Писма „ПЕЧАТОВИХ“ ЧИТАЛАЦА: Здраво, Вучела!

Желим да те одмах на почетку од срца поздравим и пожелим срећан рад и добро здравље. Знаш да сам до сада објавио само два прилога у „Печату“. Не стигох више. Али ево сам већ трећи месец у у пензији, коју сам поштено зарадио, па реших да ти се нађем као старом гимназијском другу и добром познанику кога сам вазда ценио. Ако ми ово пустиш могао би ти се чешће јављати у „Печату“, а и волио бих да се мало више гледамо но последњих година.
Видим да ти је невоља, добри мој Вучела. Не можеш постићи да се оволика несрећа, брука и срамота савлада и обради. То не може нико живи, па не мож’ ни ти, али ти никако да се с тим помириш. Тераш неког ђавола, па то ти је. Негујеш брижно своја непријатељства, што јес јес. Да те утешим не могу, јер не познајем никога ко би када је Косово у питању учинио ово што су ови данашњи учињели. Преци им се преврћу у гробу на челу са мртвим партијским вођама, државницима и војсковођама, наша Црква је устала против њих у нади да ће схватити опомену и опасност коју собом носи издаја Косова, иконе су нам већ масовно проплакале, а неки свеци покрили очи од стида, све што је од ума, пера и Божјег талента је против овога што се чини, сва су наша ђеца, на коју се позивају, чврсто против. Али залуду не допире то до наших велможа, па онај несрећник Дачић још и отворено прети Србима са Косова, претио себи дабогда.
Читам оног жутаљског функционера и агента из саме централе зла,оног Микија Ракића који је на стотине година спраћао људе у притворе и свакаква зла им чинио, претио и свашточињао, а кога свако мало похвали и Александар Вучић, пре неки дан у „Блицу“ и свакоме је јасно, па би и теби већ требало да буде јасно, да ће после ове велике гужве и пролома Србију поново водити, како ти кажеш, жути картел само овога пута ојачан или предвођен напредњацима. То ти је ка један кроз један, добри мој Милораде. На зло ће доћи још веће зло које ће нас зајашити и неће пуштати док душу не будемо испустили. Ако ти ни ово није довољно, размисли мало што досад, а неће ни од сада, ја ти гарантујем, ниједном жутом функционеру који је нагрдио, издао, опљачкао и упропастио државу, привреду и народ није фалила длака с главе. Нити ће му фалити, запамти то добро.
Јесте, у праву си кад написа, да жути имају један потпуно шизофрени партијски став за који се више не зна да ли проистиче из политике коју воде или је у ту политику уграђена велика количина озбиљних и голим оком видљивих обољења њених првака. Има међу њима, види се, и оних који су лечени, али су прекинули психотерапије или су неизлечени побегли са хоспитализација. Али управо та обољења могу бити препорука да поново владају. Оно што је медицински и психијатријски болесно за политички живот је, по свему судећи, пожељно и препоручљиво.
Упорно нам говоре како ће Србија бити све јача и модернија. А онда у исти глас, на челу са мојим Томом Николићем, трпају Србе што у Босанце, што у Војвођане, што у Црногорце, што у Македонце, што у Влахе, што у Крајишнике… Смањујући Србију за 15 одсто територије терају Србе са Косова и Метохије у Косоваре, а све наше цркве и манастири се препуштају некаквој косовској културној баштини. Ни да писне о томе нико из Министарства културе! Да човеку, просто, мркне свест!
Остаће само предкумановска Србија и само ће њени становници бити Срби. Како не видиш да су све то идеје некадашње генералне секретарке Савеза комуниста Латинке Перовић и да је она не само другосрбијанска мајка него и мајка целокупне политичке елите, па и ове данашње која је сада на власти. Није уопште чудно што данашњу владу на спрдњу ударају саветујући је Прокићи и Пешићеве, слуге свакојаке окупације. И још читамо да се од ових кукавеља нешто ваљано може научити. Шта ли то све не зна онај кога овакви нечему могу научити и ко га научи да од њих тражи савете? Куд ћеш већег јада. Што мања Србија то већи степен „модернизације по дубини“. Што је мања то је јача или мало је лепо, што би рекао онај стари теоретичар локалног.
Тому Николића и његово клечање би, ако је икако могуће, ове реде изоставио. Брука и срамота је велика, ту ћемо се лако сложити. Али мени је, ипак, много теже него теби. Ти знаш да сам ја из четничке фамилије, и да то никада нисам крио, и знаш колико смо се око тога препирали. Наравно, нити си ти партизан, нити сам ја четник. Али је зато Тома четнички војвода и то Романијски, па можеш онда мислити како ми је. Теби допуштам мало злурадости, али само мало, јер не заборави како си га подржавао на мајским изборима.
