„Ćeranje“ sa Teslom

Piše Nevenka Stojčević

Samo što se, posle objavljene vesti, pomislilo da će urna sa pepelom Nikole Tesle konačno biti preneta iz Muzeja u Hram Svetog Save,  gde bi genije iz Like, 72 godine posle smrti, trebalo da nađe večni spokoj, prema javljanju beogradskih medija, čak hiljadu „naučnika“ podiglo je energičan protest, uz zahtev da zemni ostaci nipošto ne budu sahranjeni po srpskom pravoslavnom običaju, kako je to Tesla nesumnjivo želeo. Sa skupa ispred Muzeja u Krunskoj ulici oni su poručili da će odluku o prenosu Teslinog praha „osporavati na sve moguće načine“ uskraćujući tako velikanu ispunjenje poslednje volje.

 

Ćeraćemo se još „Kako god bilo, zemni ostaci Nikole Tesle biće dostojno sahranjeni a to znači po srpskom pravoslavnom običaju. I biće to prvorazredni događaj u državi, kojem će prisustvovati najviši državni i akademski funkcioneri, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i diplomatije. Time će, 72 godine od smrti, biti ispravljena nepravda učinjena srpskom naučniku svetskoga glasa, koji nikada nije izrazio želju da bude spaljen“, navodi Aleksandar Vlajković, zamenik vladine Kancelarije za dijasporu.

On naglašava da je Tesla potomak duboko pravoslavne, svešteničke porodice i da će zato inicijativa koju je SPC na čelu sa pokojnim Patrijarhom Pavlom i srpskom dijasporom pokrenula još 2006. godine biti sprovedena u delo.

Isto tvrde i Nikola i Lazo Tesla, potomci Rade, Milanka, Luke i Dane Tesle, četvorice rođene braće dede ličkog genija, takođe Nikole Tesle.

„Nikolin otac Milutin rođen je u istoj kući gde sam rođen i ja i svi moji dedovi i pradedovi. Mi smo, znači, treće ili četvrto koleno. Svi Tesle potiču iz te kuće u selu Raduč, zaselak Gornji Drenovac ispod brda Okič. Svaka čast dobroj volji Siniše Malog i Zorane Mihajlović, ali nikakvo premeštanje urne sa Teslinim pepelom nije moguće bez nas. Kao najstariji i ujedno najbliži Teslin potomak, ja polažem pravo da zahtevam sahranu njegovih zemnih ostataka u zemlju, u čemu me podržavaju i sve 32 preostale porodice rođaka koje sada žive u Srbiji, uglavnom u Beogradu. Mi ne želimo da urna sa Nikolinim zemnim ostacima više „šeta“, jer bi se moglo dogoditi da se u toj šetnji i izgubi, da je prisvoje Hrvati koji to već dugo pokušavaju, iako su, čim je počeo rat, najpre granatirali njegov spomenik u Gospiću i porušili nadgrobne spomenike njegovih roditelja“, priča starina Lazo Tesla.

Lazin mlađi rođak, Nikola Tesla, kaže da najglasniji zagovornici teze o njegovom slavnom pretku kao ateisti, u stvari, ne znaju ništa o velikom naučniku, ali im je baš to ništa dovoljno da stvaraju zabunu u javnosti.

„Kao prvo, Nikola nije rođen u Smiljanu, već ispred Crkve Svetog Petra i Pavla u selu Štikada, na pet kilometara ispred Gračaca. Toga dana, na Vidovdan, Nikolini otac i majka su se vraćali iz kuće Đukinih roditelja, dakle kuće pokojnog prote Mandića. Ali, Đuka je na putu dobila trudove, pa kako su Gračac već bili prošli, a Gospić je bio daleko na drugoj strani, ona se porodila u porti crkve uz pomoć ondašnje popadije. Posle toga je prota Milutin Đuku i novorođenog sina dovezao u kuću svog oca u selo Raduč, gde je Tesla proveo prve dane po rođenju, da bi ga zatim odneli u Smiljan gde je kršten i upisan u crkvene knjige“, svedoči Nikola Tesla.

Po njegovoj tvrdnji, i ona „čuvena“ krilatica da se Tesla „ponosi svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom“ čista je izmišljotina.

