DA LI STE SE VALIDIRALI?

Piše Dragomir Antonić

Mnoge naše reči su zaboravljene. Nesta reči, nesta i gaća. Sve pokupiše

Pred nama je jun. Jun je preloman mesec. Prelama godinu. Za nama je mnogo toga, a pred nama još štošta. Možemo se radovati ili tugovati zbog onoga što smo dosad uradili. Ako neku glupost, zbog lične nesnalažljivosti nismo učinili, ima dovoljno vremena do kraja godine da još veće i maštovitije gluposti, na štetu svog naroda i države, uradimo. Glupost, bahatost i pohlepa su kod naših suvladara i sugospodara bezgranične, a kad se one udruže u trojici mudrih, plus ne zaboravimo malog od finansija kao kormilar, teško da će iko srpskoj beloj lađi dozvoliti u narednim decenijama da u njihovu luku pristane.

MI NJEMU ZEMLJU, ON NAMA SEME Čim zinu oni slažu. Kad slažeš sebe, kumove, oca, majku, ženu i decu, ne ostaje niti jedan razlog da laži zavijaš u nekakve oblande ili šarene papire. „Lažu, na Boga ne misle“ zapisao je narodni umotvorac. Kad na Boga ne misliš, onda si u dosluhu sa drugom Luciferom, a ko sa njim tikve sadi (mi damo zemlju, a on nama seme) zna se kako će završiti. Posledice su davno zapisane u knjigama. Povremeno valja čitati. Čudi me, kako oni koji tvrde da su bili studenti generacije ili među najboljima, nisu zapamtili jednostavne činjenice. Da nisu možda preučili? Od drveta ne vide šumu? Zna se da premnogo znanja, kao i premalo može ljude u nevolju dovesti.
Pominjao sam vam, pre izvesnog vremena, svog prijatelja koji je odlučio da kupuje isključivo domaće proizvode. Zove me prekjuče i moli da se vidimo. Ima nešto da mi kaže. Njegova priča, čini mi se, može biti zanimljiva i čitaocima. Zbog traganja za domaćim proizvodima revnosni je korisnik Gradskog prevoza. Poštujući propise, uredbe i zakone kupio je karticu „Bus Plus“, obaveze redovno izmirivao, i mirno se upustio u istraživačke vode, dok jednog dana u vozilo ne uđe kontrola i zatraži karte na pregled. Nije mu bio prvi susret sa kontrolom, dešavalo se više puta i on nezainteresovano predade karticu, očekujući da mu je posle provere vrate, kad ga trže glas mlađane kontrole i reči da kartica nije validirana!? Zbuni se moj prijatelj, ne razume o čemu se radi, reče da je sve uradio uobičajeno, ušao u vozilo, prislonio karticu na postavljeni aparat, te seo na slobodno mesto. Možda ste sve i uradili kao što kažete – nastavi kontrolor, ali vaša kartica nije validirana. Šut sa rogatim teško izlazi na kraj, moj prijatelj nije prznica, izađe iz vozila i nastavi put peške.

[restrictedarea]

 

POMISLIH NA NAJGORE Nije mu bilo teško zbog toga jer voli da pešači, ali ga poče proganjati reč validiran, odnosno da „nije validirao karticu“. Uhvati ga muka od sopstvenog neznanja i bi ga sramota što mladi kontrolor zna više od njega.
Moj prijatelj je fakultet završio i ljubitelj je pisane reči. Cenjen u društvu. Snužden izgled i pre nego što mi je bilo šta rekao pogodi me. Pomislih na najgore, ali kad čuh priču odahnuh. Međutim on ne promeni raspoloženje već mi samo pruži karticu. Kartica plave boje, u levom uglu grb Beograda i ono „www.busplus.rs“ broj telefona Korisničkog centra. Piše i kako se kartica koristi. „ Pri kontroli putnik je dužan da karticu preda kontroloru ili drugom ovlašćenom licu na proveru. Karticu je obavezno validirati prilikom ulaza u vozilo“. Dalje se citiraju opšti uslovi uz obavezno uterivanje straha putnicima „svaka zloupotreba se kažnjava“. Molim te pomagaj. Šta znači validirati? Nisam umeo odmah da mu odgovorim, te kupismo nekoliko piva i odosmo kod mene kući. Prijatelj otvori dve flaše piva, ja otvorih rečnik. Prvo „Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika“ (Novi Sad, Zagreb 1967). Tamo navedenog glagola nema, a za pridev validan se navodi: pravovaljan, punovažan. „Rečnik stranih reči“, Bratoljuba Klaića, Zagreb 1987, glagol validirati ne poznaje, a za pridev validan navodi značenja: jak, krepak, čvrst, zdrav, čio, moćan, silan… koji vredi, punovažan… Rečnik „Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku“, Abdulaha Škaljića, Sarajevo 1965. godine (kažu da su u poslu „Bus Plusa“ i Turci) nema ni prideva validan, ni glagola validirati.

I BI NAM LAKŠE Kad smo izgubili nadu otvorih „Leksikon stranih reči i izraza“, Milana Vujaklije iz 1954, „Prosveta“, Beograd (mora da se čuvaju stare knjige) i tamo piše da validirati na latinskom znači: overiti, potvrditi, izvršiti pravnu formu overavanja. Popismo pivo i bi nam lakše. Prijatelj se oraspoloži. Shvati da kad je ulazio u autobus nije „izvršio pravnu formu overavanja“. Nije važno što nije razumeo, važno je da se „zloupotreba kažnjava“.
Neko će reći sitnica. Nažalost, od sitnica sve počinje. Ukradu vam reč „vašu sitnicu“, vi ne primetite ili ne reagujete. Posle ostanete bez ičega. Kad neko želi da vas opseni i sebe prikaže pametnijim nego što ste vi, prestane da govori razumljivim jezikom, zakune se da ne laže, nabuba nekoliko kovanica, stavi naočare i krene u prevaru. Setite se šta su vam donele reči: transparentno, evrointegracije, demokratski pluralizam, privatizacija, partnerstvo za mir, EU nema alternative, lider u regionu, garanti mira, tribunal, deklaracije, integrisani prelazi, implementacija… Mnoge su zaboravljene. Nesta reči, nesta i gaća. Sve pokupiše. Da li vam je bolje od kako se „korak po korak“ implementira sporazum iz Brisela? Nije!? Kako je moguće da nije bolje, a vi pristali na sve što su tražili. Da se nisu pobrkali kriterijumi. Ili nas opet lažu? Mislite na heroje u Hagu i druge Srbe koji čame po evropskim kazamatima.

[/restrictedarea]