Не кажем ја да је теби лако. Никако. Могу мислити на које си муке са овим твојим Ивицом Дачићем за кога препоштени Јелко Кацин каже да је „балкански Никсон“ и кога помињу као кандидата за Нобела. Нема тога што он није умељао и опоганио. И цара Лазара, и царицу Милицу, и њену кћер Оливеру, и Николу Пашића, и Слободана Милошевић, и краља Петра, и краљицу Марију, ударање на Бога и Цркву му причињава посебно задовољство, Воја Коштуница му је стална мета, шегачи се ратовима и бојевима и Обилићем, патријархом Иринејом, небеском Србијом, епским народним песмама, млати по историји и по Његошу, а о свему томе појма нема, лаже како зине када прича шта је коме рекао и какав је вајни ратник био, трабуња и лупета нешто о неком Плану З-4 и „Олуји“, о дијалогу са Ћосићем…Једноставно нема краја тој разобручености и разуларености, најгорем чемеру и јаду.
Видим да су се ови твоји уредници и сарадници упели да све то критички изанализирају. Слабо вам је то. Не ваља вам тај приступ. Овде је, у Дачићевом случају, потребан налаз и дијагноза, а не аналитика. Знајући те, већ видим како се мрштиш и кажеш како је то начин да се неко због лекарске дијагнозе спасе одговорности за оно што чини. Може бити и тако, али ово што следи мора се рећи. Знам да ти не полажеш много на психијатрију и да су ти посебно одбојни, како ти кажеш, аматери у психологији. Нисам ни ја неки баш велики стручњак, али не могу, а да те не подсетим на наше активности у психолошкој секцији у гимназији. Ти си, колико видим, ту материју прилично баталио, али ја сам одржавао кондицију пратећи релативно пажљиво ту литературу, а и понешто сам о томе писао и објављивао.
Не познајем лично Дачића, нисам као ти имао то задовољство, нити сам био у прилици да га прегледам, али о том типу личности имам сасвим одређено и веома засновано мишљење са довољно доказа јер он се већ годинама не скида са телевизијских екрана. Ево, да ти нешто кажем о томе, па ти то пустио или не пустио. Биће и теби лакше када сазнаш стручно мишљење.
Код типова личности којима припада Дачић поремећаји су трајни, реч је о дубоко укорењеним обрасцима који знатно или изразито одступају од вредности система понашања и психолошког функционисања у одређеној култури, а често су удружени са осећањем нелагоде и поремећајем социјалног функционисања. Овакве личности проблем увек доживљавају као спољни. Немају увид у своје стање, нити жељу за променом, за разлику од неуротских болесника којима смета властито психичко стање. Стари психијатри су, да те подсетим, овакве личности називали психопатама којих је поприличан број у првим редовима парламента. Рецимо по Хендерсону и Гилеспију за Дачића би се могло рећи да спада у „ moral insanity“ – морално лудило, као једну врсте поремећаја личности.
Пошто ми простор не дозвољава да скратим. По Фројду су ид и его две инстанце личности које су урођене, а нарочито ид. Суперего – као трећа инстанца личности представља моралне норма и захтеве околине, Бога и оца. У адолесценцији се „закуцавају“ карактерне црте које су се формирале у претходном периоду. Људско биће интројектујући ове моралне норме успоставља свој пуни идентитет. Тек са присуством све три инстанце, Ид-Его-Суперего, које су у динамичкој равнотежи, може се говорити о нормалности.
Код Ивице мањка суперего. Зато њему ништа није свето и он се ничега не стиди, све је дозвољено да се постигне принцип задовољства (властитог наравно), јер его таквих људи није место где се сусрећу нагони (ид) и моралне норме прописане од родитеља, оца и Бога (суперего). За Ивицу је Бог погинуо у Другом светском рату, а кроз моралне норме које је имало друштво у којем је одрастао, он је изгледа прошао као куче кроз росу, и ништа није усвојио.
По свој прилици, да се не завараваш, а чему си склон, ту нема излечења, јер овакве особе немају увид у своје стање и опиру се променама, зато што проблем виде у околини коју би да мењају. Да би се умирила унутрашња тескоба или бес развија се властити утисак важности.У целој ствари је страшно што нико премијера не може да упита: „Где ти је морал?“, јер он га нема. Има само нагоне који га воде принципу задовољства, а у егу обрађује, кроз манипулацију и друге примитивне механизме одбране типа пројекције, негације, замене теза и слично, и садржаје који служе само и искључиво њему и његовом задовољењу.
Јадни наш српски народ, рекла би једна наша добра и блага пријатељица.
Драги мој Вучела, не знам колико сам ти помога’ али бар погледа’ на тебе и на твоје муке јесам. Ето сам сада поменуо и Његошев стих, па те молим да о „најмудријој српској глави“ на његову Двестоту годишњицу још више пишеш. Знам ја да хоћеш. Али не смета да ти и ја то кажем.
Христос Воскресе!

Машан Пуров

7 коментара

  1. COVEK SE JEDNOM RODI DA BI UMRO,A OBRAZ I CAST OSTAJU DO VIJEKA…….HRISTOS VASKRESE…

  2. Kad se samo sjetim kako je Dačić bijesno insistirao da se u vladi skine slika Milana Nedića, zato što je po njemu bio nacistički kolaborator!?
    A kako će se tek istorija pozabaviti Dačićevim likom i djelom sa ovim njegovim kapitulantskim sporazumom i prijetnjama da će Srbima sa Kosmeta ukinuti lična primanja. Dačić sigurno odlazi na smetljište istorije.

  3. A zašto je u ovoj besedi izbegnuto da se pomene ime njegovog “prvog” zamenika? Šta i po čemu je on drugačiji od “koferčeta”? Šta se od ovih “dijagnoza” ne odnosi i na njega? Ili možda mislite da on i nije “pacijent”, već svesni “izvršilac”? Ako jeste, onda ću razumeti to što ste izbegli, da ga poistovetite sa njegovim “premijerom”… Postavlja se pitanje, šta onda pošten čovek da misli o Nacionu, koji svesno i obavešteno, ipak, preda svoju sudbinu u ruke ovakvim izrodima? Za mene je to jedino pitanje! Milenijumska državnost Srbije i srpskog naroda, došla je deo svog “hazarskog” epiloga! Ima nas milioni, kojima je današnja Srbija maćeha, kojoj glavu treba otkinuti, pa opet nam na pamet ne pada da to i uradimo, a… opet, oni koji su ogrezli u “Midinom životu”, “mrtvi ‘ladni” to rade bez trunke premišljanja i još prete primenom oružane sile?! Ako nam se desi ovaj scenario, mada ja iskreno ne verujem da ovo može da se završi bez krvavog belaja, onda i zaslužujemo da prođemo kao hazari… koji su uzgred budi rečeno i zaslužili sudbinu, koju im je Jurij Dolgoruki odredio…

  4. Sve bi bilo drugacije da se politicke funkcije i kormilo drzave daje samo osobama koje su prosle najrigoroznije lekarske preglede. Jedino u Srbiji za fizickog radnika je potrebno obezbediti hrpu lekarskih pregleda ali zato za rad u vladi to nije neophodno cak je i stetno. Verovatno bi ogroman broj ,,elite,, zavrsio tamo gde im je i mesto. Lopata i kramp nije isto sto i sudbina jednog naroda, bar ja tako mislim.

  5. Gospodine Masan,moguce da kod ovog ivice dacica u narodu poznat kao “koferce”,sada premijera srbije,nesto u glavi nedostaje,mada to bi gospodja ministarka zdravlja dr.prof.neuropsihijatar slavica djukic pa jos i dejanovic,dosada mozda i otkrila neke tegobe koje ga muce,posto si istopartijci.Ali stvar je u tome,sto te iste psihijatrijske tegobe muce i samu ministarku slavicu,a to je ALAVOST NA DEVIZE,posebno na EVRICE, i to u sto vecim kolicinama. E ta psihijatrijska dijagnoza gospodine Masan, je veoma tesko izleciva,posebno kada si blizu drzavne kase, koja je prepuna za drpanje,a premala za budzet zemlje.Vidite,gospodine Masan,takve slucajeve bolesti (lopovluka i pljackanja)psihijatar ne moze da leci niti da izleci. Takva “bolest” jedino se moze izleciti naprimer u Padinskoj skeli,Zabeli, KZP dom Pozarevac,Nis,a odatle eventualno privremeno lecenje u specijalnim neuropsihijatrijskim institucijama kao sto je Toponica kod Nisa,Laza Lazarevic bgd i sl.Jer ovakvi slucajevi bolesnika,posle oduzimanja ukradenog i konfiskacije imovine stecene lopovlukom,obicno vecinom zavrsavaju u ovakvim specijanim institucijama,radi lecenja,ali i ne potpunog ozdravljenja,jer posledice,nazalost, ostaju. Nadajmo se da ce ovakvi bolesnici,a u srbiji,nazalost,ih ima mnogo,cak i previse nego sto mislimo,jer su drzavu ojadili, procena je na preko 100 milijardi dolara(ne racunajuci prodana preduzeca u bescenje),najveci deo zavrsiti sto po Zabelama,sto u specijalnim institucijama,radi daljeg lecenja. Zalosna konstatacija moja,gospodine Masan,ali ja sam 100 posto siguran da ce tek tada Srbija da procveta,narodu bude bolje i prosperitetnije. Svakako hvala na vasem doprinosu o pisanju istine o nekim samozvanim “velikanima”,a oni su samo zapravo obicne barabe i prodane duse,sve u interesu navedene “bolesti” pljackanje drzave i naroda. Valjda ce i njima jednom doci KRAJ,da narod odahne od kriminalaca.

  6. Ko da očekuje obraz od onih koji su prostitutke EU,
    kako lijepo reče intelektualac od inetegriteta, gospodin Antić !

  7. Господине Вучела,мислим да нас требате информисати о Анђелковић Драгомиру. Шта би са њим? да ли ПЕЧАТ подржава његове ставове? Он је писао за вас и ви сте дужни да се према томе определите јер су његови актуелни ставови супротни ПЕЧАТОВИМ.Поз.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *