„BioBalkan Ekspo“ 2013. – U porodici organske hrane

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Učesnici Međunarodne izložbe organskih proizvoda koja se održala u hali Beogradskog sajma ponudili su zdravu alternativu  GMO naučnom  pogledu na svet

Iako interesovanje potrošača za zdravu hranu raste, stiče se utisak da proizvođači opstaju zahvaljujući sopstvenoj upornosti i entuzijazmu, a predsednik Fonda Organska Srbija Branko Čičić veruje da će pioniri u organskoj proizvodnji hrane, opremljeni hrabrošću i dozom avanturizma, uspeti da prisile državu na poslednji patriotski korak spasavanja oranica za potomstvo.

 

SPASAVANJE ORANICA Na pitanje šta pokreće ove ljude da svu svoju energiju i kapital ulože u ovu izuzetno zahtevnu granu poljoprivrede, svesni da u njoj nema lake zarade, ni društvene podrške, Čičić nas je podsetio na prošlogodišnje izlaganje  predsednice IFOAM Ketrin di Mateo koja je istakla da u  proizvodnji organske hrane opstaju samo ljudi visokih moralnih kvaliteta. To podrazumeva fer poslovanje i uspostavljanje fer partnerskih odnosa među svim učesnicima, uključujući i potrošače. Oni koji ne shvataju vrednost pojma organik i značaj ovakve proizvodnje ubrzo odustaju – zato što su zalutali. Samo oni koji iskreno veruju u te vrednosti ostaju u porodici organske hrane. Njihova uloga nije samo u domenu proizvodnje, već i u edukovanju potrošača, kako bi kao posebna kategorija bili spremni da dele probleme proizvođača i da vrednuju njihov rad. Često se odnos poverenja uspostavlja posle obilaska farme i upoznavanja sa porodicom od čijeg odnosa prema zemlji zavisi buduća saradnja, tako da kupac vremenom i ne traži zvanični sertifikat, s obzirom na to da je za manja domaćinstva procedura sertifikacije previše skupa.

Za izlazak na veliko tržište, kako domaće, tako i van zemlje, potrebni su sertifikati ovlašćenih agencija, koji se dobijaju tek posle konverzije – što podrazumeva period od nekoliko godina kako bi se zemlja očistila od eventualnih prethodnih zagađivača.

Ovim trnovitim putem krenuo je jedan od najvećih izlagača na ovogodišnjem Sajmu, kompanija Ecoagri Serbia. Oni su uz pomoć iskusnih stručnjaka i entuzijasta započeli proizvodnju žitarica bez veštačkih đubriva, herbicida i pesticida, da bi posle perioda konverzije izneli na tržište hranu sa oznakom: organski proizvod.

[restrictedarea]

SEČA MASLINJAKA Vladimir Babić, osnivač i direktor sektora za uvoz „Generalova radnja“ (generalstore) u okviru Ecoagri Serbia, u međuvremenu je uspostavio kontakt sa Unijom poljoprivrednih zadruga Korinta „Corinthia“, radi uvoza njihovih proizvoda. Iako su korintske masline autohtoni proizvod, a maslinjaci se na ovom području uzgajaju već 3000 godina, Evropska unija ih nije prepoznala kao vrednost, a „ekonomske mere“ briselskih činovnika dovele su do masovne seče maslinjaka. Predstavnik Corinthie Stefanos Peristerakis je upozorio da bismo morali da se na vreme pripremimo za bliski susret sa Unijom: „Ukoliko se blagovremeno ne organizujete moraćete da prođete isti trnoviti put kojim su prošli grčki poljoprivrednici. Neverovatno je da Evropa, usred priča o pretećoj gladi (opravdanje za uvođenje GMO) uništava prehrambeni potencijal naše zemlje. Mi smo se u tim uslovima samoorganizovali, osnovali zadruge i započeli mukotrpnu borbu protiv birokratije briselskih činovnika. Naša prednost je u tome što još uvek imamo veliki broj malih parcela, pa smo sačuvali vlasništvo nad zemljom, a kooperative su pomogle da opstanemo. Zahvaljujući menadžerskim sposobnostima neke kooperative su počele da grade proizvodne pogone i izvoze finalne proizvode, što i vama savetujemo.“

Čini se da je i Ecoagri Serbia krenula u tom pravcu. Babić najavljuje izgradnju velikog silosa za organske žitarice, za sada jedinog u Srbiji, kako bi pomogao malim proizvođačima da u njemu  lageruju svoje proizvode, dok se ne ukažu povoljni uslovi za izlazak na tržište. U menadžerskom timu kompanije nalaze se stručnjaci kaljeni u našim najuglednijim kombinatima, među kojima je i PKB. Na pitanje u kojoj meri im je država pomogla da pređu na organsku proizvodnju, Babić je odgovorio: „S obzirom na to da do sada nismo dobijali nikakve subvencije pokušaćemo sa organskom proizvodnjom – a kako ni tu nema subvencija – na istom smo.“

 

BEZ KONZERVANSA, EMULGATORA, GLUTENA Sem pomoći države, od koje se mnogo očekuje,  dobrodošla je i pomoć investitora spremnih da se sa urbanih projekata preorijentišu na proizvodnju hrane. Babić veruje u mogućnost da se organizujemo po uzoru na švajcarski maloprodajni lanac Migros, međunarodnu asocijaciju udruženih proizvođača, regionalno povezanih u kooperative sa zajedničkim vlasništvom. Iza Migrosa stoji čitav vek istraživanja drugačijeg puta, ali je ovo ime danas garant efikasnosti i racionalnog poslovanja.

Na Sajmu se pojavio i prvi proizvođač organskog mleka u Srbiji: Velvet iz Čuruga. Mlečni proizvodi Bello izašli su na tržište pod zaštitnim znakom Imleka, a logo „organski proizvod“ je odmah privukao potrošače, spremne da izdvoje više novca za proizvode tradicionalno namenjene deci. Krave iz Čuruga se hrane isključivo organskom hranom – proizvodnja fabrike Opulent – ne tretiraju se hormonskim preparatima i imaju dovoljno prostora za šetnju i ispašu. Mleko i mlečni proizvodi su bez konzervansa, emulgatora i glutena. Za sve koji žele da posete farmu vrata su otvorena.

Tradicionalni izlagač na ovom Sajmu je Vinarija Status, u vlasništvu Bore Jovića iz Svrljiga. Njihovo vino Nais je prvo organsko vino registrovano u Srbiji, a status „zelene opštine“ i nadmorska visina od 510 metara svrstava ga u kategoriju planinskih vina sa geografskim poreklom. Jović je napravio prvi korak ka povratku tradiciji nekadašnjih jugoslovenskih vinarskih kombinata („Džervin“, „Aleksinac“, „Sićevo“), a tržište mu je obezbeđeno jer potražnja za organskim vinima u EU raste. Vinogradarstvo se u Srbiji sporo obnavlja, ali je  Jović odlučio da ovom sektoru vrati stari sjaj. Trenutno gradi vinariju Malča, sa svojevrsnom muzejskom postavkom posvećenom istoriji vinskih podruma, od starih Rimljana do današnjih dana.

GODŽI ZA BOLJI ŽIVOT SRBIJE Među entuzijastima sa originalnim idejama na Sajam je izašao i Ljuba Jovanović, odlučan da sa sinovima agronomima realizuje projekat „hiljadu organskih plantaža godžija za bolji život u Srbiji“. Ljuba tvrdi da se ova biljka poreklom iz Kine u Srbiji oseća kao kod kuće, a sudeći prema njihovom elaboratu ekonomske opravdanosti, godži plantaže mogu da budu dobra investicija. Godži je reklo bi se razmažena biljka, ona traži izuzetno kvalitetnu izvorsku vodu, pa su Jovanovići krenuli Srbijom ne bi li nagovorili vlasnike brojnih zakorovljenih njiva da im godžijem vrate život dok bi oni obezbedili sadnice i kompletnu logistiku. Sa plantaže na kojoj se uzgaja ovaj čudotvorni plod stiže poziv svima koji sem želje da što pre obrnu kapital (kako nas uči ekonomska nauka), imaju ambiciju da nešto ostave za buduća pokolenja – kako uči neka ozbiljnija nauka, da ne pominjemo zaboravljenu reč patriotizam.

Od stranih izlagača zapažena je biokozmetika nemačke kompanije Logona, sa proizvodima od organski gajenog bilja, bez konzervansa i veštačkih boja, parafina i ostalih proizvoda nafte, što bi mogao da bude podsticaj uzgajivačima bilja u Srbiji da se povežu sa proizvođačima kozmetičkih proizvoda.

Indija se ovom prilikom predstavila Agri Life kompanijom,  proizvođačem biopesticida, biofertilizatora i biostimulansa za rast žitarica i povrća sa organic sertifikatom. Iako je Monsanto svojim GM semenom i herbicidima deo Indije obavio u crno, u ovoj zemlji se budi svest o neophodnosti povratka na vrednosti pre „zelene revolucije“ i preispitivanje njenog pogubnog delovanja na indijsku poljoprivredu. Predstavnica kompanije nas je podsetila na nobelovca Normana Borlauga i njegovu ulogu u preobraćanju Indije, Meksika i Pakistana na poljoprivrednu proizvodnju uz pomoć hemije i GMO, što je utrlo put invaziji agrohemijskih kompanija, a „zelenu revoluciju“ pretvorilo u instrument za otimanje zemlje i osiromašenje seljaka. Borlaug je verovao da je genetički modifikovana hrana spas za čovečanstvo, predviđajući da će posle uvođenja GMO u Afriku, bivše sovjetske republike i brazilske savane, biti srušena i poslednja barijera za neometan rast giganata, među kojima je Monsanto zahvatio najveći kolač. U poslednjem trenutku, nadajmo se ne prekasno, pojavila se Vandana Šiva i započela gandijevsku borbu za oslobađanje indijskog seljaka od jarma GMO, žestoko se opirući dogmi o neophodnosti kreiranja novih životnih formi: „Vi ne možete da ubacite gen bakterije u seme i to nazovete novi život. Vi niste stvorili život, vi ste ga zagadili!“

[/restrictedarea]