[restrictedarea]

„Hrvatska nije ni postojala kada je Tesla rođen u austrijskoj Vojnoj krajini. Tek posle je nastala Austrougarska, pa Kraljevina Jugoslavija a onda i Pavelićeva NDH 10. aprila 1941. Znači, sve su to izmislili komunisti, isti oni koji su, na našu veliku žalost, uspeli da iskopaju i spale Tesline kosti u Americi i to uz pomoć njegovog sestrića Save Kosanovića koga su zloupotrebili da spali Teslu a posle ga nagradili mestom ambasadora. Zato smo mi, preostali Tesle, u obavezi da svog slavnog pretka dostojno sahranimo“, zaključuje Nikola Tesla.

Rade Čubrilo, Teslin rođak po majci, takođe je kategoričan u tvrdnji da će priča o sahrani Teslinih zemnih ostataka ovoga puta biti okončana.

„Bratstvo Tesla od 32 porodice zna se `u glavu` i svi slavimo Đurđevdan. Ako svaka porodica ima samo po tri člana, to je stotinu duša. A ispalo je kao da je Tesla spao sa neba, kao da nema nikoga ko bi se pobrinuo o njegovom pepelu, pa to treba da rade neki pokret „Spasimo nauku“ i neka inicijativa „Ostavite Teslu na miru“. Zaista ne znam otkud ta njihova pretenzija da oni odlučuju o bilo čemu u vezi sa Teslom, kad je živa Teslina krv i njeno je nasledno pravo da traži gde će njegovi ostaci da budu sahranjeni. A mi hoćemo da budu sahranjeni ne ispred Hrama, na Vračarskom platou, već u kripti Hrama Svetog Save, ili na groblju, u zemlji. Čim prođu izbori i konstituiše se vlast, pismenim zahtevom obratićemo se republičkoj i gradskoj vladi pošto smo već bili u Patrijaršiji i razgovarali sa predstavnicima SPC. Ako sa vlastima ne budemo mogli civilizovano da se dogovorimo, ostaje nam samo sud a tamo nikako neće moći protiv naše volje. Znači, što bi rekao Matija Bećković – ćeraćemo se mi još, poručuje Čubrilo.

Teslu ne mogu da rasrbe Ni prof. dr Peđa Ristić, arhitekta koji je projektovao najviše srpskih hramova, nema dilemu gde Teslin pepeo treba da bude sahranjen.

„Kada sam bio u Australiji, razgovarao sam sa Aboridžinima, ljudima koje su belci proglasili ljudožderima. Međutim, posle mnogo godina, Aboridžinima se australijski predsednik mnogo izvinjavao i uveravao ih da oni nikada nisu bili ljudožderi. Slično se dogodilo Kenijcima, koji su imali organizaciju pod nazivom „Mao Mao“, a koju su Englezi takođe proglasili ljudožderskom, kakvom su smatrali i nas, srpske četnike. Tako se pojedinim narodima, koje izvesni drugi narodi smatraju primitivnima, jednostavno dele „etikete“. Međutim, u pretprošlom veku jedan znameniti švedski antropolog otišao je na planinu Uluru gde se Aboridžini vekovima sahranjuju uz rituale. On je pokupio njihove kosti i odneo u muzej. Kad su Aboridžini saznali da se njihove kosti nalaze u nekim vitrinama, oni su se rasplakali a rasplakala se i švedska vlada koja je sa ogromnom svečanošću zapakovala njihove lobanje i vratila ih u Uluru i ponovo ih pohranila. Dakle, ako Aboridžini imaju prava na svoj ritual, na svoju religiju, ako imaju prava da ne budu ljudi koji veruju u vaskrsenje iz tegli sa formalinom, može li to pravo da ima Nikola Tesla, sin pravoslavnog srpskog sveštenika? Ako se poštuje neki najudaljeniji narod, sa najprimitivnijom religijom, pa zar ne može sveto pravoslavlje da ima svoje mesto građanstva u zemlji Srbiji?“, pita arhitekta Ristić.

Upitan ko su po njegovom mišljenju protivnici inicijative da Tesla bude sahranjen kako mu priliči, i sa kojim argumentima se protive, Ristić je odgovorio bez trunke razmišljanja.

„E, to je komunistički soj koji se nije `oprao` od nasleđa koje podrazumeva da  je svaki komunista, pre nego što bi ušao u partiju, morao da se zakune da će se boriti protiv `velikosrpskog šovinizma`. Ta obaveza pretvorila se u njihovu psihozu, pa sad činjenicu da je Tesla bio svetski naučnik koriste protiv njegovog Srpstva. Pa, naravno da je bio naučnik i znam da ima naučnika koji su ateisti, ali isto tako znam i da je 90 odsto naučnika u veri. Moja porodica je bila u priličnom prijateljstvu sa Nikolom Teslom. Rođeni brat moga dede, Aleksandar Tabaković, učestvovao je s njim na konkursu za dobijanje stipendije u Beču i pobedio ga. I tako znam da se on nikada nije odrekao pravoslavlja, koje „ofarbani“ komunisti nikako ne žele da priznaju jer oni su, u suštini, i iza sebe ostavili svoje duhovne potomke“, kaže Ristić, duboko uveren u ono što izgovara.

Za novinara Stanka Stojiljkovića, odličnog poznavaoca lika i dela Nikole Tesle, koji je o njemu napisao i najveći broj članaka, iskopavanje i spaljivanje zemnih ostataka svetskog naučnika očigledno je – svetogrđe.

„Zašto? Zato što je prekršena poslednja volja pokojnika da bude sahranjen po srpskom pravoslavnom običaju, što je on izričito zahtevao. Posle svega, jedino ispravno što možemo da učinimo jeste da njegov pepeo iz urne, koja stoji na polici kao muzejski eksponat, sahranimo na groblju, u pravoslavnoj crkvi ili uz zidine pravoslavne crkve, slično Vuku Stefanoviću Karadžiću i Dositeju Obradoviću. Ceo srpski rod i narod time bi se dostojanstveno iskupio za tuđe greške i ovog velikana prepustio večnom spokoju“, ocenjuje Stojiljković.

On, takođe, postavlja pitanje, zašto je Nikoli Tesli, iz ugla zastupnika ljudskih prava, uskraćeno ispunjenje poslednje volje!

„Svuda u svetu se ona s najve-ćim uvažavanjem za počivšega ispunjava i ne dovodi u sumnju, kao što su pokušali tobožnji branioci lika i dela Nikole Tesle proteklih dana. Ko ih je ovlastio da ga zastupaju? Zar nije civilizacijsko pitanje najvišeg reda da se poštuje nečiji izbor za konačno boravište? U kojim je demokratskim i tzv. demokratskim zemljama dozvoljeno da ovakvo slobodno opredeljenje bude prekršeno? Niko od nabeđenih dušebrižnika ni na jedno ovo pitanje verovatno ne bi umeo suvislo da odgovori! Iz ove huke i halabuke, bezrazložno podignute, jedini izlaz je da odluka bude prepuštena Crkvi koja bi u dogovoru sa vlastima, najzad, u delo sprovela zavet Nikole Tesle koji nam je on ostavio. Zavet je „stariji“ od svake druge odluke, zato – kada je i gde iko smeo da promeni poslednju odluku ma kog pokojnika?“, naglašava Stojiljković.

Na prvi pogled, dodaje on, sasvim je jasno da je premeštanje posmrtnog praha iz Muzeja Nikole Tesle u Beogradu trapavo najavljeno, zbog čega su brže-bolje iz svojih busija istrčali svakojaki čuvari naučnikovog lika i dela.

„Nije se imalo tananog sluha da je u predizborno vreme pogrešno izlaziti u javnost sa ovakvim predlogom, jer je naposletku nepotrebno okaljan lik samog Nikole Tesle. Svi ostali su se odreda pomalo okoristili ukazanom prilikom da javno saopšte šta misle, bez obzira da li je to u saglasju sa zdravim razumom i nepotkupljivim činjenicama. Kao posle svake poplave, na videlo je izašao pokušaj višegodišnjeg rasrbljavanja i svojatanja Nikole Tesle koji je više puta za života obelodanio svoje srpsko poreklo, ali to više ne može da prođe“, zaključio je „Pečatov“ sagovornik.

Stanko Stojiljković

Tesla je bio ponosni Srbin

Naš sagovornik podseća na Teslino pismo upućeno jednom američkom magazinu 1921, koji je objavio da je Nikola Tesla – Mađar: „Vi, prirodno, znate da sam Srbin, koji potiče iz najstarijeg stabla, jer ime moje majke (Georgine, zvane Đuka) ide, kao nijedno u našem narodu, u starinu. Urednik ne može potpuno da shvati da je oblast u kojoj sam rođen samo bila pod političkom upravom Austrije, što nema nikakve veze s narodnošću.“

[/restrictedarea] hairy girl sročnый zaйm onlaйnveb zaйm otzыvыekapusta povtornый zaйm