Почетна / Интервју / Ајзар Мидани, експерт за информационе системе – Пацовски канали у срцу Сирије

Ајзар Мидани, експерт за информационе системе – Пацовски канали у срцу Сирије

Разговарала  Биљана Ђоровић

Терористи су у Украјини обучавани да праве тунеле испод земље. Изграђени су у Сирији потом километри ових подземних тунела, у којима они данас и живе. Тунели сежу до границе са Израелом, Јорданом и Либаном (одакле су терористи добијали логистичку, материјалну и војну подршку) а опремљени  су свим  за живот потребним „комфором“ – имају електричну струју, еркондишне, комплетну инфраструктуру…

Убедљиву победу на председничким изборима у Сирији апсолутном већином од 88,7 одсто гласова однео је др Башар Хафез Асад. За Асада је гласало 10,2 милиона људи. Одзив бирача износио је 73,42 одсто. Сиријски Високи комитет за изборе (Syria‘s Higher Judicial Committee for Elections) изјавио је за новинску агенцију САНА да нема пријављених процедуралних прекршаја.

Ово су били први избори током протеклих 50 година на којима је било више кандидата на председничким изборима у Сирији: друга два кандидата за највишу функцију су били Хасан Абдулах Нури из Националне иницијативе за управу и промене у Сирији и Махер Абдел Хафиз Хаџар, ранији члан Странке народне воље.

Победа Башара Асада и одлучност сиријског народа да одбрани своју државу од агресорског напада Новог светског поретка нису оставили равнодушним коридоре моћи који су покренули нове замајце своје машинерије – у намери да изборима одузму легитимитет. О тријумфу народне воље у Сирији, смислу и значају супротстављања глобалистичкој машинерији, разговарамо са Ајзар Мидани (Ayssar Midani) научницом која се бави информационим технологијама, експертом за информационе системе и менаџмент промене и чланицом NOSCIA, удружења сиријских научника, основаног 2001. године са амбицијом да помогне Сирији у технолошком развоју. Ајзар преко 40 година живи у Француској. У Сирију се вратила пре три године како би искуством и знањем помогла својој земљи у одбрани од најезде „Четвртог рајха“.

Председнички избори у Сирији показали су се као изванредна студија случаја: сви актери су у светлу ових догађаја показали своје право лице. Како ви процењујете непосредне реакције естаблишмента Запада на ову  победу сиријског народа?

Председнички избори одржани су у Сирији 3. јуна а у осталим земљама 28. маја 2014. године. Велико је и непријатно  изненађење да су земље као што су Француска, Белгија, Немачка и САД забраниле ове изборе, што представља кршење Повеље УН и мешање у унутрашње послове једне суверене државе, као и кршење основних људских права на избор председника, владе и типа владавине у својој земљи. 11,8 милиона људи је изразило изборну вољу, што представља 73 одсто популације и од тог процента председник Асад је освојио 88 одсто.

То је велика победа за Башара Асада, али то је и велика победа сиријског народа. Људи су дошли у огромном броју у Сирију из земаља у којима нису могли да гласају: из Француске, Немачке, Белгије, САД, Саудијске Арабије… Многи су допутовали авионима само да би гласали и одмах су се вратили. Ради се о изузетном осећању одговорности код сиријског народа, који није допустио да се Запад поиграва са његовом будућношћу.

Побуњеници су у неким северним и источном областима Сирије спречавали људе да гласају.

Да, управо тако. Претили су бомбашким нападима и гасним експлозијама, али људи нису поклекли пред претњама и изашли су на биралишта поручивши на тај начин да ће народ Сирије одлучити ко ће управљати земљом. Народ је овим изборима јасно поручио да ће сам одлучивати о својој судбини, а не Вашингтон, Брисел, Женева и остали центри глобализованог света. То је порука сиријског народа агресорским земљама, које и даље настављају да наоружавају терористе и шаљу џихадисте како би убијали људе и уништавали инфраструктуру у Сирији…

Са друге стране, то је и несумњива подршка народа свом председнику и начину на који је управљао земљом у протекле три године у веома тешким условима. Сиријски народ је одабрао Асада зато што је одбио све диктате САД и зато што је заступао национални интерес земље, њено јединство и зато што је пружио одлучан отпор и ЕУ и Израелу. Сиријски народ је јасно показао целом свету да слободу и одбрану земље ставља испред било чега другог: да је одбрана земље највећа, света дужност и обавеза сваког Сиријца. И величанствено је бити део тог и таквог народа.

Одмах након избора уследили су коментари од стране поглавара из Врлог новог света који су оспорили њихов легитимитет.

Да, прва се огласила госпођа Кетрин Ештон а за њом и председник САД Барак Обама, који су оспорили легитимитет избора. Порука народа је одмах уследила: легитимитет нашег избора не зависи од ЕУ нити било које друге земље. Легитимитет зависи од народне воље а подршка од 88 одсто грађана представља плебисцитарну подршку у пуном значењу појма и одговара највишим стандардима идеје демократије. Жалосно је да неко попут господина Франсоа Оланда, који ужива подршку од једва 15 одсто народа у Француској, оспорава легитимитет Башару Асаду, кога подржава скоро 90 одсто Сиријаца. Хипокритски и иронично, зар не.

[restrictedarea]

Зар у нашем Врлом новом свету није легитимно само оно што Запад каже да је легитимно и то само у тренутку док то тврди?

Управо тако. Погледајмо: на последње изборе у Француској одржане 25. маја изашло је 40 одсто популације. Ето ко држи лекције и ко процењује легитимитет избора у Сирији – они који немају подршку већине сопственог народа. А Сиријци су у условима претњи, притисака и напада дали подршку влади Башара Асада јер су схватили да је то од велике важности за њихову земљу. Коментар није потребан. Чињенице говоре саме за себе.

Политичари у западној зони утицаја масовно издају своје земље и народе у корист глобалиста – корпоративиста, израбљивача и убица, учествујући тако у удруженом злочиначком подухвату који су тамни коридори моћи повели против човечанства. Како у том контексту тумачите кризу у Украјини, која је заправо још један „мрежни“ рат на путу ка главном циљу – Русији?

Рекла бих да је оно што се догодило у Сирији променило ситуацију у свету.  Људи су се борили и постигнута је победа која треба да постане путоказ и другим народима. Од слома Совјетског Савеза 1990. године, САД и Запад спроводе хегемонију и прописују сва правила игре која је намештена. Агресивност и ратови које су повели на свом походу на Исток, пустошење, отимање и смрт, доношење закона који ово стање нормализују, показали су праву природу процеса и поретка, као и традицију на којој  почивају. То је прекинуто захваљујући херојском отпору сиријског народа, који је добио подршку Русије, Кине, Ирана и осталих земаља, чланица БРИК. Рат у Украјини има за циљ такође да ослаби преговарачку позицију Русије у односу на Сирију као и да освоји још једно стратешко упориште на путу ка Русији, али САД губе на оба фронта. И САД и ЕУ показале су да су им главни савезници екстремисти а у случају Украјине и декларисани нацисти.

Према статистикама, број убијених у рату у Сирији износи око 160 000. Да ли је било трговине органима у Сирији?

Да, премда не можемо говорити о прецизним статистикама, број убијених је око160 000 људи. Тортура деце пред њиховим родитељима, трговина децом и женама, трговина органима, све је то постало обележје рата у Сирији и спроводи се рутински. Многи људи који су се водили као нестали пронађени су распорени и без органа после чега су њихова тела била остављана у близини. То је углавном рађено са децом. Успостављена је веома разграната трговина женама, које су убациване у мреже за проституцију под вођством Турака а они су их продавали у Катару и Саудијској Арабији, али и ланцима проституције у  Немачкој. Сиријски исељеници у Немачкој и Француској су уочили да се на улицама у Берлину и Минхену повећава број тинејџерки из Сирије и претварајући се да су „корисници услуга“, разговарали су са некима од њих. Сазнало се да се регрутација спроводи у избегличком кампу у Јордану, одакле су превожене у Европу. Продаване су за 1.000 евра макроима који њихове услуге наплаћују 20 евра по сату. То је заиста ужасно.

Агенда Запада постаје све видљивија јер се више и не крије. Да ли је пређена линија после које се ствари морају назвати правим именом?

Црта је давно пређена и недопустиво је да Запад још увек говори о хуманитарној агенди: „хуманитарним интервенцијама“ у корист заштите људских права. Лудило и психопатологија представљају суштину овог похода маскираног у људска права и подржаног нажалост од УН. Погледајте само Бан Ки Муна и хладнокрвност са којом је саопштио да избори у Сирији нису легални − поништавајући тиме права народа која је дужан да брани. Не постоји ниједан легални основ који челници УН неће погазити уколико то од њих захтевају САД и глобалисти. Надам се да људи широм света увиђају каква су жалосна представа УН и какав се сценарио реализује, као и да ће земље БРИКС успети да створе институционалне оквире за сасвим другачији свет где ће људи и државе успети да опстану и да се развијају.

У уторак 10. јуна у Палати УН у Женеви одржана је сесија о људским правима посвећена Сирији под називом „Трагедија притвореника у сиријским затворима и жртава присилних нестанака“. Стожер окупљања је Картер –Рак извештај (Carter – Ruck report) познат као Извештај „Цезар“ из јануара 2014, који укључује колекцију од 55.000 фотографија добијених од бившег припадника сиријске војне полиције познатог као Цезар, које наводно доказују да се тортура веома интензивно примењује у сиријским затворима.

Француска је организовала велику медијску операцију против Сирије у Палати УН у Женеви. Покровитељи овог бала под маскама су Француска, Катар и Турска − три земље које су активно спонзорисале уништавање Сирије подржавајући терористе. Терористи уништавају инфраструктуру, гасна постројења и пресецају доток пијаће воде, уништавају водоводну мрежу предвођени француским, турским, америчким, енглеским и израелским официрима. Да, у питању је стандардно деловање на јавно мњење путем политике слике, доминантно у свим случајевима тзв. „хуманитарног интервенционизма“ и осталих технологија за разбијање држава које Запад спроводи. Сесију је отворио Фабијус Лорен, француски министар спољних послова и међународног развоја, уводно слово одржао је Мехмет Ферден (Mehmet Ferden ÇARIKÇI)  амбасадор, стални представник Турске у Канцеларији УН у Женеви а говорили су Дезмонд Лоренц де Силва, бивши главни тужилац Специјалног суда за Сијера Леоне и члан правног тима за Извештај „Цезар“ као и професор Дејвид Крејн, бивши главни тужилац Специјалног суда за Сијера Леоне и члан правног тима за Извештај „Цезар“. Окосница су сликовита излагања „жртава тортуре“ у сиријским затворима, Ала ал Цизавија и Навара Шабана а душебрижнички скуп упозорава да ће „фотографије које ће присутни видети бити шокантне и могу код присутних изазвати осећање страха“.

Јасно је колико је Западу засметала убедљива изборна победа Башара Асада и чињеница да Сиријци све до данас не престају да изражавају огромну радост, плешући по улицама градова, у Хомсу али и у Идлибу, што је зачуђујуће будући да се Идлиб сматра главним штабом противника. Уместо да осуде терористичке злочине као и Турску за масовно убијање људи блокирањем воде из Алепа и Еуфрата, која дотиче у Сирију из Турске, агресор жели да преко УН и даље демонизује председника Сирије Асада, кога народ подржава и око кога се ујединио у намери да обнови земљу.

Осим евидентне манифестације притајеног беса пред изборном вољом убедљиве већине сиријског народа, ову конференцију, како упућени тврде,  треба сагледати у континуитету напора које предузимају Француска и Турска како би обезбедиле хуманитарни претекст за војну инвазију на Сирију.

Председник Асад је 9. јуна прогласио општу амнестију на све злочине почињене до данас. То је веома охрабрујуће за процес помирења и поновне изградње јединства.

Са друге стране, Нови светски поредак наставља да делује преко УН са циљем спровођења агенде уништења Сирије. Сесија УН у Женеви потцртала је да се Радна група Уједињених нација за присилне нестанке обратила писмено председницима, генералном секретару УН Бан Ки Муну, Савета безбедности УН, Генералне скупштине УН и америчке организације за људска права HRC (Human Rights Campaign) „позивајући на предузимање одговарајућих мера од стране Савета за људска права у погледу питања присилних нестанака – почињених од стране сиријског режима“.

Методологија и реторика се, како видимо, не мењају. Сирија је нападнута дивљачки од ових звери у људском обличју, допремљених из свих крајева света, обучаваних и наоружаних од стране САД, Израела, Француске, Британије у камповима у Турској и Јордану. Занимљиво је да се обука терориста обављала и у Украјини.

Украјина је једна од земаља у којима је деловао „Канвас“ – под предводништвом  некадашњег лидера групе „Отпор“, Срђе Поповића. Чланови ове организације су протеклих десетак година били присутни у неколико десетина земаља у које би их упутиле САД. Организација је деловала и у Грузији, Белорусији, Мексику, где су обучавали противнике Уга Чавеза, потом у Египту, Тунису, нa Блиском истоку, где су упућивали сиријске активисте против Башара Асада у методе „ненасилног отпора“.  Да ли сте упућени у „тајне“ обуке терориста који су деловали против сиријског режима а која се одвијала у Украјини?

