Почетна / Колумне / ДА ЛИ СТЕ СЕ ВАЛИДИРАЛИ?

ДА ЛИ СТЕ СЕ ВАЛИДИРАЛИ?

Пише Драгомир Антонић

Многе наше речи су заборављене. Неста речи, неста и гаћа. Све покупише

Пред нама је јун. Јун је преломан месец. Прелама годину. За нама је много тога, а пред нама још штошта. Можемо се радовати или туговати због онога што смо досад урадили. Ако неку глупост, због личне несналажљивости нисмо учинили, има довољно времена до краја године да још веће и маштовитије глупости, на штету свог народа и државе, урадимо. Глупост, бахатост и похлепа су код наших сувладара и сугосподара безграничне, а кад се оне удруже у тројици мудрих, плус не заборавимо малог од финансија као кормилар, тешко да ће ико српској белој лађи дозволити у наредним деценијама да у њихову луку пристане.

МИ ЊЕМУ ЗЕМЉУ, ОН НАМА СЕМЕ Чим зину они слажу. Кад слажеш себе, кумове, оца, мајку, жену и децу, не остаје нити један разлог да лажи завијаш у некакве обланде или шарене папире. „Лажу, на Бога не мисле“ записао је народни умотворац. Кад на Бога не мислиш, онда си у дослуху са другом Луцифером, а ко са њим тикве сади (ми дамо земљу, а он нама семе) зна се како ће завршити. Последице су давно записане у књигама. Повремено ваља читати. Чуди ме, како они који тврде да су били студенти генерације или међу најбољима, нису запамтили једноставне чињенице. Да нису можда преучили? Од дрвета не виде шуму? Зна се да премного знања, као и премало може људе у невољу довести.
Помињао сам вам, пре извесног времена, свог пријатеља који је одлучио да купује искључиво домаће производе. Зове ме прекјуче и моли да се видимо. Има нешто да ми каже. Његова прича, чини ми се, може бити занимљива и читаоцима. Због трагања за домаћим производима ревносни је корисник Градског превоза. Поштујући прописе, уредбе и законе купио је картицу „Бус Плус“, обавезе редовно измиривао, и мирно се упустио у истраживачке воде, док једног дана у возило не уђе контрола и затражи карте на преглед. Није му био први сусрет са контролом, дешавало се више пута и он незаинтересовано предаде картицу, очекујући да му је после провере врате, кад га трже глас млађане контроле и речи да картица није валидирана!? Збуни се мој пријатељ, не разуме о чему се ради, рече да је све урадио уобичајено, ушао у возило, прислонио картицу на постављени апарат, те сео на слободно место. Можда сте све и урадили као што кажете – настави контролор, али ваша картица није валидирана. Шут са рогатим тешко излази на крај, мој пријатељ није прзница, изађе из возила и настави пут пешке.

[restrictedarea]

 

ПОМИСЛИХ НА НАЈГОРЕ Није му било тешко због тога јер воли да пешачи, али га поче прогањати реч валидиран, односно да „није валидирао картицу“. Ухвати га мука од сопственог незнања и би га срамота што млади контролор зна више од њега.
Мој пријатељ је факултет завршио и љубитељ је писане речи. Цењен у друштву. Снужден изглед и пре него што ми је било шта рекао погоди ме. Помислих на најгоре, али кад чух причу одахнух. Међутим он не промени расположење већ ми само пружи картицу. Картица плаве боје, у левом углу грб Београда и оно „www.busplus.rs“ број телефона Корисничког центра. Пише и како се картица користи. „ При контроли путник је дужан да картицу преда контролору или другом овлашћеном лицу на проверу. Картицу је обавезно валидирати приликом улаза у возило“. Даље се цитирају општи услови уз обавезно утеривање страха путницима „свака злоупотреба се кажњава“. Молим те помагај. Шта значи валидирати? Нисам умео одмах да му одговорим, те куписмо неколико пива и одосмо код мене кући. Пријатељ отвори две флаше пива, ја отворих речник. Прво „Речник српскохрватског књижевног језика“ (Нови Сад, Загреб 1967). Тамо наведеног глагола нема, а за придев валидан се наводи: правоваљан, пуноважан. „Речник страних речи“, Братољуба Клаића, Загреб 1987, глагол валидирати не познаје, а за придев валидан наводи значења: јак, крепак, чврст, здрав, чио, моћан, силан… који вреди, пуноважан… Речник „Турцизми у српскохрватском језику“, Абдулаха Шкаљића, Сарајево 1965. године (кажу да су у послу „Бус Плуса“ и Турци) нема ни придева валидан, ни глагола валидирати.

И БИ НАМ ЛАКШЕ Кад смо изгубили наду отворих „Лексикон страних речи и израза“, Милана Вујаклије из 1954, „Просвета“, Београд (мора да се чувају старе књиге) и тамо пише да валидирати на латинском значи: оверити, потврдити, извршити правну форму оверавања. Пописмо пиво и би нам лакше. Пријатељ се орасположи. Схвати да кад је улазио у аутобус није „извршио правну форму оверавања“. Није важно што није разумео, важно је да се „злоупотреба кажњава“.
Неко ће рећи ситница. Нажалост, од ситница све почиње. Украду вам реч „вашу ситницу“, ви не приметите или не реагујете. После останете без ичега. Кад неко жели да вас опсени и себе прикаже паметнијим него што сте ви, престане да говори разумљивим језиком, закуне се да не лаже, набуба неколико кованица, стави наочаре и крене у превару. Сетите се шта су вам донеле речи: транспарентно, евроинтеграције, демократски плурализам, приватизација, партнерство за мир, ЕУ нема алтернативе, лидер у региону, гаранти мира, трибунал, декларације, интегрисани прелази, имплементација… Многе су заборављене. Неста речи, неста и гаћа. Све покупише. Да ли вам је боље од како се „корак по корак“ имплементира споразум из Брисела? Није!? Како је могуће да није боље, а ви пристали на све што су тражили. Да се нису побркали критеријуми. Или нас опет лажу? Мислите на хероје у Хагу и друге Србе који чаме по европским казаматима.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Kada je sistem los,ne pomaze ni njegova kontrola.U autobusu…

    Cude me toliki stranci,u Beogradu,koji nam pokazuju kako drzavu da organizujemo,i svakodnevno se mesaju u nase poslove,ali ne znaju da nas posavetuju,kako da naplatu u gradskom autobusu,
    organizujemo…
    A i ovi nasi „Djelici“ i drugi,odu napolje,vrate se i sve zaborave sta su dobro videli tamo gde su bili.
    Sete se samo da se kod nas obogate,nigde drugde,nego kod nas?!

    Recimo u razvijenom svetu ljudi ulaze na prva vrata u gradski autobus,a izlaze na ostala.Vozac kontrolise ulaz,prodaje kartu,po istoj ceni kao na kiosku…nema navale,jedan po jedan…
    Da bi se ustedelo i vreme novac,vozac se priblizi polako stanici i ako niko od putnika nije signalizirao izlaz,a niko na stanici nije podigao ruku,vozac lagano dodaje gas i prodje stanicu bez zaustavljanja.Detalj.
    Kod nas je bilo vise izuma…nagrne raja na SVA vrata,vozaca nigde nema…sada prva i zadnja…
    Kod nas ide na poverenje,a onda kontrola deli batine…
    U Beogradu se svi ponekad svercujemo,na zapadu nikada.
    Nema poverenja,vozac SVAKOG putnika kontrolise.To mu je posao.
    Kontrolora skoro da nema,a neplacenih karata-NEMA.

    Opet,u svetu, ljudi ulaze u taksi na zadnje sediste,a kod nas,
    napred,do vozaca.Prosto je neprijatno sesti napred,to je neki prostor vozaca.Cak postoje pregrade od plastike,izmedju prednjih i zadnjih sedista,iz bezbednosti…i mnogi taksisti i ne dozvoljavaju da se sedne napred,posebno nocu,niti dozvoljavaju da im cetvoro udje u kola.To je nepisano pravilo.Troje moze,ali nazad.

    Ne znam koliko decenija treba jos da prodje i da se to shvati,jer to shvatis na aerodromu,bilo kog grada na zapadu,za 5 minuta.

    Dakle,resenja su prosta,ali je zanimljivo cuti,zasto se ne primenjuju.I ona donose bolje rezultate,bolju naplatu karata.
    Ljudi samo hoce jasna pravila,ako je sistem dobar,nema potrebe za tolikim kontrolorima,karte ce se placati i nema incidenata.

    Sto se tice TAXI sluzbe,koja je haoticna,prosta su resenja.
    Recimo,kazu da Beograd ima 7000 taksija,a treba mu duplo manje?

    Treba proceniti koliko zaista Beogradu treba Taxi vozila,ako su to 3000,treba ustanoviti 3000 Licenci za taxi prevoz,numerisanih od broja 0001,do broja 3000.Cena Licence treba da bude,recimo,30.000 eura.ETO PARA ZA BUDZET…Tih 3000 licenci,treba ponuditi najstarijoj grupi taksista,njih 3000,i to,ko ima 30 godina staza KAO TAKSISTA,dobija licenci besplatno,i sve tim metodom,ko ima 20 godina taxi staza,placa 10.000 eura…dok se sve licence ne podele-prodaju.
    Banke na zapadu za tu namenu imaju poseban kredit do 50%…
    Kao prelazno vreme,ostali mogu da voze,jos par godina,prema starosti vozila…

    Medjutim,nece preostalih 4000 taksista izgubiti posao,jer ovih 3000 sa licencom,prvo,imaju obelezen dan na kolima kada ne mogu da rade,svaki taksista moze da radi do 6 dana,jedan obaveznao ima za odmor…i to odredjuje Udruzenje,prema razrezu…drugo,oni mogu ,I TREBA,da uvedu drugu i trecu smenu i da angazuju teoretski do 6000 vozaca,koji ce za njih raditi,u drugoj ili trecoj smeni.
    Tada se pravi ugovor,daje se fiksna plata,plus provizija,prema naplati.Tada vozilo radi 24 sata.Tri smene po 8 sati.

    Time je Beograd rasterecen divljih taksija,jaca kvalitet usluge,vise se ljudi zaposli,vise se zaradi.
    Tada se oforme do 3 udruzenja…
    Licence su roba,one se stalo kasnije nude na trzistu.Recimo,u Malagi je Licenca za taksi oko 60.000 eura,a u Madridu je 2001.g. bili takodje oko 60.000 eura,a sada je oko 120.000 eura.
    Jedan takista moze imati vise licenci,do tri,da na bude monopola.
    On ima i toliko vozila i organizuje posao,ljudi rade za njega…
    To je ozbiljan posao,i ako hoces kafic isto ti treba novac da se time bavis.
    Onaj ko ide u penziju,prodaje licencu,prema zakonima trzista,vise ili manje od pocetnih 30.000 eura,ili je poklanja sinu,ako ovaj hoce da radi kao taksista.I svima dobro.
    Vazno je da su pravila jasna,i da svi imaju korist,dakle,i drzava.

    Vrlo vazno…pored Licence ,obicno treba dozbola „b“ za „javni prevoz“,kao za ambulantna kola,vatrogasce,policajce…gde se nauce neke tehnike prve pomoci i nesto bolje poznavanje propisa…i vodic ili mapa grada.Dakle,3 stvari nista vise,Licenca za taxi,dozvola B za javni prevoz i Mapa.I pare za kola i Licencu…
    Grad odredi vrste kola,obicno su to skode oktavije i slicno…
    Banke daju povoljne kredite,rentinge,ili lizinge…

    Vidim da kod nas treba srednja saobracajna skola,sto je nepotrebno,kao i primoravanje na znanje jezika?Svako treba da bude zainteresovan da govori jezik,jer ce bolje da radi i zaradi,to treba da bude licna stvar taksiste.
    Neka trziste natera taksistu,i svakoga od nas…da uci,a ne propisi,tamo gde su nepotrebni.
    Sve se ovo zna,ali zasto se ne primeni,treba pitati Dragana Djilasa.




    0



    0
  2. Nekada davno u medjugradskim autobusima blagajnici iz bivsih SDK nosili su novac u rancevima iz jednog u drugi grad. Nije bilo pljacki a karte su se normalno kupovale na autobuskim stanicama. Ovo vam pisem iskustveno. Drugo vreme pa neki preskolovani mladjan resi da unisti mocnu revizorsku instituciju. Kaze bice bolje a ono sada ne samo sto nesmes da nosis novac vec mozes i batine da dobijes u autobusu i to od privatno placenih tabadzija. Nisu samo autobusi takvi pre neki dan kod autokomande pretice me obesni mladic i zafrljaci staklenu flesu u moje vetrobransko staklo. Eto kako moze da se ugasi mladi zivot i to bez kajanja.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *