Izbori u Vrbasu: Dan posle

Piše Nikola Vrzić

Ako je iko u Srbiji u nedelju uveče imao razloga za zadovoljstvo, bili su to funkcioneri Srpske napredne stranke. Na prevremenim lokalnim izborima SNS je u Vrbasu pobedila ubedljivo, osvojivši preko 40 odsto glasova (tri puta više nego pre četiri godine) uz visoku izlaznost od oko 63 odsto upisanih birača. Pobednikom ovog glasanja, osim SNS-a, sebe može da smatra i Socijalistička partija Srbije, čija je koalicija – pojačana Savezom vojvođanskih Mađara i Udruženjem Krajišnika (!?- prim. aut.) – osvojila blizu 25 odsto glasova, odnosno, za četvrtinu više nego na prethodnim opštinskim izborima u Vrbasu. Koalicija oko Demokratske stranke osvojila je tek nešto više od 18 odsto glasova, duplo manje nego na prethodnim izborima, a ispod cenzusa su, za razliku od prethodnih izbora, ostali i SRS, i DSS i Liga socijaldemokrata Vojvodine.

PERSPEKTIVE PODRŠKE Ubedljiva pobeda SNS-a u Vrbasu, koja je usledila nakon pobeda ove stranke na prevremenim opštinskim glasanjima u Kovinu, Srbobranu i Zrenjaninu, neumitni je znak da su Demokratska stranka i Bojan Pajtić, kao njen pokrajinski poglavnik, u Vojvodini izgubili onu nadmoćnost koju su pokazivali do prošlogodišnjih izbora. Ova promena narodnog raspoloženja, bez obzira na stabilnost koju Pajtićeva većina ima u pokrajinskoj skupštini, vanredne izbore za vojvođanske organe vlasti čini poprilično nužnim. Hoće li SNS ići na njihovo izazivanje? Takav bi potez bio logičan, a mogućnost da će se to zaista i dogoditi povećava konstatacija Aleksandra Vučića, predsednika SNS-a, koji je prokomentarisao da je pobeda naprednjaka u Vrbasu „još jedan dokaz koliko se promenilo raspoloženje građana Vojvodine, i na čijoj strani je legitimitet vlasti, koliko god neki to ne želeli da priznaju“.

[restrictedarea]

U svakom slučaju, izvesno je da nam, posle smene Dragana Đilasa, u drugoj polovini februara slede prevremeni izbori za Skupštinu Beograda. Ako SNS planira da ide i na raspisivanje glasanja za Skupštinu Vojvodine, najrezonskije rešenje bilo bi da ti izbori budu raspisani za isti dan kad i beogradski. Pa da u tom jednom danu naprednjaci – ako je suditi po sadašnjim trendovima i istraživanjima javnog mnjenja – glatko preuzmu vlast u pola Srbije, u kojoj (polovini) je još nemaju uprkos svoj podršci koju za to imaju.

Budu li pak, zaista, raspisani i beogradski i pokrajinski izbori, možemo li da očekujemo i opšte izbore u istom terminu, u drugoj polovini februara ili početkom marta? Takvu mogućnost najavile su „Večernje novosti“, navodeći da je „vrh vladajuće koalicije, oličen u Srpskoj naprednoj stranci, blizu odluke da se glasanje u prestonici iskoristi i za održavanje parlamentarnih izbora“.

Razloga za takvu odluku ima nekoliko.

Pre svega, ne treba sumnjati da unutar samog SNS-a postoji snažan pritisak da se ide na vanredne opšte izbore, jer bi se na njima kapitalizovala popularnost koja je kao kvasac narasla od prethodnih izbora, 6. maja prošle godine. Prevremeni izbori ne bi SNS-u (verovatno) doneli samo premijersku poziciju.

Zapad, to je sasvim jasno, nikakve izbore nije dozvoljavao pre kraja ove godine i završetka sprovođenja prvog briselskog sporazuma, a nema naznaka da se protivi izborima koji bi usledili posle toga. Istovremeno, ima naznaka da će im u januaru dozvoliti otpočinjanje pregovora o učlanjenju u Evropsku uniju, što će aktuelna vlast svakako upotrebiti kao važan argument, sve i ako će od toga malo ko imati ikakve koristi. Tako su se, uostalom, u našoj nedavnoj prošlosti politički kapitalizovali i jednako beskorisno (a uz to i štetno po državu) potpisivanje SSP-a i sticanje statusa kandidata.

Ako je verovati poslednjem istraživanju Cesida, popularnost SNS-a dostigla je svoj vrhunac i stabilizovala se (što će reći, zaustavila) na ogromnih 47 odsto podrške opredeljenih glasača. A odatle će – sa tog vrha – moći da ide samo naniže; tim pre što konkretnih razloga za toliki porast popularnosti SNS-a, odnosno, konkretnih rezultata njihovog rada zahvaljujući kome svi živimo mnogo bolje, zapravo i nema, izuzimajući samu a veoma značajnu činjenicu da su uspeli da nas oslobode vladavine žutih demokrata. Ali na toj činjenici neće moći da jašu još zadugo. Ovaj neminovni pad popularnosti, kao posledica puke gravitacije, uz činjenicu da će ekonomske mere Vlade Srbije, kada pokažu svoje zube, podršku Vučićevoj partiji dodatno okrnjiti, i dodatnu činjenicu da je upravo sada opozicija slabija nego ikada (DS je na svega 11 odsto podrške) raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u prvim mesecima sledeće godine, što se naprednjaka tiče, čini prilikom koju ne bi smeli da propuste. Zato što im nijedna naredna neće biti tako dobra kao ova.

[/restrictedarea]