У Украјини су терористи били обучавани како да примене методе „ненасилног отпора“, регрутују људе и о себи изграде слику политички освешћених грађана супротстављених злом „диктатору“, како да делују на социјалним мрежама. Спора инфилтрација у систем људи који ће радити на његовом урушавању изнутра једна је од доминантних стратегија овог типа деловања.Но, у Украјини су терористи обучавани да праве тунеле испод земље. Данас су изграђени километри ових подземних тунела у којима ови терористи живе. Тунели садрже све што је потребно за живот: електричну струју, еркондишне, комплетну инфраструктуру. Тунели сежу до границе са Израелом, Јорданом и Либаном, одакле су терористи добијали логистичку, материјалну, инфраструктурну и војну подршку. Тунели представљају и својеврсна складишта оружја.

Када су ови тунели изграђени? И како је могуће саградити километре тунела  а да градња не буде примећена од стране сиријских служби безбедности?

Свакодневно се откривају нове мреже тунела. Први трагови добијени су од заробљених терориста који су говорили и о обуци у Украјини од стране „професора“, како су називали своје едукаторе. Тунели воде од граница са суседним земљама и пресецају Сирију. Рецимо, тунел који почиње на граници са Турском води до Алепа, који се налази на северозападу Украјине. Други води од Либана до Хомса, трећи од Израела до Даре… Тек недавно је започета истрага о овим тунелима и ово је тек почетак. Јасно је да су они морали да буду припремани годинама и да то није могло да се обави без сарадње са одређеним структурама у Сирији. Терористи из 95 земаља су допремани у Сирију, џихадисти обучавани и регрутовани, а пристизали су и људи из Француске, Белгије, Пољске, Холандије, Чеченије, Авганистана… из већине земаља укључујући и САД. То је веома добро документовано и у западној штампи, у листовима као што су Индепендент, Гардијан, Вашингтон пост а први пут је о томе говорено од стране Немачке истражне службе.

Чини ми се веома важним да нагласим да је у Сирији покренут програм помирења са младим Сиријцима регрутованим за рат против сопствене државе и народа. Ти млади људи су били изложени тзв. „заштићеном окружењу“. Они су жртве манипулације и програмирања.У Сирији је старосна структура веома ниска: између 50-60 одсто су људи испод 25 година, форматизовани у духу конформистичких идеала и обучавани да верују да служе циљевима истинске револуције. Ради се о својеврсном програмирању. Сада све већи број тих младих схвата да су били изманипулисани, многи се предају сиријској војсци и започиње потпуно нов живот испуњен самосвешћу. Они су указали војсци на постојање тунела, стратешких мапа, складишта оружја, па чак и читавих болница, комплетно опремљених, које су радиле у тим тунелима. Сиријска војска веома брзо напредује и ускоро ћемо имати комплетне информације о мрежама тунела.

Ви живите у Француској али сте године агресије на Сирију провели у својој земљи. Недавно сте се опет вратили из Француске како бисте гласали на изборима. Да ли је народ у Француској освешћен у погледу дешавања у Сирији и Украјини?

У Француској се позиције Франсоа Оланда драматично урушавају док евроскептицизам постаје доминантно расположење, које се рефлектује и на политичким изборима. Но, људи су затрпани информационим технологијама и подвргнути великом притиску од стране система – у страху од губитка посла и изложени политици сексуалности Новог светског поретка, која је у први план поставила задатак слабљења и одумирања породице. То су теме које Французе окупирају. Људи су све сиромашнији док незапосленост расте, тако да је главна преокупација наћи посао и задржати га. Након посла људи настоје да поврате енергију и да се забаве. Истополни бракови – дискусије о том питању и спремност да се свој став брани на улици представљају доминантан простор ангажовања Француза. То је веома важан аспект борбе против Новог светског поретка али не би смео да буде једини. Наравно, агресију и механизме деструкције Новог светског поретка веома добро препознају људи у земљама које су се нашле на стратешким тачкама и биле им изложене. Дајем велику подршку српском народу и свим људима који се боре против овог снажног и свеобухватног продора зла у сваки сегмент нашег постојања. Сиријска победа би требало да буде јасан показатељ да ова борба има смисла.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *