да се дестабилизује држава или утиче на њене одлуке‘. ТАФТА споразум уводи међународне стандарде за примену силе према грађанима терористима, синдикатима, НВО и социјалним покретима. Овакав приступ глобалној политици неминовно ће довести до уништавања екосистема, биодиверзитета и поремећаја климе, умножавања климатских избеглица и пораста цена хране.“

Женар апелује на Евопљане да реагују без одлагања: „Погледајте у то лице ¸западне демократије‘ на застрашујућем путу у пропаст цивилизације и подигните глас. Још увек има времена да се спречи овај злочин. Делујмо сада, 2015. ће бити касно!“

Европска комисија је у јуну 2013. добила мандате од чланица ЕУ за преговоре са Американцима, а води  их самостално у тесној сарадњи са представницима послодаваца и финансијера (93 одсто досадашњих састанака обављено је уз присуство мултинационалних компанија). Рукопис аутора овог глобалистанског споразума може се препознати и у низу  „хармонизујућих“ законских аката донесених у Србији, међу којима је и клаузула о обавези приватне компаније да уради елаборат о заштити природе, као и увођењу озлоглашене  „фракинг“ технологије. Канада је већ платила замашне суме због „ометања“ нафташа у развијању овог екоцидног бизниса. Уколико наставимо „прикључивање“ Унији, поклеклој пред трансатлантском гиљотином, ни мораторијум против изградње нуклеарки неће бити „легалан“ – ТЕПКО би могао да нас тужи за ометање слободног предузетништва.

Угледни амерички аналитичар, финансијски експерт француског порекла, Џерард Селенте, придружио се Женаровим критикама, доказујући на случају забране увоза отровне америчке пилетине у Француску (иако га је Европска комисија одобрила) да национална влада још увек није немоћна. Он тврди да су ови преговори директно усмерени против интереса Русије, коју „ни Наполеон ни Хитлер нису успели да победе, па сигурно неће Камерон, Оланд и Обама.“ Пред изборе за Европски парламент упутио је апел Французима да „гласање за кандидате од којих се очекује подршка ТАФТА споразуму значи гласати за колонизацију земље и уништење свих малих произвођача хране“.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!