„БиоБалкан Експо“ 2013. – У породици органске хране

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Учесници Међународне изложбе органских производа која се одржала у хали Београдског сајма понудили су здраву алтернативу  ГМО научном  погледу на свет

Иако интересовање потрошача за здраву храну расте, стиче се утисак да произвођачи опстају захваљујући сопственој упорности и ентузијазму, а председник Фонда Органска Србија Бранко Чичић верује да ће пионири у органској производњи хране, опремљени храброшћу и дозом авантуризма, успети да присиле државу на последњи патриотски корак спасавања ораница за потомство.

 

СПАСАВАЊЕ ОРАНИЦА На питање шта покреће ове људе да сву своју енергију и капитал уложе у ову изузетно захтевну грану пољопривреде, свесни да у њој нема лаке зараде, ни друштвене подршке, Чичић нас је подсетио на прошлогодишње излагање  председнице ИФОАМ Кетрин ди Матео која је истакла да у  производњи органске хране опстају само људи високих моралних квалитета. То подразумева фер пословање и успостављање фер партнерских односа међу свим учесницима, укључујући и потрошаче. Они који не схватају вредност појма органик и значај овакве производње убрзо одустају – зато што су залутали. Само они који искрено верују у те вредности остају у породици органске хране. Њихова улога није само у домену производње, већ и у едуковању потрошача, како би као посебна категорија били спремни да деле проблеме произвођача и да вреднују њихов рад. Често се однос поверења успоставља после обиласка фарме и упознавања са породицом од чијег односа према земљи зависи будућа сарадња, тако да купац временом и не тражи званични сертификат, с обзиром на то да је за мања домаћинства процедура сертификације превише скупа.

За излазак на велико тржиште, како домаће, тако и ван земље, потребни су сертификати овлашћених агенција, који се добијају тек после конверзије – што подразумева период од неколико година како би се земља очистила од евентуалних претходних загађивача.

Овим трновитим путем кренуо је један од највећих излагача на овогодишњем Сајму, компанија Ecoagri Serbia. Они су уз помоћ искусних стручњака и ентузијаста започели производњу житарица без вештачких ђубрива, хербицида и пестицида, да би после периода конверзије изнели на тржиште храну са ознаком: органски производ.

[restrictedarea]

СЕЧА МАСЛИЊАКА Владимир Бабић, оснивач и директор сектора за увоз „Генералова радња“ (generalstore) у оквиру Ecoagri Serbia, у међувремену је успоставио контакт са Унијом пољопривредних задруга Коринта „Corinthia“, ради увоза њихових производа. Иако су коринтске маслине аутохтони производ, а маслињаци се на овом подручју узгајају већ 3000 година, Европска унија их није препознала као вредност, а „економске мере“ бриселских чиновника довеле су до масовне сече маслињака. Представник Corinthie Стефанос Перистеракис је упозорио да бисмо морали да се на време припремимо за блиски сусрет са Унијом: „Уколико се благовремено не организујете мораћете да прођете исти трновити пут којим су прошли грчки пољопривредници. Невероватно је да Европа, усред прича о претећој глади (оправдање за увођење ГМО) уништава прехрамбени потенцијал наше земље. Ми смо се у тим условима самоорганизовали, основали задруге и започели мукотрпну борбу против бирократије бриселских чиновника. Наша предност је у томе што још увек имамо велики број малих парцела, па смо сачували власништво над земљом, а кооперативе су помогле да опстанемо. Захваљујући менаџерским способностима неке кооперативе су почеле да граде производне погоне и извозе финалне производе, што и вама саветујемо.“

Чини се да је и Ecoagri Serbia кренула у том правцу. Бабић најављује изградњу великог силоса за органске житарице, за сада јединог у Србији, како би помогао малим произвођачима да у њему  лагерују своје производе, док се не укажу повољни услови за излазак на тржиште. У менаџерском тиму компаније налазе се стручњаци каљени у нашим најугледнијим комбинатима, међу којима је и ПКБ. На питање у којој мери им је држава помогла да пређу на органску производњу, Бабић је одговорио: „С обзиром на то да до сада нисмо добијали никакве субвенције покушаћемо са органском производњом – а како ни ту нема субвенција – на истом смо.“

 

БЕЗ КОНЗЕРВАНСА, ЕМУЛГАТОРА, ГЛУТЕНА Сем помоћи државе, од које се много очекује,  добродошла је и помоћ инвеститора спремних да се са урбаних пројеката преоријентишу на производњу хране. Бабић верује у могућност да се организујемо по узору на швајцарски малопродајни ланац Мигрос, међународну асоцијацију удружених произвођача, регионално повезаних у кооперативе са заједничким власништвом. Иза Мигроса стоји читав век истраживања другачијег пута, али је ово име данас гарант ефикасности и рационалног пословања.

На Сајму се појавио и први произвођач органског млека у Србији: Велвет из Чуруга. Млечни производи Bello изашли су на тржиште под заштитним знаком Имлека, а лого „органски производ“ је одмах привукао потрошаче, спремне да издвоје више новца за производе традиционално намењене деци. Краве из Чуруга се хране искључиво органском храном – производња фабрике Опулент – не третирају се хормонским препаратима и имају довољно простора за шетњу и испашу. Млеко и млечни производи су без конзерванса, емулгатора и глутена. За све који желе да посете фарму врата су отворена.

Традиционални излагач на овом Сајму је Винарија Статус, у власништву Боре Јовића из Сврљига. Њихово вино Наис је прво органско вино регистровано у Србији, а статус „зелене општине“ и надморска висина од 510 метара сврстава га у категорију планинских вина са географским пореклом. Јовић је направио први корак ка повратку традицији некадашњих југословенских винарских комбината („Џервин“, „Алексинац“, „Сићево“), а тржиште му је обезбеђено јер потражња за органским винима у ЕУ расте. Виноградарство се у Србији споро обнавља, али је  Јовић одлучио да овом сектору врати стари сјај. Тренутно гради винарију Малча, са својеврсном музејском поставком посвећеном историји винских подрума, од старих Римљана до данашњих дана.

ГОЏИ ЗА БОЉИ ЖИВОТ СРБИЈЕ Међу ентузијастима са оригиналним идејама на Сајам је изашао и Љуба Јовановић, одлучан да са синовима агрономима реализује пројекат „хиљаду органских плантажа гоџија за бољи живот у Србији“. Љуба тврди да се ова биљка пореклом из Кине у Србији осећа као код куће, а судећи према њиховом елаборату економске оправданости, гоџи плантаже могу да буду добра инвестиција. Гоџи је рекло би се размажена биљка, она тражи изузетно квалитетну изворску воду, па су Јовановићи кренули Србијом не би ли наговорили власнике бројних закоровљених њива да им гоџијем врате живот док би они обезбедили саднице и комплетну логистику. Са плантаже на којој се узгаја овај чудотворни плод стиже позив свима који сем жеље да што пре обрну капитал (како нас учи економска наука), имају амбицију да нешто оставе за будућа поколења – како учи нека озбиљнија наука, да не помињемо заборављену реч патриотизам.

Од страних излагача запажена је биокозметика немачке компаније Логона, са производима од органски гајеног биља, без конзерванса и вештачких боја, парафина и осталих производа нафте, што би могао да буде подстицај узгајивачима биља у Србији да се повежу са произвођачима козметичких производа.

Индија се овом приликом представила Agri Life компанијом,  произвођачем биопестицида, биофертилизатора и биостимуланса за раст житарица и поврћа са organic сертификатом. Иако је Монсанто својим ГМ семеном и хербицидима део Индије обавио у црно, у овој земљи се буди свест о неопходности повратка на вредности пре „зелене револуције“ и преиспитивање њеног погубног деловања на индијску пољопривреду. Представница компаније нас је подсетила на нобеловца Нормана Борлауга и његову улогу у преобраћању Индије, Мексика и Пакистана на пољопривредну производњу уз помоћ хемије и ГМО, што је утрло пут инвазији агрохемијских компанија, а „зелену револуцију“ претворило у инструмент за отимање земље и осиромашење сељака. Борлауг је веровао да је генетички модификована храна спас за човечанство, предвиђајући да ће после увођења ГМО у Африку, бивше совјетске републике и бразилске саване, бити срушена и последња баријера за неометан раст гиганата, међу којима је Монсанто захватио највећи колач. У последњем тренутку, надајмо се не прекасно, појавила се Вандана Шива и започела гандијевску борбу за ослобађање индијског сељака од јарма ГМО, жестоко се опирући догми о неопходности креирања нових животних форми: „Ви не можете да убаците ген бактерије у семе и то назовете нови живот. Ви нисте створили живот, ви сте га загадили!“

[/restrictedarea]