Почетна / Друштво / „Ћерање“ са Теслом

„Ћерање“ са Теслом

Пише Невенка Стојчевић

Само што се, после објављене вести, помислило да ће урна са пепелом Николе Тесле коначно бити пренета из Музеја у Храм Светог Саве,  где би геније из Лике, 72 године после смрти, требало да нађе вечни спокој, према јављању београдских медија, чак хиљаду „научника“ подигло је енергичан протест, уз захтев да земни остаци нипошто не буду сахрањени по српском православном обичају, како је то Тесла несумњиво желео. Са скупа испред Музеја у Крунској улици они су поручили да ће одлуку о преносу Теслиног праха „оспоравати на све могуће начине“ ускраћујући тако великану испуњење последње воље.

 

Ћераћемо се још „Како год било, земни остаци Николе Тесле биће достојно сахрањени а то значи по српском православном обичају. И биће то прворазредни догађај у држави, којем ће присуствовати највиши државни и академски функционери, представници Српске православне цркве и дипломатије. Тиме ће, 72 године од смрти, бити исправљена неправда учињена српском научнику светскога гласа, који никада није изразио жељу да буде спаљен“, наводи Александар Влајковић, заменик владине Канцеларије за дијаспору.

Он наглашава да је Тесла потомак дубоко православне, свештеничке породице и да ће зато иницијатива коју је СПЦ на челу са покојним Патријархом Павлом и српском дијаспором покренула још 2006. године бити спроведена у дело.

Исто тврде и Никола и Лазо Тесла, потомци Раде, Миланка, Луке и Дане Тесле, четворице рођене браће деде личког генија, такође Николе Тесле.

„Николин отац Милутин рођен је у истој кући где сам рођен и ја и сви моји дедови и прадедови. Ми смо, значи, треће или четврто колено. Сви Тесле потичу из те куће у селу Радуч, заселак Горњи Дреновац испод брда Окич. Свака част доброј вољи Синише Малог и Зоране Михајловић, али никакво премештање урне са Теслиним пепелом није могуће без нас. Као најстарији и уједно најближи Теслин потомак, ја полажем право да захтевам сахрану његових земних остатака у земљу, у чему ме подржавају и све 32 преостале породице рођака које сада живе у Србији, углавном у Београду. Ми не желимо да урна са Николиним земним остацима више „шета“, јер би се могло догодити да се у тој шетњи и изгуби, да је присвоје Хрвати који то већ дуго покушавају, иако су, чим је почео рат, најпре гранатирали његов споменик у Госпићу и порушили надгробне споменике његових родитеља“, прича старина Лазо Тесла.

Лазин млађи рођак, Никола Тесла, каже да најгласнији заговорници тезе о његовом славном претку као атеисти, у ствари, не знају ништа о великом научнику, али им је баш то ништа довољно да стварају забуну у јавности.

„Као прво, Никола није рођен у Смиљану, већ испред Цркве Светог Петра и Павла у селу Штикада, на пет километара испред Грачаца. Тога дана, на Видовдан, Николини отац и мајка су се враћали из куће Ђукиних родитеља, дакле куће покојног проте Мандића. Али, Ђука је на путу добила трудове, па како су Грачац већ били прошли, а Госпић је био далеко на другој страни, она се породила у порти цркве уз помоћ ондашње попадије. После тога је прота Милутин Ђуку и новорођеног сина довезао у кућу свог оца у село Радуч, где је Тесла провео прве дане по рођењу, да би га затим однели у Смиљан где је крштен и уписан у црквене књиге“, сведочи Никола Тесла.

По његовој тврдњи, и она „чувена“ крилатица да се Тесла „поноси својим српским родом и хрватском домовином“ чиста је измишљотина.

[restrictedarea]

„Хрватска није ни постојала када је Тесла рођен у аустријској Војној крајини. Тек после је настала Аустроугарска, па Краљевина Југославија а онда и Павелићева НДХ 10. априла 1941. Значи, све су то измислили комунисти, исти они који су, на нашу велику жалост, успели да ископају и спале Теслине кости у Америци и то уз помоћ његовог сестрића Саве Косановића кога су злоупотребили да спали Теслу а после га наградили местом амбасадора. Зато смо ми, преостали Тесле, у обавези да свог славног претка достојно сахранимо“, закључује Никола Тесла.

Раде Чубрило, Теслин рођак по мајци, такође је категоричан у тврдњи да ће прича о сахрани Теслиних земних остатака овога пута бити окончана.

„Братство Тесла од 32 породице зна се `у главу` и сви славимо Ђурђевдан. Ако свака породица има само по три члана, то је стотину душа. А испало је као да је Тесла спао са неба, као да нема никога ко би се побринуо о његовом пепелу, па то треба да раде неки покрет „Спасимо науку“ и нека иницијатива „Оставите Теслу на миру“. Заиста не знам откуд та њихова претензија да они одлучују о било чему у вези са Теслом, кад је жива Теслина крв и њено је наследно право да тражи где ће његови остаци да буду сахрањени. А ми хоћемо да буду сахрањени не испред Храма, на Врачарском платоу, већ у крипти Храма Светог Саве, или на гробљу, у земљи. Чим прођу избори и конституише се власт, писменим захтевом обратићемо се републичкој и градској влади пошто смо већ били у Патријаршији и разговарали са представницима СПЦ. Ако са властима не будемо могли цивилизовано да се договоримо, остаје нам само суд а тамо никако неће моћи против наше воље. Значи, што би рекао Матија Бећковић – ћераћемо се ми још, поручује Чубрило.

Теслу не могу да расрбе Ни проф. др Пеђа Ристић, архитекта који је пројектовао највише српских храмова, нема дилему где Теслин пепео треба да буде сахрањен.

„Када сам био у Аустралији, разговарао сам са Абориџинима, људима које су белци прогласили људождерима. Међутим, после много година, Абориџинима се аустралијски председник много извињавао и уверавао их да они никада нису били људождери. Слично се догодило Кенијцима, који су имали организацију под називом „Мао Мао“, а коју су Енглези такође прогласили људождерском, каквом су сматрали и нас, српске четнике. Тако се појединим народима, које извесни други народи сматрају примитивнима, једноставно деле „етикете“. Међутим, у претпрошлом веку један знаменити шведски антрополог отишао је на планину Улуру где се Абориџини вековима сахрањују уз ритуале. Он је покупио њихове кости и однео у музеј. Кад су Абориџини сазнали да се њихове кости налазе у неким витринама, они су се расплакали а расплакала се и шведска влада која је са огромном свечаношћу запаковала њихове лобање и вратила их у Улуру и поново их похранила. Дакле, ако Абориџини имају права на свој ритуал, на своју религију, ако имају права да не буду људи који верују у васкрсење из тегли са формалином, може ли то право да има Никола Тесла, син православног српског свештеника? Ако се поштује неки најудаљенији народ, са најпримитивнијом религијом, па зар не може свето православље да има своје место грађанства у земљи Србији?“, пита архитекта Ристић.

Упитан ко су по његовом мишљењу противници иницијативе да Тесла буде сахрањен како му приличи, и са којим аргументима се противе, Ристић је одговорио без трунке размишљања.

„Е, то је комунистички сој који се није `опрао` од наслеђа које подразумева да  је сваки комуниста, пре него што би ушао у партију, морао да се закуне да ће се борити против `великосрпског шовинизма`. Та обавеза претворила се у њихову психозу, па сад чињеницу да је Тесла био светски научник користе против његовог Српства. Па, наравно да је био научник и знам да има научника који су атеисти, али исто тако знам и да је 90 одсто научника у вери. Моја породица је била у приличном пријатељству са Николом Теслом. Рођени брат мога деде, Александар Табаковић, учествовао је с њим на конкурсу за добијање стипендије у Бечу и победио га. И тако знам да се он никада није одрекао православља, које „офарбани“ комунисти никако не желе да признају јер они су, у суштини, и иза себе оставили своје духовне потомке“, каже Ристић, дубоко уверен у оно што изговара.

За новинара Станка Стојиљковића, одличног познаваоца лика и дела Николе Тесле, који је о њему написао и највећи број чланака, ископавање и спаљивање земних остатака светског научника очигледно је – светогрђе.

„Зашто? Зато што је прекршена последња воља покојника да буде сахрањен по српском православном обичају, што је он изричито захтевао. После свега, једино исправно што можемо да учинимо јесте да његов пепео из урне, која стоји на полици као музејски експонат, сахранимо на гробљу, у православној цркви или уз зидине православне цркве, слично Вуку Стефановићу Караџићу и Доситеју Обрадовићу. Цео српски род и народ тиме би се достојанствено искупио за туђе грешке и овог великана препустио вечном спокоју“, оцењује Стојиљковић.

Он, такође, поставља питање, зашто је Николи Тесли, из угла заступника људских права, ускраћено испуњење последње воље!

„Свуда у свету се она с најве-ћим уважавањем за почившега испуњава и не доводи у сумњу, као што су покушали тобожњи браниоци лика и дела Николе Тесле протеклих дана. Ко их је овластио да га заступају? Зар није цивилизацијско питање највишег реда да се поштује нечији избор за коначно боравиште? У којим је демократским и тзв. демократским земљама дозвољено да овакво слободно опредељење буде прекршено? Нико од набеђених душебрижника ни на једно ово питање вероватно не би умео сувисло да одговори! Из ове хуке и халабуке, безразложно подигнуте, једини излаз је да одлука буде препуштена Цркви која би у договору са властима, најзад, у дело спровела завет Николе Тесле који нам је он оставио. Завет је „старији“ од сваке друге одлуке, зато – када је и где ико смео да промени последњу одлуку ма ког покојника?“, наглашава Стојиљковић.

На први поглед, додаје он, сасвим је јасно да је премештање посмртног праха из Музеја Николе Тесле у Београду трапаво најављено, због чега су брже-боље из својих бусија истрчали свакојаки чувари научниковог лика и дела.

„Није се имало тананог слуха да је у предизборно време погрешно излазити у јавност са оваквим предлогом, јер је напослетку непотребно окаљан лик самог Николе Тесле. Сви остали су се одреда помало окористили указаном приликом да јавно саопште шта мисле, без обзира да ли је то у сагласју са здравим разумом и непоткупљивим чињеницама. Као после сваке поплаве, на видело је изашао покушај вишегодишњег расрбљавања и својатања Николе Тесле који је више пута за живота обелоданио своје српско порекло, али то више не може да прође“, закључио је „Печатов“ саговорник.

Станко Стојиљковић

Тесла је био поносни Србин

Наш саговорник подсећа на Теслино писмо упућено једном америчком магазину 1921, који је објавио да је Никола Тесла – Мађар: „Ви, природно, знате да сам Србин, који потиче из најстаријег стабла, јер име моје мајке (Георгине, зване Ђука) иде, као ниједно у нашем народу, у старину. Уредник не може потпуно да схвати да је област у којој сам рођен само била под политичком управом Аустрије, што нема никакве везе с народношћу.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Istini za volju ne treba zaboraviti ni malo poznati istoriski podatak, da je kralj Nikola Petrovic Njegos odlikovao Nikolu Teslu Ordenom knjaza Danila na dan 23 aprila 1895. godine. U propratnom pismu sa povoljom i odlikovanjem kralj Nikola je pisao Tesli: “… Vasa universalna proslavljena znanost u elektro-tehnickoj nauci pobudila je Njegovo Velicanstvo Nikolu Knjaza i Gospodara Crne Gore da Vas odlikuje Svojim ordenom Danilovog reda, drugog stepena. Saljuci Vam orden s diplomom zelim da ga Vase srpske prsi dugo i dugo nose u zdravlju i sreci na korist nauke, a za slavu srpskog naroda od kojega porijeklo vodite i ime mu svojim naucnim pronalascima pred svijetom uznosite.” ( Vidi: Knjazev Orden Nikoli Tesli, Glas Kanadskih Srba – Voice of Canadian Serbs od 10. Decembra 1976, Windsor, Ont., Canada).




    0



    0
  2. Nadamo se da ce brzo doci dan kada ce Teslini ostaci biti dostojno sahranjeni ispred Hrama Svetog Save.Znamo mi kome smeta da bude ispred Srpskog Hrama.Jedno za svagda treba staviti tacku i pre3stace svojatanje Tesle.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *