Почетна / Други пишу / Јуриј БАРАНЧИК – САД: БЕСКРАЈНА ПОВОРКА СМРТИ

Јуриј БАРАНЧИК – САД: БЕСКРАЈНА ПОВОРКА СМРТИ

„Прво је био „Викиликс“, па после њега „Сноуден“. Тако ће за једно десетак година описивати почетак историје двадесет првог века, после чега  ће, када се тај период заврши, пошто дефинитивно престану  да буду „застава демократије“  за било кога, САД да покажу своје право лице диктатуре која не само тамо негде – у Пакистану или можда у Јемену беспилотним летилицама   убија хиљаде и хиљаде невиних људи, већ убија и сопствени народ само зато што је неко за некога изјавио да  сумња да је умешан  у „тероризам“…

Многе чињенице наводе на овакав закључак.

Ту су и кадрови редовне обуке армије САД у Чикагу, који   сада представља  већ трећи велики град у коме у градским условима америчка армија врши војне тренажне операције:  пре тога обука је вршена у Хјустону – држава Тексас и Мајамију, држава Флорида. Вреди се присетити и  „чишћења“ које су снаге безбедности  направиле у Бостону, после терористичке акције за коју су оптужена браћа Царнајев.

Ту је и пресуда војног суда информатору „Викиликса“ Бредлију Менингу, које је пре неколико година постао  главни информатор сајта WikiLeaks.  Судија је прихватио да је војник САД-армије невин што се тиче помагања непријатељу, али је одбио да га ослободи по осталим тачкама, међу којима је и неподчињавање  наређењу и предаја поверљиве информације неовлашћеним лицима или другим државама.  Резултат   је: млади амерички правобранилац  је добио 20 година затвора.

То, и убиство 27.годишњег Чеченца Ибрахима Тодашева од стране сарадника ФБИ, у току саслушања о терористичкој  акцији у Бостону; у ненаоружаног Чеченца сарадник ФБИ је забио седам метака у тренутку када је Тодашев покушао после мучења да побегне из куће. Седам метака у ненаоружаног – то је правосуђе на амерички начин. Тако потпуно  другачије почиње да изгледа и прича о браћи Царнајев и о Тодашеву, поготово када се сазнало шта је Хасан Шибли, адвокат који се бави истрагом   убиства Ибрахима Тодашева   испричао  да су агенти ФБИ контактирали много Чеченаца који живе у Америци, са жељом да из заврбују за сараднике.

Све то, и неочекивана смрт Џека Барнабија, 35.годишњег стручњака за компјутерску безбедност који је 25. јула нађен мртав у свом стану у Сан-Франциску. Његови пријатељи причају да је смрт Џека била потпуно „неочекивана“. Барнаби се припремао да 1.августа  на конференцији компјутераша  Black  Hat  у Лас-Вегасу чита реферат „Уграђени медицински уређаји. Ломљење људи“. Извештај је био посвећен новим могућностима удаљеног приступа кардиостимулаторима и дефибрилаторима. Барнаби је открио да са растојања од 9 – 15 метара може да се добије удаљени доступ тим уређајима, на пример, да се са „ноутбука“ прочита комплетна информација о пацијенту и уређају, да се   њима управља, па чак  уколико буде неопходно, да се пошаље сигнал који убија пацијента.

Џек Барнаби је радио у познатој фирму McAfee, затим је био директор за безбедност уграђених уређаја у компанији  IO Active  која је имала одељења у Сијетлу и Лондону. Он је постао познат 2010.године  када је на конфренцији  Black Hat  прочитао реферат под називом  „Jackpotting“. У том извештају он је саопштио  о томе колико су банкомати осетљиви што се тиче софтвера. Барнаби је открио начине помоћу којих се они могу отворити без физичког приступа, само коришћењем стандардних мрежних протокола. Радећи  у IO Active  он је радио и на процени осетљивости медицинских уређаја. 2011.године је открио да се   инсулинском пумпом  такође може управљати из даљине: са 90 метара пумпа може да се натера да сав свој садржај избаци директно у панкреас, што изазива изненадну смрт пацијента. 2012. је демонстрирао  могућност   управљања  кардиостимулатором који је уграђен у живо ткиво.

Као и у случају Ибрахима Тодашева, судско-медицинска експертиза Сан-Франциска је одбила да пружи било какав коментар о узроцима смрти Барнабија.

Још један случај. У јануару ове године у Њујорку је пронађен мртав Аарон Шварц, стручњак за компјутере, који се борио против програма коришћења америчких беспилотних летилица, критиковао   Обамин „списак за  стрељање“, цензуру у интернету. Званичан узрок његове смрти је – самоубиство.

У априлу је у Толеду (Охајо) нађен мртав адвокат затвореника Гвантанама Енди  П.Харт , који је био адвокат још  неколико затвореника тог војног концентрационог логора,   као и активиста Occupy, против којих је влада САД подигла  необразложену оптужбу, окривљујући их за тероризам. За разлику од других сличних „инцидената“ смрт  Ендија Харта уопште није објављена у медијима. Алтернативни  извори су јавили да полиција истражује сценарио самоубиства. Харт је нађен мртав пошто су објављени подаци о масовном изгладњивању у Гвантанаму (ту чињеницу су америчке власти вешто криле) и накнадних варница протеста у САД са захтевом да  тај затвор престане са радом.

У јуну је у Лос-Анђелесу погинуо новинар Мајкл Гастингс, који је писао „политички некоректне“  чланке о ЦИА, ФБИ и злочинима војних лица САД у Азији. Званична формулација погибије Гастингса је „саобраћајна незгода“.

Постоје десетине и десетине оваквих чињеница. Али из неког разлога америчке власти су се  закачиле за Сноудена покушавајући да га врате у земљу и да га на врло дуг период сакрију иза  решетака. Наставак  може само да се претпоставља.

Ако оно што је открио Сноуден доводи у сумњу комплетан систем сајбер-безбедности САД, вредност свега тога се броји у  много милијарди долара. Осим  тога, Сноуден је правобранилац, мада, рекло би се – нетипичан. Без обзира што је Обама постао добитник Нобелове награде  за мир, ту награду много више  заслужује Сноуден, који је свима показао шта значи   глобална дигитална диктатура. И  управо тај – правобранилачки – аспект Сноуденовог рада више не да мира политичарима у Вашингтону, који се боје нових открића  које ће, можда,  америчким властима сасвим помрсити конце.

У ствари, тзв. „Сноуденов ефекат“ је већ почео да даје резултате. Већ ових дана немачка влада  је сторнирала споразум о обавештајном раду, који је био закључен са САД и Британијом  још у време хладног рата. По речима Гвида Вестервелеа, министра иностраних послова Немачке, сторнирање тог споразума представља  „неопходну последицу недавних дискусија о проблемима обезбеђења неприкосновености људског живота“. Због свег што се догодило са пуним правом можемо  да тврдимо да је тај корак Немачке само почетак. 

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *