Ajzar Midani, ekspert za informacione sisteme – Pacovski kanali u srcu Sirije

Razgovarala  Biljana Đorović

Teroristi su u Ukrajini obučavani da prave tunele ispod zemlje. Izgrađeni su u Siriji potom kilometri ovih podzemnih tunela, u kojima oni danas i žive. Tuneli sežu do granice sa Izraelom, Jordanom i Libanom (odakle su teroristi dobijali logističku, materijalnu i vojnu podršku) a opremljeni  su svim  za život potrebnim „komforom“ – imaju električnu struju, erkondišne, kompletnu infrastrukturu…

Ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima u Siriji apsolutnom većinom od 88,7 odsto glasova odneo je dr Bašar Hafez Asad. Za Asada je glasalo 10,2 miliona ljudi. Odziv birača iznosio je 73,42 odsto. Sirijski Visoki komitet za izbore (Syria‘s Higher Judicial Committee for Elections) izjavio je za novinsku agenciju SANA da nema prijavljenih proceduralnih prekršaja.

Ovo su bili prvi izbori tokom proteklih 50 godina na kojima je bilo više kandidata na predsedničkim izborima u Siriji: druga dva kandidata za najvišu funkciju su bili Hasan Abdulah Nuri iz Nacionalne inicijative za upravu i promene u Siriji i Maher Abdel Hafiz Hadžar, raniji član Stranke narodne volje.

Pobeda Bašara Asada i odlučnost sirijskog naroda da odbrani svoju državu od agresorskog napada Novog svetskog poretka nisu ostavili ravnodušnim koridore moći koji su pokrenuli nove zamajce svoje mašinerije – u nameri da izborima oduzmu legitimitet. O trijumfu narodne volje u Siriji, smislu i značaju suprotstavljanja globalističkoj mašineriji, razgovaramo sa Ajzar Midani (Ayssar Midani) naučnicom koja se bavi informacionim tehnologijama, ekspertom za informacione sisteme i menadžment promene i članicom NOSCIA, udruženja sirijskih naučnika, osnovanog 2001. godine sa ambicijom da pomogne Siriji u tehnološkom razvoju. Ajzar preko 40 godina živi u Francuskoj. U Siriju se vratila pre tri godine kako bi iskustvom i znanjem pomogla svojoj zemlji u odbrani od najezde „Četvrtog rajha“.

Predsednički izbori u Siriji pokazali su se kao izvanredna studija slučaja: svi akteri su u svetlu ovih događaja pokazali svoje pravo lice. Kako vi procenjujete neposredne reakcije establišmenta Zapada na ovu  pobedu sirijskog naroda?

Predsednički izbori održani su u Siriji 3. juna a u ostalim zemljama 28. maja 2014. godine. Veliko je i neprijatno  iznenađenje da su zemlje kao što su Francuska, Belgija, Nemačka i SAD zabranile ove izbore, što predstavlja kršenje Povelje UN i mešanje u unutrašnje poslove jedne suverene države, kao i kršenje osnovnih ljudskih prava na izbor predsednika, vlade i tipa vladavine u svojoj zemlji. 11,8 miliona ljudi je izrazilo izbornu volju, što predstavlja 73 odsto populacije i od tog procenta predsednik Asad je osvojio 88 odsto.

To je velika pobeda za Bašara Asada, ali to je i velika pobeda sirijskog naroda. Ljudi su došli u ogromnom broju u Siriju iz zemalja u kojima nisu mogli da glasaju: iz Francuske, Nemačke, Belgije, SAD, Saudijske Arabije… Mnogi su doputovali avionima samo da bi glasali i odmah su se vratili. Radi se o izuzetnom osećanju odgovornosti kod sirijskog naroda, koji nije dopustio da se Zapad poigrava sa njegovom budućnošću.

Pobunjenici su u nekim severnim i istočnom oblastima Sirije sprečavali ljude da glasaju.

Da, upravo tako. Pretili su bombaškim napadima i gasnim eksplozijama, ali ljudi nisu poklekli pred pretnjama i izašli su na birališta poručivši na taj način da će narod Sirije odlučiti ko će upravljati zemljom. Narod je ovim izborima jasno poručio da će sam odlučivati o svojoj sudbini, a ne Vašington, Brisel, Ženeva i ostali centri globalizovanog sveta. To je poruka sirijskog naroda agresorskim zemljama, koje i dalje nastavljaju da naoružavaju teroriste i šalju džihadiste kako bi ubijali ljude i uništavali infrastrukturu u Siriji…

Sa druge strane, to je i nesumnjiva podrška naroda svom predsedniku i načinu na koji je upravljao zemljom u protekle tri godine u veoma teškim uslovima. Sirijski narod je odabrao Asada zato što je odbio sve diktate SAD i zato što je zastupao nacionalni interes zemlje, njeno jedinstvo i zato što je pružio odlučan otpor i EU i Izraelu. Sirijski narod je jasno pokazao celom svetu da slobodu i odbranu zemlje stavlja ispred bilo čega drugog: da je odbrana zemlje najveća, sveta dužnost i obaveza svakog Sirijca. I veličanstveno je biti deo tog i takvog naroda.

Odmah nakon izbora usledili su komentari od strane poglavara iz Vrlog novog sveta koji su osporili njihov legitimitet.

Da, prva se oglasila gospođa Ketrin Ešton a za njom i predsednik SAD Barak Obama, koji su osporili legitimitet izbora. Poruka naroda je odmah usledila: legitimitet našeg izbora ne zavisi od EU niti bilo koje druge zemlje. Legitimitet zavisi od narodne volje a podrška od 88 odsto građana predstavlja plebiscitarnu podršku u punom značenju pojma i odgovara najvišim standardima ideje demokratije. Žalosno je da neko poput gospodina Fransoa Olanda, koji uživa podršku od jedva 15 odsto naroda u Francuskoj, osporava legitimitet Bašaru Asadu, koga podržava skoro 90 odsto Sirijaca. Hipokritski i ironično, zar ne.

[restrictedarea]

Zar u našem Vrlom novom svetu nije legitimno samo ono što Zapad kaže da je legitimno i to samo u trenutku dok to tvrdi?

Upravo tako. Pogledajmo: na poslednje izbore u Francuskoj održane 25. maja izašlo je 40 odsto populacije. Eto ko drži lekcije i ko procenjuje legitimitet izbora u Siriji – oni koji nemaju podršku većine sopstvenog naroda. A Sirijci su u uslovima pretnji, pritisaka i napada dali podršku vladi Bašara Asada jer su shvatili da je to od velike važnosti za njihovu zemlju. Komentar nije potreban. Činjenice govore same za sebe.

Političari u zapadnoj zoni uticaja masovno izdaju svoje zemlje i narode u korist globalista – korporativista, izrabljivača i ubica, učestvujući tako u udruženom zločinačkom poduhvatu koji su tamni koridori moći poveli protiv čovečanstva. Kako u tom kontekstu tumačite krizu u Ukrajini, koja je zapravo još jedan „mrežni“ rat na putu ka glavnom cilju – Rusiji?

Rekla bih da je ono što se dogodilo u Siriji promenilo situaciju u svetu.  Ljudi su se borili i postignuta je pobeda koja treba da postane putokaz i drugim narodima. Od sloma Sovjetskog Saveza 1990. godine, SAD i Zapad sprovode hegemoniju i propisuju sva pravila igre koja je nameštena. Agresivnost i ratovi koje su poveli na svom pohodu na Istok, pustošenje, otimanje i smrt, donošenje zakona koji ovo stanje normalizuju, pokazali su pravu prirodu procesa i poretka, kao i tradiciju na kojoj  počivaju. To je prekinuto zahvaljujući herojskom otporu sirijskog naroda, koji je dobio podršku Rusije, Kine, Irana i ostalih zemalja, članica BRIK. Rat u Ukrajini ima za cilj takođe da oslabi pregovaračku poziciju Rusije u odnosu na Siriju kao i da osvoji još jedno strateško uporište na putu ka Rusiji, ali SAD gube na oba fronta. I SAD i EU pokazale su da su im glavni saveznici ekstremisti a u slučaju Ukrajine i deklarisani nacisti.

Prema statistikama, broj ubijenih u ratu u Siriji iznosi oko 160 000. Da li je bilo trgovine organima u Siriji?

Da, premda ne možemo govoriti o preciznim statistikama, broj ubijenih je oko160 000 ljudi. Tortura dece pred njihovim roditeljima, trgovina decom i ženama, trgovina organima, sve je to postalo obeležje rata u Siriji i sprovodi se rutinski. Mnogi ljudi koji su se vodili kao nestali pronađeni su rasporeni i bez organa posle čega su njihova tela bila ostavljana u blizini. To je uglavnom rađeno sa decom. Uspostavljena je veoma razgranata trgovina ženama, koje su ubacivane u mreže za prostituciju pod vođstvom Turaka a oni su ih prodavali u Kataru i Saudijskoj Arabiji, ali i lancima prostitucije u  Nemačkoj. Sirijski iseljenici u Nemačkoj i Francuskoj su uočili da se na ulicama u Berlinu i Minhenu povećava broj tinejdžerki iz Sirije i pretvarajući se da su „korisnici usluga“, razgovarali su sa nekima od njih. Saznalo se da se regrutacija sprovodi u izbegličkom kampu u Jordanu, odakle su prevožene u Evropu. Prodavane su za 1.000 evra makroima koji njihove usluge naplaćuju 20 evra po satu. To je zaista užasno.

Agenda Zapada postaje sve vidljivija jer se više i ne krije. Da li je pređena linija posle koje se stvari moraju nazvati pravim imenom?

Crta je davno pređena i nedopustivo je da Zapad još uvek govori o humanitarnoj agendi: „humanitarnim intervencijama“ u korist zaštite ljudskih prava. Ludilo i psihopatologija predstavljaju suštinu ovog pohoda maskiranog u ljudska prava i podržanog nažalost od UN. Pogledajte samo Ban Ki Muna i hladnokrvnost sa kojom je saopštio da izbori u Siriji nisu legalni − poništavajući time prava naroda koja je dužan da brani. Ne postoji nijedan legalni osnov koji čelnici UN neće pogaziti ukoliko to od njih zahtevaju SAD i globalisti. Nadam se da ljudi širom sveta uviđaju kakva su žalosna predstava UN i kakav se scenario realizuje, kao i da će zemlje BRIKS uspeti da stvore institucionalne okvire za sasvim drugačiji svet gde će ljudi i države uspeti da opstanu i da se razvijaju.

U utorak 10. juna u Palati UN u Ženevi održana je sesija o ljudskim pravima posvećena Siriji pod nazivom „Tragedija pritvorenika u sirijskim zatvorima i žrtava prisilnih nestanaka“. Stožer okupljanja je Karter –Rak izveštaj (Carter – Ruck report) poznat kao Izveštaj „Cezar“ iz januara 2014, koji uključuje kolekciju od 55.000 fotografija dobijenih od bivšeg pripadnika sirijske vojne policije poznatog kao Cezar, koje navodno dokazuju da se tortura veoma intenzivno primenjuje u sirijskim zatvorima.

Francuska je organizovala veliku medijsku operaciju protiv Sirije u Palati UN u Ženevi. Pokrovitelji ovog bala pod maskama su Francuska, Katar i Turska − tri zemlje koje su aktivno sponzorisale uništavanje Sirije podržavajući teroriste. Teroristi uništavaju infrastrukturu, gasna postrojenja i presecaju dotok pijaće vode, uništavaju vodovodnu mrežu predvođeni francuskim, turskim, američkim, engleskim i izraelskim oficirima. Da, u pitanju je standardno delovanje na javno mnjenje putem politike slike, dominantno u svim slučajevima tzv. „humanitarnog intervencionizma“ i ostalih tehnologija za razbijanje država koje Zapad sprovodi. Sesiju je otvorio Fabijus Loren, francuski ministar spoljnih poslova i međunarodnog razvoja, uvodno slovo održao je Mehmet Ferden (Mehmet Ferden ÇARIKÇI)  ambasador, stalni predstavnik Turske u Kancelariji UN u Ženevi a govorili su Dezmond Lorenc de Silva, bivši glavni tužilac Specijalnog suda za Sijera Leone i član pravnog tima za Izveštaj „Cezar“ kao i profesor Dejvid Krejn, bivši glavni tužilac Specijalnog suda za Sijera Leone i član pravnog tima za Izveštaj „Cezar“. Okosnica su slikovita izlaganja „žrtava torture“ u sirijskim zatvorima, Ala al Cizavija i Navara Šabana a dušebrižnički skup upozorava da će „fotografije koje će prisutni videti biti šokantne i mogu kod prisutnih izazvati osećanje straha“.

Jasno je koliko je Zapadu zasmetala ubedljiva izborna pobeda Bašara Asada i činjenica da Sirijci sve do danas ne prestaju da izražavaju ogromnu radost, plešući po ulicama gradova, u Homsu ali i u Idlibu, što je začuđujuće budući da se Idlib smatra glavnim štabom protivnika. Umesto da osude terorističke zločine kao i Tursku za masovno ubijanje ljudi blokiranjem vode iz Alepa i Eufrata, koja dotiče u Siriju iz Turske, agresor želi da preko UN i dalje demonizuje predsednika Sirije Asada, koga narod podržava i oko koga se ujedinio u nameri da obnovi zemlju.

Osim evidentne manifestacije pritajenog besa pred izbornom voljom ubedljive većine sirijskog naroda, ovu konferenciju, kako upućeni tvrde,  treba sagledati u kontinuitetu napora koje preduzimaju Francuska i Turska kako bi obezbedile humanitarni pretekst za vojnu invaziju na Siriju.

Predsednik Asad je 9. juna proglasio opštu amnestiju na sve zločine počinjene do danas. To je veoma ohrabrujuće za proces pomirenja i ponovne izgradnje jedinstva.

Sa druge strane, Novi svetski poredak nastavlja da deluje preko UN sa ciljem sprovođenja agende uništenja Sirije. Sesija UN u Ženevi potcrtala je da se Radna grupa Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke obratila pismeno predsednicima, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, Saveta bezbednosti UN, Generalne skupštine UN i američke organizacije za ljudska prava HRC (Human Rights Campaign) „pozivajući na preduzimanje odgovarajućih mera od strane Saveta za ljudska prava u pogledu pitanja prisilnih nestanaka – počinjenih od strane sirijskog režima“.

Metodologija i retorika se, kako vidimo, ne menjaju. Sirija je napadnuta divljački od ovih zveri u ljudskom obličju, dopremljenih iz svih krajeva sveta, obučavanih i naoružanih od strane SAD, Izraela, Francuske, Britanije u kampovima u Turskoj i Jordanu. Zanimljivo je da se obuka terorista obavljala i u Ukrajini.

Ukrajina je jedna od zemalja u kojima je delovao „Kanvas“ – pod predvodništvom  nekadašnjeg lidera grupe „Otpor“, Srđe Popovića. Članovi ove organizacije su proteklih desetak godina bili prisutni u nekoliko desetina zemalja u koje bi ih uputile SAD. Organizacija je delovala i u Gruziji, Belorusiji, Meksiku, gde su obučavali protivnike Uga Čaveza, potom u Egiptu, Tunisu, na Bliskom istoku, gde su upućivali sirijske aktiviste protiv Bašara Asada u metode „nenasilnog otpora“.  Da li ste upućeni u „tajne“ obuke terorista koji su delovali protiv sirijskog režima a koja se odvijala u Ukrajini?

U Ukrajini su teroristi bili obučavani kako da primene metode „nenasilnog otpora“, regrutuju ljude i o sebi izgrade sliku politički osvešćenih građana suprotstavljenih zlom „diktatoru“, kako da deluju na socijalnim mrežama. Spora infiltracija u sistem ljudi koji će raditi na njegovom urušavanju iznutra jedna je od dominantnih strategija ovog tipa delovanja.No, u Ukrajini su teroristi obučavani da prave tunele ispod zemlje. Danas su izgrađeni kilometri ovih podzemnih tunela u kojima ovi teroristi žive. Tuneli sadrže sve što je potrebno za život: električnu struju, erkondišne, kompletnu infrastrukturu. Tuneli sežu do granice sa Izraelom, Jordanom i Libanom, odakle su teroristi dobijali logističku, materijalnu, infrastrukturnu i vojnu podršku. Tuneli predstavljaju i svojevrsna skladišta oružja.

Kada su ovi tuneli izgrađeni? I kako je moguće sagraditi kilometre tunela  a da gradnja ne bude primećena od strane sirijskih službi bezbednosti?

Svakodnevno se otkrivaju nove mreže tunela. Prvi tragovi dobijeni su od zarobljenih terorista koji su govorili i o obuci u Ukrajini od strane „profesora“, kako su nazivali svoje edukatore. Tuneli vode od granica sa susednim zemljama i presecaju Siriju. Recimo, tunel koji počinje na granici sa Turskom vodi do Alepa, koji se nalazi na severozapadu Ukrajine. Drugi vodi od Libana do Homsa, treći od Izraela do Dare… Tek nedavno je započeta istraga o ovim tunelima i ovo je tek početak. Jasno je da su oni morali da budu pripremani godinama i da to nije moglo da se obavi bez saradnje sa određenim strukturama u Siriji. Teroristi iz 95 zemalja su dopremani u Siriju, džihadisti obučavani i regrutovani, a pristizali su i ljudi iz Francuske, Belgije, Poljske, Holandije, Čečenije, Avganistana… iz većine zemalja uključujući i SAD. To je veoma dobro dokumentovano i u zapadnoj štampi, u listovima kao što su Independent, Gardijan, Vašington post a prvi put je o tome govoreno od strane Nemačke istražne službe.

Čini mi se veoma važnim da naglasim da je u Siriji pokrenut program pomirenja sa mladim Sirijcima regrutovanim za rat protiv sopstvene države i naroda. Ti mladi ljudi su bili izloženi tzv. „zaštićenom okruženju“. Oni su žrtve manipulacije i programiranja.U Siriji je starosna struktura veoma niska: između 50-60 odsto su ljudi ispod 25 godina, formatizovani u duhu konformističkih ideala i obučavani da veruju da služe ciljevima istinske revolucije. Radi se o svojevrsnom programiranju. Sada sve veći broj tih mladih shvata da su bili izmanipulisani, mnogi se predaju sirijskoj vojsci i započinje potpuno nov život ispunjen samosvešću. Oni su ukazali vojsci na postojanje tunela, strateških mapa, skladišta oružja, pa čak i čitavih bolnica, kompletno opremljenih, koje su radile u tim tunelima. Sirijska vojska veoma brzo napreduje i uskoro ćemo imati kompletne informacije o mrežama tunela.

Vi živite u Francuskoj ali ste godine agresije na Siriju proveli u svojoj zemlji. Nedavno ste se opet vratili iz Francuske kako biste glasali na izborima. Da li je narod u Francuskoj osvešćen u pogledu dešavanja u Siriji i Ukrajini?

U Francuskoj se pozicije Fransoa Olanda dramatično urušavaju dok evroskepticizam postaje dominantno raspoloženje, koje se reflektuje i na političkim izborima. No, ljudi su zatrpani informacionim tehnologijama i podvrgnuti velikom pritisku od strane sistema – u strahu od gubitka posla i izloženi politici seksualnosti Novog svetskog poretka, koja je u prvi plan postavila zadatak slabljenja i odumiranja porodice. To su teme koje Francuze okupiraju. Ljudi su sve siromašniji dok nezaposlenost raste, tako da je glavna preokupacija naći posao i zadržati ga. Nakon posla ljudi nastoje da povrate energiju i da se zabave. Istopolni brakovi – diskusije o tom pitanju i spremnost da se svoj stav brani na ulici predstavljaju dominantan prostor angažovanja Francuza. To je veoma važan aspekt borbe protiv Novog svetskog poretka ali ne bi smeo da bude jedini. Naravno, agresiju i mehanizme destrukcije Novog svetskog poretka veoma dobro prepoznaju ljudi u zemljama koje su se našle na strateškim tačkama i bile im izložene. Dajem veliku podršku srpskom narodu i svim ljudima koji se bore protiv ovog snažnog i sveobuhvatnog prodora zla u svaki segment našeg postojanja. Sirijska pobeda bi trebalo da bude jasan pokazatelj da ova borba ima smisla.

[/restrictedarea]