Избори у Врбасу: Дан после

Пише Никола Врзић

Ако је ико у Србији у недељу увече имао разлога за задовољство, били су то функционери Српске напредне странке. На превременим локалним изборима СНС је у Врбасу победила убедљиво, освојивши преко 40 одсто гласова (три пута више него пре четири године) уз високу излазност од око 63 одсто уписаних бирача. Победником овог гласања, осим СНС-а, себе може да сматра и Социјалистичка партија Србије, чија је коалиција – појачана Савезом војвођанских Мађара и Удружењем Крајишника (!?- прим. аут.) – освојила близу 25 одсто гласова, односно, за четвртину више него на претходним општинским изборима у Врбасу. Коалиција око Демократске странке освојила је тек нешто више од 18 одсто гласова, дупло мање него на претходним изборима, а испод цензуса су, за разлику од претходних избора, остали и СРС, и ДСС и Лига социјалдемократа Војводине.

ПЕРСПЕКТИВЕ ПОДРШКЕ Убедљива победа СНС-а у Врбасу, која је уследила након победа ове странке на превременим општинским гласањима у Ковину, Србобрану и Зрењанину, неумитни је знак да су Демократска странка и Бојан Пајтић, као њен покрајински поглавник, у Војводини изгубили ону надмоћност коју су показивали до прошлогодишњих избора. Ова промена народног расположења, без обзира на стабилност коју Пајтићева већина има у покрајинској скупштини, ванредне изборе за војвођанске органе власти чини поприлично нужним. Хоће ли СНС ићи на њихово изазивање? Такав би потез био логичан, а могућност да ће се то заиста и догодити повећава констатација Александра Вучића, председника СНС-а, који је прокоментарисао да је победа напредњака у Врбасу „још један доказ колико се променило расположење грађана Војводине, и на чијој страни је легитимитет власти, колико год неки то не желели да признају“.

[restrictedarea]

У сваком случају, извесно је да нам, после смене Драгана Ђиласа, у другој половини фебруара следе превремени избори за Скупштину Београда. Ако СНС планира да иде и на расписивање гласања за Скупштину Војводине, најрезонскије решење било би да ти избори буду расписани за исти дан кад и београдски. Па да у том једном дану напредњаци – ако је судити по садашњим трендовима и истраживањима јавног мњења – глатко преузму власт у пола Србије, у којој (половини) је још немају упркос свој подршци коју за то имају.

Буду ли пак, заиста, расписани и београдски и покрајински избори, можемо ли да очекујемо и опште изборе у истом термину, у другој половини фебруара или почетком марта? Такву могућност најавиле су „Вечерње новости“, наводећи да је „врх владајуће коалиције, оличен у Српској напредној странци, близу одлуке да се гласање у престоници искористи и за одржавање парламентарних избора“.

Разлога за такву одлуку има неколико.

Пре свега, не треба сумњати да унутар самог СНС-а постоји снажан притисак да се иде на ванредне опште изборе, јер би се на њима капитализовала популарност која је као квасац нарасла од претходних избора, 6. маја прошле године. Превремени избори не би СНС-у (вероватно) донели само премијерску позицију.

Запад, то је сасвим јасно, никакве изборе није дозвољавао пре краја ове године и завршетка спровођења првог бриселског споразума, а нема назнака да се противи изборима који би уследили после тога. Истовремено, има назнака да ће им у јануару дозволити отпочињање преговора о учлањењу у Европску унију, што ће актуелна власт свакако употребити као важан аргумент, све и ако ће од тога мало ко имати икакве користи. Тако су се, уосталом, у нашој недавној прошлости политички капитализовали и једнако бескорисно (а уз то и штетно по државу) потписивање ССП-а и стицање статуса кандидата.

Ако је веровати последњем истраживању Цесида, популарност СНС-а достигла је свој врхунац и стабилизовала се (што ће рећи, зауставила) на огромних 47 одсто подршке опредељених гласача. А одатле ће – са тог врха – моћи да иде само наниже; тим пре што конкретних разлога за толики пораст популарности СНС-а, односно, конкретних резултата њиховог рада захваљујући коме сви живимо много боље, заправо и нема, изузимајући саму a веома значајну чињеницу да су успели да нас ослободе владавине жутих демократа. Али на тој чињеници неће моћи да јашу још задуго. Овај неминовни пад популарности, као последица пуке гравитације, уз чињеницу да ће економске мере Владе Србије, када покажу своје зубе, подршку Вучићевој партији додатно окрњити, и додатну чињеницу да је управо сада опозиција слабија него икада (ДС је на свега 11 одсто подршке) расписивање ванредних парламентарних избора у првим месецима следеће године, што се напредњака тиче, чини приликом коју не би смели да пропусте. Зато што им ниједна наредна неће бити тако добра као ова.

[/restrictedarea]